-

Arsenal Fest – dan treći: Paljba!

Konstrakta Arsenal Fest
Konstrakta; foto: LiveProduction

Posle rasprodatog drugog dana, posetioce Arsenal festa očekivao je i poslednji dan koji je takođe bio rasprodat, još jedno veliko ime s kojim su neki već imali prilike da se upoznaju na istom mestu, ali i pojedini logistički problemi koji su ove večeri isplivali na videlo, ali srećom nisu doveli do većih incidenata.

Prvi put pred lokalnom festivalskom publikom, čast da otvore finalni program pripala je kragujevačkom heavy metal bendu Oathbringer. Iako sasvim mlad bend, čiji je debitantski album „Tales of Glory“ izašao u aprilu ove godine, Oathbringer zvuče produkcijski ravnopravno već ustanovljenim imenima domaćeg i stranog tla. Četvorica momaka, odeće i interno osmišljenih nadimaka u skladu sa sword & sorcery manirom, izveli su nekolicinu pesama samouvereno, ali uz osvežavajuće malo sujete, taman da sebe ne shvate previše ozbiljno.

Ova ležernost naročito prija, s obzirom na to da im je prvenac izašao pod etiketom teksaškog RTR Recordsa. Ipak, to ne znači da ne drže do sebe, što se videlo kada je čitavu pesmu o „Konanu Varvarincu“ (dobro ste pročitali) pevač proveo mašući toncima da ga pojačaju, jer od neujednačene glasnoće ne uspeva da pogodi tonalitet. Srećom, već sledećom numerom gasi sumnju da i inače peva u falšu, a finalna „Moria“ otkriva i zahtevne, ali publici mladih metalaca, pankera, pa čak i rejvera zarazne deonice. Ova atmosfera i svesrdna reakcija iznenađuje bend, kojem predstoje nastupi i na Egzitu, ali i na regionalnoj promo-turneji.

Nakon ovog ranog, ali iskreno pozdravljenog nastupa čini se izvesno da poznatim delima epske fantastike ima mesta i u srpskom zvuku, kojem je obično komfornije u slovenskoj mitologiji i narodnim epovima. Ostaje da čujemo kako će se on dalje razvijati i da li će i domaće produkcije prepoznati i podržati nove izdanke ovog, kod nas donekle manjkavog žanra metala.

Energija dolazi do tačke ključanja već sa početkom glavnog programa, kada robotizovani ženski glas auto-ironijski aludira da je do juče Ana Đurić široj javnosti bila poznata kao jedna od pevačica Zemlje Gruva – ona koja „ima mladež“, a danas na velikoj sceni nastupa kao Konstrakta. Ukazujući se osvetljena pod reflektorom kao da je nekim deus ex potezom sišla iz ovog odstranjenog zvuka, performativno staloženih pokreta i pogleda maše publici, dok glas saopštava kako drugi u svojim hotelskim sobama nisu dobili „ni grožđe, ni banane“, jer ona je „Nobl“ . Već sa prvim taktom, „Šumadinci i Šumadinke, omladinci i omladinke“ iz sveg glasa nižu svaku reč teksta o tome na šta nas Geneks i crkva čine da mislimo – da možda baš mi nećemo umreti iako je „starenje budućnost“.

Konstrakta Arsenal Fest
Konstrakta

I zaista, posvećenu publiku činila je mahom omladina koja je tek kretala u osnovnu školu kada je nastala Zemlja Gruva, koja je u ovom izdanju, kao Konstraktin prateći bend nastupala prvi put.

Konstrakta vergilijevski sprovodi publiku kroz svoj, a kolektivni performans, sve vreme odmerena i staložena. Ipak, ovaj privid nadljudskosti umetnika razbija sasvim ljudskom brigom da će se saplesti o svoju dugu suknju – „Valjda neću pasti. Ako padnem, oprostite mi, makar će biti zabavno.“

Kasnije, rečima „evo ga prvi“ Konstrakta hvata plavi brushalter, koji zaista nije bio i jedini do kraja njenog nastupa. Ovo nju svakako čini jedinim izvođačem za ove tri rekordno posećene večeri Arsenala koji je u naletu oduševljenja publike dobio ženski veš. Sa brusom oko ramena, poput cegera, Konstrakta sitno korača uz početak „Nisam znala da sam ovo htela“ , koristeći ovu priliku da predstavi tehničare zvuka, svetla, kamere, kao i članove benda, varijacijama poput „Kontrakta“, „Kontrasta“, „Katarakta“ i „Zorja“, što nju „čini Lepom Brenom“.

