Dok je većim delom publika bila zainteresovana da poseti dugoočekivani nastup nekadašnjeg glavnog glasa Nightwisha, Tarje Turunen unutar SKCa, nedaleko od navedenog mesta se pronašao koncert koji je prikazao drastično drugačiji muzički stil, možda malo manje medijski propraćen, ali ništa manje muzički intrigantan.
„Uvrnuto“ je možda prava reč za ovo muzičko veče, mada to nužno ne znači da je loše. Publika se u solidnom broju okupila unutar male sale Doma omladine i nedugo po dolasku većine posetilaca, pojavila se „predgrupa“, podrška, specijalni gost Ilija Ludvig. Ovaj muzičar je prepoznat kao „nekrunisani kralj underground Beograda“, indiviua koja do ovog trenutka možda nije imala prilike da se ozbiljnije prikaže, ali je svojom pojavom na bini istog trenutka privukla pažnju sa svojom odevnom kombinacijom. Sandale, bela toga, „pera“ na glavi koja nalikuju na ona koja nosi lik Asteriksa na svom šlemu unutar čuvenih stripova.
Što se tiče muzičke strane, prisutna je gitara, matrica i glas. Matrice koje kao da podsećaju na iste one koje se mogu pustiti na nekim od starijih aranžera, ili kao da je u pitanju neki retro novogodišnji TV program. Gitarske deonice takođe doprinose sličnoj atmosferi, sve u nekom maniru „Kondorovog Leta“ i sličnog zvuka. Muzika nije toliko neobična sama po sebi, ali kada se sve zajedno ukomponuje, i pojavi odjednom, malo vas iznenadi.
A onda je došlo vreme za Xiu Xiu. Neki od prvobitnih elektronskih zvukova bi vas mogli navesti na How to Destroy Angels, čega možda i ima u malim količinama, ali će vas vokal, ukoliko ne započne dramatično jecanje, svojim tembrom podsetiti na neki zamračeni sint-pop/post pank zvuk osamdesetih, nalik na Killing Joke. Kao da su i neki od trenutaka nojz kulture sa područja Japana pomalo dobili prostora.
Kad pomislite da ste se navikli, Xiu Xiu vam izmiče tepih pod nogama i počinje da koristi različite udaraljke, pištaljke koje kao da su provučene kroz efekat (u ovo ne mogu biti 100% siguran ali je tako delovalo), vokal dobija još malo na šizofreniji u Serj Tankian/Mike Patton pristupu uz oštre elektronske zvuke i pulsirajuće ritmove. Uzgred, nema gitara, nema bubnja, činela i perkusije i to je to. Ako ste ikada videli Nine Inch Nails na „Year Zero“ turneji, ili možda tokom izvođenja pesme „Copy of A“, to je otprilike sličan pristup.
Publika je dobro reagovala na duo i ukoliko čak i niste fan benda, bilo je zahvalno čuti ovaj sastav jer je nastup kratka lekcija u odricanju od kanona, premda je svaki kreativni pokušaj unutar nekih ograničenja posle izvesnog vremena. Mada ne bih podržao prisilne pokušaje da se bude drugačiji, ova muzika je za sve one koji se osećaju „freaky“ i koji vole eksperimentalne, a opet ne i neprijateljski nastrojene pristupe. Xiu Xiu je definitivno kreativno osveženje na koje bi verovatno trebalo posvetiti više pažnje.
