-

Arsenal Fest 12 – dan drugi: Pun pogodak!

Placebo Arsenal Fest
Placebo; foto: Danko Strahinić

Prvi dan Arsenal festa poslužio je kao sjajna uvertira u ono što je sve posetioce dočekalo drugog dana na Kneževom Arsenalu – rasprodat festival, velika gužva, još bolje svirke regionalnih sastava nego prve večeri i hedlajner čiji nastup će svi prisutni dugo dugo pamtiti.

Drugo veče na Mainu otvorila je vrhunska, a naša, Ana Popović, odmah dižući prašinu i energiju dok se sumrak tek spuštao nad Arsenalom. Iako već deset godina živi u vreloj Kaliforniji, Ana pozdravlja sve okupljene, ponekad na srpskom, ponekad na engleskom, koji zbijeno trpe ovu „ludu vrućinu“ da bi je videli. Uprkos tome što je okružena bendom apsolutnih virtuoza na bubnjevima, basu, klavijaturi, trubi i saksofonu, potpuno dominira scenom kao glavni vokal i vodeća gitara, što objašnjava odsustvo bilo kakve potrebe za „& bend“ u njenoj najavi.

Ana se nadsviravanjem sa svojim pratećim muzičarima ne nameće samo kao nedodirljivo umetničko ime, već i kao beskrajno harizmatična pojava. Ne skidajući osmeh sa lica, čini se da iz nje sve teče lako, što dodatno pojačava odlična hemija koju ostvaruje sa bendom i svima koji su se slučajno ili namerno zatekli pred glavnom binom u ranih 20 časova.

Ana Popović Arsenal Fest
Ana Popović; foto: Danko Strahinić

Čast da druge večeri festivala otvori Garden stage pripala je beogradskim pankerima koji se kriju iza naziva Bolesna Štenad. Njihove pesme prepoznatljive su po duhovitim, ali i poučnim tekstovima. Tako ni sinoć nije manjkalo edukativnih segmenata u kome su frontmen Lama i gitarista Kiza Seljak politički korektno diskutovali o dualnom obrazovanju, pri čemu Kiza tvrdi da je to kad možeš da piješ i pivo i vino, dok Lama smatra da je to kad piješ špricer.

Pozdravili su pristune pesmama „Izbacivač„, „Infostan„, „Bijelo Dugme„, a čak su imali i konfete kao na glavnoj bini. Njihov nastup ispraćen je uz prve šutke, a prilično popunjen prostor ispred bine svedoči o popularnosti i šarmantnosti ovog sastava. Nakon polivanja pivom, prozivanja ljudi s vlasti i ljudi koji to sebi mogu da priušte pred pesmu „Do You Wanna Sniff Some Coke“ i selfija sa publikom, ali iz perspektive šankera, Štenci su pokazali da su dostojni većih bina, pa makar, kako je pevač rekao, i ovog „Maina za sirotinju“.

Drugi saksofon večeri našao se u rukama Ane Kovačić iz pulskog benda nemanja, čije se ime na srpskom tlu obično tumači kao vlastito, a zapravo asocira na filozofsku pozadinu otuđenja i odricanja. Jedina manjkavost tridesetominutnog pročešljavanja „Cosmic Disca“ i „Tarot Funka“ jeste što nije trajalo duže, prekidajući taman kad je već bilo teško ne plesati razuzdano.

Nemanja Arsenal Fest
nemanja; foto: Danko Strahinić

Iako im ovo nije prvi put u Srbiji, činilo se da je ambijent Gardena stvoren za anatolijski rok i tajlandski fank zvuk, koji uz egzistencijalne stihove čitavu sliku sinergije s publikom čini poput plesa sa smrću. Mada ništa drugo ne možemo odgovoriti na pitanje „šta će biti kad nas ne bude?“, osim da se blaženo veselimo, čini se da je izvesnije da će uvek neko „slijedit’ naše korake“, ako je verovati tračku Dina Dvornika koji je zaiskrio iz ovog nastupa.

Pauza između Van Gogha i hedlajnera večeri u vidu britanskog rock benda Placebo trajala je duže nego inače, onda se na ekranu najpre pojavila poruka, a ubrzo se preko razglasa prijatan muški glas obratio prisutnima u ime benda. Naime, zamolili su sve da se ostave telefone, uživaju u trenutku i ne ometaju snimanjem svake pesme one koji žele da prate koncert. Prvi redovi su se sve više zbijali, nestrpljenje je raslo, a svako malo binski tehničari bili su dočekani ovacijama i aplauzima. Napokon, Placebo izlazi na binu uz prve tonove „Forever Chemicals“.