Hvatajući predah podno bubnjara, slede široko poznate i vriscima pozdravljene „Neam Šamana“ i „Mekano“ . Iako je publika već znala doslovce svaku reč svake pesme do sada, ove pesme čime da energija potpuno kulminira do praska, čak i doslovnog, kada sve biva obasuto srebrnim trakama. Da je nakon ovoga više suvišno išta dodati ili vickasto reći, Konstrakta obznanjuje samo usputnim „ove godine bila sam na Evroviziji…“, što prati i zvanična muzička tema Evropske Radiodifuzne Unije, „Te Deum“ , a na binu izlazi jedan od njenih plesača (performera?) Kosta, noseći hotelske peškire. Nakon „In corpore sano“ , usledio je veliki naklon Zemlje Gruva i Konstrakte, čime se završava njihov prvi nastup na festivalu u Srbiji, što je publika mogla samo da uzvrati, upetljana od traka i neprebrojivih utisaka koji jedva staju u ovih sat vremena vrhunskog muzičko-scenskog doživljaja.

Više o Konstraktinom nastupu možete čitati OVDE.

Thievery Corporation Arsenal Fest
Thievery Corporation

Iako iza imena Thievery Corporation stoje samo dva idejna tvorca, Rob Garza i Eric Hilton, njihov naziv nikako nije kreativna hiperbola, jer je ono što donose na nastup istinski ogromna i neobuzdana muzička mašinerija. Jedan produkcijski um i gomila gostujućih izvođača svakako nije revolucionarni izum u muzičkoj industriji, ali sinergija koju saradnici ovog projekta pojedinačno, u različitim kombinacijama, ali i svi zajedno imaju, takva je da deluje kao da je u pitanju pet zasebnih frontmena, svakog neverovatno harizmatičnog i unikatnog u svojoj pojavi.

Bila to senzualnost Racquel Jones, hajp Mr. Liefa, ležernost Loulou, Pumin smisao za šou i savršen srpski izgovor Natalie Clavier, ako se esencija ekstraverzije nekako može prikazati, onda je to ovaj nastup. Teško je bilo doći do daha od sirove energije kojom Thievery u svojoj celini tako profesionalno rukovode, smenjujući se brže nego što publika ima prilike da pesme pozdravi sve glasnijim ovacijama.

Pokušaj da se isprati svaki pokret i nova interakcija, dok se u jednom trenutku Natalia smenjuje sa perkusionistom Frankom Orrallom, koji ne samo da peva, nego i hipnotiše publiku sijalicom na kablu, te se naizmenično sa Jeffom Francom penje na njegove bubnjeve, kao i Puma koji preskače i pretrčava prostor između velikih zvučnika ispred bine, sve to dok masa već doslovno urla ostavilo je za sobom vrtoglavicu i odzvanjajuće pitanje „Šta dalje posle ovoga?“.

Problemi sa logistikom i čitavom organizacijom koji su se prethodnih dana nazirali, ove večeri su bili teško zanemarljivi. Uzani ulazi na Garden i Main koji prave čvorove već sa malo jačom gužvom mogli su dovesti do ozbiljnih incidenata, od čega je posetioce spasila samo sreća.

Da je Darko Rundek trebalo da bude na glavnoj bini, posvedočila je masa ljudi koja ne samo da ne može da uđe na Garden, nego ne propušta ni one koji žele da izađu, ali svi jednako uglas pevaju „Šejn„, „Uzalud pitaš„, „Ena“ i „Makedo„. Iako toliko entuzijastični da im nije bilo potrebno ni da vide Rundeka kako bi klicali, aplaudirali i uživali, nenamerno su blokirali i glavni ulaz, odnosno izlaz sa festivala.

Darko Rundek Arsenal Fest
Darko Rundek

Uz dosta napora, saplitanja o tepih plastičnih čaša i limenki, moglo se i ući i stati pod trem, gde je ipak toliko krcato da i čitav sat posle ponoći neko leži onesvešćen od vreline i guranja, a radnici hitne pomoći mogu samo da ga polivaju vodom, do koje je teže i skuplje doći negoli do alkohola na preplavljenim štandovima.

