-

Arsenal Fest 12 – dan prvi: Repetiraj!

Buč Kesidi Arsenal FestProšle godine jedan festival se izdvojio kao najsmeliji od svih i prvi odlučio da nam priredi potpuni festivalski ugođaj na koji smo navikli. Reč je o festivalu Arsenal Fest koji već 12 godina predstavlja jednu od najdražih destinacija za sve ljubitelje dobre muzike i provoda.

Ove godine pored domaćih bendova, festival će ugostiti i svetski poznata strana imena poput Placeba, Ane Popović, Thievery Corporationa. Nažalost, prve večeri posetioci nisu imali tu čas da se susretnu s nastupima stranaca, jer je sastav Gogol Bordello otkazao svoj koncert neposredno pred festival iz, kako napominju iz organizacije, razloga na koje nikako ne mogu da utiču. Velika je verovatnoća da su u pitanju politička dešavanja, jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji, čime frontmen ovog benda Eugene Hütz, koji je poreklom Ukrajinac, sigurno nije bio oduševljen.

I tako je prvo veče Arsenala na Main stageu publiku zagrevao već široko popularni pančevački dvojac Buč Kesidi. Uz mali, ali dobro poznati opus i hipnotišuće neonsko osvetljenje, otvorili su glavni program koji nam predstoji, šireći neodoljiv poriv za đuskanjem. Fanki reverberacije gitare i jednostavni bitovi izmamljuju brojne osmehe, dok se na sporije pesme ori sasvim nežno pevanje, toliko tiho i ujednačeno da ga čak i bend slabo čuje, tražeći i podstičući veće uzbuđenje. Najupečatljiviji momenat je bio kada su u toku jedne numere repetirane zlatne konfete koje su dodatno povećale stepen eurofije koja se širila Mainom.

Ipak, svaki malo jači ton je zaglušio mikrofone, što iz nebrojenih i skupih zvučnika glavne bine izlazi samo kao krčanje i nejasan zvuk čitava dva instrumenta i vokala. Ovo ne opterećuje okupljene fanove koji, pozdravljajući dominantno ženskim vriskom svaku nadolazeću pesmu, uživaju do poslednjeg minuta njihovog nastupa.

Kao i uvek Arsenal Fest dozvoljava i novim bendovima, koji su tek na početku, da se predstave publici na Garden stageu pa su tako oni koji su „poranili“ na ovaj stejdž prvog dana imali priliku da slušaju bendove Kontra Komitet, Sanitarium, Zyrion. Nažalost, iz nepoznatog razloga svi bendovi su počinjali 15-20 minuta ranije, pa su tako i oni koji su planirali da posete neki od ovih nastupa bili uskraćeni za to.

Visoka frekvencija ushićenja publike u toku nastupa Buč Kesidija, se malo dalje na Gardenu, pretakala u visoke vokale Miloša Marjanovića, frontmena Centuriona, čije su deonice ponekad preambiciozne za njegovu tehinku. Ipak, ni ti momenti nisu oduzimali ništa od sveopšteg dobrog utiska i atmosfere koju stvara mala, posvećena šutka tik ispred bine. Nažalost, program je vremenski dopustio svega nekoliko progerski oduženih pesama. Vesela gomila momaka ispred bine na muziku ovog sastava, u kojoj se vešto provlače etno motivi kroz thrash metal zvuk, reaguje mešavinom šutke i kola, koja u jednom momentu postaje i Bajagin vozić-šutka, prateći Miloševo dirigovanje rukom i sjajne instrumentalne deonice, po svemu sudeći, osetno pasioniranog benda.

Ova pasija prema sopstvenom stvaralaštvu nazire se i tokom velike pripreme za Rock El Classico, ali doživljaj ipak izostaje, uprkos velikim ulaganjima u produkciju. Animirani Nele Karajlić koji na video bimu svemirom leti na parčetu hleba, dok orkestar svira svaku moguću opštepoznatu kompoziciju, zatim pravi Nele u beloj odori koji s bine recituje na engleskom, i to sve dok publiku nadvisuju ljudi na štulama, nekako je, blago rečeno, previše napadno i jako je teško shvatiti kako je sve ovo spojeno u jednu celinu.

Čak i nakon sat vremena baroka, klasicizma, srpskog folka i američkog kantrija, idejna nit koja povezuje ceo ovaj performans nije se jasno ukazala, čak ni u ironijskom, avangardnom ruhu u kome to prezentuje neko kao Rambo Amadeus. Bez naročitih dosetki i komentara, osim „Je l’ ste sad za malo Baha?“, Nele u Rock El Classico izdanju ne deluje originalno, gotovo kao da je kasno dobio scenario čitave stvari. Svakako, talenat mladog operskog pevača i prateće muzičke postavke zavređuje sve pohvale i aplauze, iako mnogo više priliči nekom ranijem terminu, pa možda čak i drukčijem festivalu.