Placebo Arsenal Fest
Placebo; foto: Danko Strahinić

Publici je apsolutno bilo jasno ko je ispred njih i krenulo je upoznavanje, ovog puta bez reči: bend se predstavljao onim što najbolje zna, a masa je svojim pevanjem, aplauzima i vriscima pozdravila svaki detalj na bini. Naravno, nisu svi uspeli da se suzdrže od telefona, ali kako je koncert odmicao bilo je zaista sve manje ljudi koji snimaju i svi su uživali u onome pred sobom.

Na red je došla numera „Beautiful James“ , koju kao da je svako u publici posvetio nekome i pevao svaki stih ove u nekim trenucima prave pop balade. Bez pauza između pesama, nastavljaju sa „Scene of a Crime“ , eksplozivnom numerom, a svojim prepoznatljivim udarcima pesnicom u gitaru frontmen benda Brian Molko izaziva publiku da tapšanjem prati ritam pesme. Prava festivalska atmosfera, masa koja omamljeno prati bend i prepušta se vođenju iskusnih vladalaca binom.

Placebo Arsenal Fest

Kako je odmicao koncert, publika se sve više opuštala, a tome je doprineo i prepoznatljiv gitarski intro „Bionic„, dobro poznat svim fanovima benda. „Harder faster“ odzvanjalo je sa svih strana i stapalo se sa videom, koji je kroz deset kadrova prenosio dešavanja sa bine. Međutim, nije se radilo o sterilnim snimcima koji neprirodno kasne nekoliko sekundi u odnosu na ono što se događa. Oni su bili provučeni kroz mnoštvo efekata, različite kontraste, blurove i višestruke ekspozicije, čineći gotovo nemogućim vizuelno praćenje. Ovakav pristup doprineo je tome da se više prati muzika, te oseti svaki ton koji je dolazio od instrumenata i vokala.

Ono što se samo može naslutiti sa studijske verzije „Surrounded by Spies„, tek je u potpunosti došlo do izražaja uživo u trenutku kada, gledajući se u oči, razmenjuju paljbu, Brian sa „Where are you now when I need you the most?“, na koje Stefan drsko odgovara „Shut up“, da bi sve kasnije kulminiralo potpuno psihodeličnim trenutkom, kako muzički, tako i vizuelno, zahvaljujući svetlima koja pršte sa bine.

Hitom „For What It’s Worth“ , atmosfera dolazi do usijanja, a pesma u nešto drugačijem aranžmanu stvara odličnu podlogu za đuskanje kao na nekoj sjajnoj žurki, na kojoj ste se okupili sa najboljim prijateljima. Distorzije i puno efekata, koji su ispraćeni vizuelnim efektima, jasno pokazuju da se radi o svetskom bendu, koji apsolutno odgovara zadatku.

Placebo Arsenal Fest

Umesto silaska sa bine i bisa, iz potpunog mraka probijaju se prvi taktovi „Running Up That Hill“, njihove obrade hit singla Kate Bush, koji je doživeo novo rođenje nakon poslednje sezone serijala „Stranger Things“. Iako može delovati kao korišćenje popularnosti pesme, bend ovu obradu rado izvodi još od 2003. godine. Sama pesma u njihovom izvođenju nije mnogo promenjena, ali drugačije vokalno izvođenje dodatno daje značaja tekstu i prenosi poruku direktnije i ogoljenije. Mada veoma emotivan i preplavljujuć trenutak, svakako nije ono najdirljivije što se desilo.

Da je sa razlogom ovo prvi put kada su rasprodate karte za jedan dan festivala potvrdio je Placebo. Definitivno, nisu ostavili nikoga ravnodušnim, a zadovoljstvo bilo čime u životu zavisi i od očekivanja sa kojima se krene, pa ukoliko ste došli da čujete i vidite jedan svetski bend, apsolutno zadovoljni i puni utisaka ste otišli u dalji provod na Arsenalu.

Ceo tekst o nastupu sastava Placebo čitajte ovde.