U toku Rundekovog nastupa na Mainu su Goblini imali još jedan nezvanični rođendanski nastup. Počelo se odmah hitovima „Elesdi se vraća kući i „U Magnovenju“ što je odmah bilo dovoljno da se na keca stvori slika na koju smo navikli na njihovim festivalskim nastupima – piva lete u vazduh, šutke se šire i stvaraju svuda po koncertnom prostoru, horski se pevaju refreni. Kasnije su u toku seta Goblini iskoristili da prošetaju publiku kroz sve faze svog stvaralaštva i teško je reći da li su publici draži stari hitovi na koje su dobro navikli ili oni koje možda prvi put čuju na nekom nastupu.

Bend je delovao preusvirano i bez problema uletao iz trvdih pankerskih stvari u balade poput „Negde pred zoru“ i „U odbrani zla„. Golub je još jednom pokazao zašto je pravi frontmen u svakom mogućem smislu stojeći stameno i odlučno ispred celog benda, razgaljujući masu i pevajući najpankerskije kad je to potrebno, ali i iznenađujuće umiljatim glasom u mirnijim delovima.

U jednom trenutku Goblinima se na bini pridružio i Zoran Stefanov iz grupe Iskaz kako bi s Gobilima, kao i na koncertu na Beogradskom sajmu otpevao pesmu „Roze tuljan“ u dosta žešćoj goblinovskoj verziji, ali i stvar „Bez promene„, koju su ova dva benda zajednički snimila.

Goblini Arsenal Fest
Goblini; foto: Laki Lazarević

Zvaničnim delom seta Goblini su protutnjali s „Vozom„, da bi nešto kasnije, postali verovatno jedini bend koji je na ovom festivalu izašao na bis, i to nimalo kratak, i odsvirali „Anja, volim te“, pesmu posvećenu svima nama Punk’s not Dead„, „Ima nas“ i „Za Lorenu„.

Posle ovog nastupa počinju dodatno da zlaze na videlo neki problemi, a to je da je većina štandova, što sa hranom, što sa pićem, ostala bez ičega što može da proda. Sasvim je u redu da nestane piva, mada ni to nikako nije poželjno, ali nastaju veliki problemi ukoliko želite da ostanete do samog kraja festivala, a niste sigurni da li ćete imati da kupite vodu. Takođe, neverovatno je bilo bahato ponašanje momaka koji su radili na centralnom štandu festivala, koji su ljudima točili prepolovljene količine piva u čaše i za to naplaćivali punu cenu, jer prosto imaju samo jedno bure, ili toliko odugovlačili s vraćanjem kusura da su pojedinci odustajali od čekanja povraćaja novca.

Drugi problem se pojavio i druge večeri, ali nikako u ovoj meri, jer je odličnom odlukom organizatora Roni Size ipak prebačen na Main stage, a to je neverovatna gužva koja se stvori na Gardenu kada se prerano završi program na Mainu. Moguće je da se program na Mainu završava ranije zbog buke, ali onda svakako ostaje pitanje zašto je to bilo moguće druge večeri, ali ne i treće. Darko Rundek je mogao biti savršen nastup posle Thieveryja, kako bi kasnije na Mainu eksplodiralo s Goblinima.

Ovako je većina posetilaca festivala, posle bezuspešnih pokušaja da se probije na Garden gde je nastupao Smoke Mardeljano, a zatim i Mortal Kombat, mogao da napravi samo jednu odluku, a to je da napusti festivalski prostor verovatno dosta ranije nego što je planirao. Niste mogli da ostanete da sedite u festivalskom prostoru između dve bine, jer niste imali piće, ali i zbog toga što je obezbeđenje insistiralo da se svi povuku s tog dela, niste mogli da se, ukoliko baš ne budete bezobrazni, probijete na Garden, tako da vam nije preostalo ništa drugo nego da napustite Arsenal Fest.

Važno je napomenuti sve ove stvari, ali ipak one samo malo magle sliku celokupnog festivala, koji je zaista odisao fantastičnom energijom i neverovatnim nastupima domaćih i stranih imena čije pesme će bar neko vreme odzvanjati u glavi publike. Sve u svemu, duh Arsenala ove godine je dodatno ojačan i nadamo se da se vidimo i naredne godine u još boljem izdanju, na kom neće biti pomenutih „problemčića“ koji su neke posetioce ove godine zadesili. Pozdrav, do sledećeh viđenja!

Autori: Tamara Đokić i Mladen Milošević