Posle nastupa Električnog Orgazma na Garden stage došlo je do velike gužve na ulazu ovog stejdža u kojoj su se sudarali fanovi novog talasa s onima koji su ipak želeli nešto agresivniji pankerski i hardcore zvuk i hrlili da čuju novosadski Ritam Nereda. Novosadski pankeri su ove večeri definitivno odneli titulu najmoćnijeg nastupa, jer su uspeli da razgale do tada poprilično mirnu masu na Gardenu. Boban Petrović i ekipa su nizali hitove poput „Ne“ (pesma kojom često otvaraju nastup), „Nikad više“ , „Boje Se“ , „Elite“ , „Hiljade“ , „Deset godina“ , „Tuđe zastave“ , „Raskršće“ , „Sećanja“ i mnoge druge, dok su nastup završili najpoznatijom pesmom benda „Put Beznađa“ i surovom rokačinom zaraznog gruva „Ajde“ .

Ritam Nereda Arsenal Fest
Ritam Nereda

Ono što je definitivno veliki adut ovog benda je Bobanova neumorna priroda, koja mu dozvoljava da se na bini ponaša kao mladić, ali i njegov iskrzani duboki vokal koji vas bukvalno vuče da se i vi derete iz sveg glasa. Pored toga, ton na ovom nastupu je bio tako dobro „namunjen“ da je svojom snagom pomerao utrobu, ali i ostavljao dovoljno prostora da sjajno čujete svaki odsvirani ton i udarac. U toku nastupa, Boban se zahvalio Arsenal Festu rečima da se na ovom festivalu uvek osete dobro i da on izvuče najbolje od njih. Definitivno je to bio slučaj i ovog puta, o čemu su najbolje svedočili zadihani i znojavi fanovi u prvim redovima, ali i osmesi koji nisu spadali s lica članova benda.

Garden se lagano praznio, a reka ljudi kretala se ka Mainu kako bi čula nastup Negativa. Sa druge strane, bini se približila dosta mlađa publika, koja je željno iščekivala Vizelj. U stilu velikih zvezda i uz teatralno ponašanje otpočinju svoj nastup. Nakon prve numere bacaju svoje prepoznatljive novčanice, a odmah utom kreće „Struja“ , studijski pesma koja, provereno, pravi haos na žurkama, uživo ipak bez oštrice, praćena nezainteresovanim pevanjem, pola negde levo, pola u mikrofon. Ipak, sve ovo je ok, do trenutka u kome basista i vokal Aleksa Nedić ne izjavi sledeće: „Uh, šta ste vi sve trebali da preživite pre nas“ .

Ovde su se problemi nažalost nastavili, „Ne vidim te od dima“ kao jako uspešan hit singl zvučao je jako loše, od matrica i bubnjeva vokali jedva da su se čuli, a gitara nije bilo na mapi iako se videlo da taj deo posla Veljko i Aleksa rade predano. Jedna od dobrih strana njihovog superstar ponašanja je predanost publici, stalno pozivanje na pevanje, vrištanje i skakanje. Kombinacija lošeg zvuka (za koji, reklo bi se, bend nije odgovoran), nadmeno ponašanje na bini, prekidanje sviranja u sred pesme kako bi se poziralo fotografima ne mogu ostaviti sveukupno dobar utisak. Kako bilo, veštiji tonac, više fokusa na sam nastup nego na random prozivke kolega i biće to prava žurka, kakvu je realno očekivati od ovog tria.

Dok je Vizelj vodio svoju bitku na Gardenu, Negative je doslovce žario i palio na Mainu, jer je veliki deo njihovog nastupa bio ispraćen ogromnim plamenovima koji su s vremena na vreme buktali uvis s oboda bine. Ivana Peters i dalje nije izgubila ni delić snage u svom glasu, a bogami ni Džoni i Zmo ne zaostaju sa svojim rifovanjem. Cela ekipa je odavala utisak da se jako dobro provodi na ovom koncertu, samo je bubnjar Dario svojim hladnim izrazom lica izgledao potpuno nezainteresovano, što se u nekim momentima odrazilo i na nedovoljno efektno sviranje.

Nastup Negativa bio je poprilično dimaničan, pa je publika na Mainu mogla da sluša sve od najlaganijih balada poput „Kad se svetla ugase“ , „Spusti me na zemlju“ , „Čarobni napitak“ pa sve do najmasnijih numera poput „Šta kažeš sad“ , „Ovakav dan“ , a posebno se od tvrdih pesama istakla „Tango“ na kojoj je plamen postao toliko intenzivan i jak da ste ga mogli osetiti čak iako se ne nalazite blizu bine. Dok je bend u toku ove pesme kovao nemilosrdni gruv koji je terao prisutne da mlate glavama, Ivana je kroz ceo taj masni zvuk proletala svojim oštrim vokalom kao najoštrijim sečivom kroz puter, podstičući publiku da pokuša da je isprati. Od publike su se oprostili pesmom „Zbunjena“, koja je hit postala zahvaljujući učešću ovog benda na Beoviziji, produženu melodičnim ispevavanjem koje je uz upaljene bliceve publika pevala „pod Ivaninom dirigentskom palicom“.

Negative Arsenal Fest
Negative

Nakon kraće pauze na Garden stage izlaze Deca Loših muzičara. U nešto više od sat vremena njihovog nastupa provozali su, sada nešto više prisutnih, kroz šarenolik repertoar. Plesanje nošeno duvačkom sekcijom i već dobro poznatim hitovima poput „Dezodorans“ , „Zeka“ , „Disko klub“ , a došlo je do vrhunca u vidu šutke na pesmi „Prolećni dan“ . Podsetimo, ni publika na Nišvilu nije mogla da odoli ovoj numeri, a razlika između džez publike i posetilaca Arsenala više je nego očigledna. Skakalo se i uz „Vlada Divca“ , a nastup je zatvoren sa „Dobar dan“ . Dodatan začin za kraj bio je interesantan zvuk poput vatrogasne sirene, koji je dolazio iz trombona i izazvao burne reakcije. Eksplozivno, bez puno pauza između pesama i sa fokusom na dobrom provodu DLM se oprašta od Kragujevca i scenu ostavlja domaćinima Zvoncekova bilježnica.

Sledi poprilično dugačka pauza između ova dva benda, toliko duga da je veliki broj ljudi, koji je možda i hteo da čuje ove, ponovo okupljene, kragujevačko-aranđelovačke pankere koje predvodi dobro poznata faca, gitarista Saša Vujić Vuja (pored ovog benda, svira i u sastavu KBO!, a mnogima je poznat i kao član Trule Koalicije), napustio prostor Arsenala.

Sve bi bilo dobro da se na kraju moglo reći da se to strpljenje isplatilo, međutim, sve što su prisutni dobili od ovog sastava je poprilično mlaku svirku, frontmena koji je konstantno zamuckujući ponavljao reči, nekad i rečenice, ali koji je tu i tamo ispričao neku smešnu foru izmišljajući nazive organizacija, pa smo tako dobili humanitarnu organizaciju „Svuda me ljubiš, ali u dupe ne“ i radničku zadrugu „Exploited“ , da bismo na kraju nastupa otkrili i „tajnu“ zamuckivanja saznavši da se za izgled pevača ove večeri postarala isključivo Zaječarska pivara. Može se reći da koliko je prošlogodišnji nastup KBO!-a bio pun pogodak, ove godine Zvoncekova bilježnica nije baš uspela da iskoristi prednost domaćeg terena.

Za sami kraj prve večeri i početak prvog jutra festivala, nastupio je bend Sunshine, čija je priprema za nastup trajala i duže nego od prethodnog benda, pa su fanovi čekali čak pola sata preko najavljene satnice kako bi ih čuli. Zbog svega ovoga, dolazimo do pitanja kako se ovo uopšte dogodilo kada su svi bendovi koji su svirali početkom večeri počinjali i ranije nego što je trebalo i da li je moguće da su oni iako to nisu znali zapravo kupovali vreme za poslednja dva benda.

Sve u svemu, ni Sunshine se zbog tolikog odugovlačenja baš nije proslavio na Gardenu, jer je nastupio za početak, pred ne tako brojnom publikom, a pod dva pred ne tako energičnim posetiocima festivala kojima je svo ovo čekanje sigurno uticalo na entuzijazam s kojim su čekali da čuju ovaj sastav. Sunshine je što se tiče svirke bio potpuno na mestu, čak s povremenim jako neočekivanim uletima u hardcore i punk, koji ne postoje na snimcima čime su uspeli da pokrenu i šutke, koje su nažalost bile dosta sramežljive. Sa izlaskom sunca, Sunshine završava svoj koncert, a publika se polako provlači kroz kapiju Arsenala.

Prvo veče Arsenala ponudilo je posetiocima sličnu sliku kao prethodne godine – mnoštvo kvalitetnih regionalih izvođača, kombinaciju poznatih i manje poznatih imena, tvrdog zvuka i nežnijih tonova, dovoljnu gužvu da stvori festivalsku euforiju i mora se priznati još jednom dominaciju sastava koji su nastupali na Garden bini gde je žurka trajala od samog starta do ranih jutarnjih časova.

Večeras nas na festivalu očekuju nastupi regionalnih sastava Bolesna Štenad, nemanja, E-Play, Majke, KOIKOI, WhoSee, ali i velike bluz gitarske dive Ane Popović koja otvara Main stage, kao i hedlajnera ove večeri, velikog britanskog rock benda Placebo. Vidimo se!

Autori: Milena Gojković, Tamara Đokić i Mladen Milošević

Buč Kesidi Arsenal Fest