Nešto kasnije, pola frontmenka sastava E-Play, pola PR festivala, Maja Cvetković je uspela da pored svih obaveza koje ima oko organizacije postigne nekako i da napuni prostor Garden stejdža toliko da je bilo teško uopšte nazreti, kamoli videti scenu ili joj prići od neprobojne mase ljudi. E-Play je plenio kako svojim muzičkim umećem, tako svojim prisustvom, raspaljujući publiku „Šamarčinom“ i „Retrovizorom„, kao i kratkim jam-medleyima između pesama. Ova razjarena gužva koja se brzo slila s Placeba, ne razbija se do samog kraja, jednako skačući i na vesele i na melanholične stvari, od „Slobode“ i „Srešćemo se neki drugi put„, pa sve do „Divnog dana„, da bi sve na kraju eksplodiralo uz „Ljubicu„, „Sramotu“ i „Vremeplov„.

E-Play Arsenal Fest
E-Play; foto: LiveProduction

Sledi nešto duža pauza na Garden stageu posle nastupa E-Playa, a publika nestrpljivo cupka čuvajući svoje mesto dok čeka da se na binu popnu Majke predvođene Goranom Baretom. Prisutne su lagano zagrevali s „Rođen za suze“ uz napomenu da je ovo samo početak i da moramo krenuti slow, slow, slow. Nastavilo se sa numerom „Ljubav krvari“ koja je odisala neverovatnom snagom u sumornim rifovima i gotovo propovedničkim stavom koji je Bare zauzeo prilikom njenog izvođenja. Bare je na početku nastupa delovao pomalo smrknuto i nervozno, ali kako je svirka odmicala ulazio je polako u ulogu. Plesom se borio s demonima, čak je s vremena na vreme uletao u boks meč s njima prolećući pesnicama kroz vazduh u borbi s ovim nevidljivim neprijateljem.

U prve stihove „Budi ponosan“ publika uleće gromoglasno s Majkama, a Bare izleće ispred bine i počinje da pali masu, podstičući ih na tapšanje i sinhronizovano vikanje HEJ! U toku numere, Bare je iskoristio priliku da se osvrne na situaciju u Ukrajini što je kulminiralo rečima znam da ne volite što ovo pričam, ali mi nismo zabavljački bend, mi nismo Magazin. Publika burnom reakcijom odobrava ove Baretove reči, a frontmen se na to nadovezuje, tako je braćo i sestre budite ponosni, nikad arogantni, nikako arogantni i zajedno s celim Gardenom zaurlao BUDI PONOSAN!

Majke Arsenal Fest
Majke; foto: LiveProduction

Kako je dobro uhvaćen zalet na „Budi ponosan“ tako je na „Teškim bojama“ publika potpuno podivljala. Bare se potpuno prepustio svemu tome, čak preskočivši jednu strofu u želji da privoli fana iz publike da je umesto njega otpeva. Iako dotična osoba to nije uradila, ostatak Gardena je bio tu u službi džinovskog hora. Dobivši informaciju da imaju još deset minuta da završe svoj set Majke počinju sa kako drugačije nego sa „Vrijeme je da se krene„, jednom od najdražih pesama publike na svakom nastupu ovog benda, da bi zatim usledila „Mene ne zanima„, a sve se završilo sa „Ja sam budućnost„.

Više o koncertu Majki čitajte ovde.

Posle Majki došlo je vreme da nam se na Gardenu predstavi jedan od trenutno koncertno najaktivnijih srpskih bendova – beogradski sastav KOIKOI. Nastup otvaraju na sada već, može se reći, tradicionalan način pesmom „Ogledalo je zrcalo„. Njihova tri združena vokala stvarala su izuzetno toplu i pitomu atmosferu na Gardenu u potpunoj suprotnosti s prethodnim „džumbusom“ koji su pravile Majke, ali kako je pesma uletela u drugi, agresivniji deo, frontmen Marko Grabež, svojim letenjem s jedne strane bine na drugu, počinje polako da priprema prisutne za neke stvari koje će im doneti kraj nastupa.

Nastavljaju s „Hrastom„, ulogu glavnog vokala prezima Ivana Miljković, a ovoga puta uklapanje glasova donosi ipak neku vrstu nemira i može se reći okultne atmosfere nastale u etno harmonijama. Ivana se nakon dela u kom iznenada prolomi moćni gitarski rif, prebacuje na obod bine odakle peva nastavak pesme, da bi u jednom delu završila pevajući na kolenima. Posle ove pesme gorštačko, paganskog karaktera KOIKOI prisutne pesmom „Krinolina“ na prepad prebacuje u zvuk više naslonjen na elektroniku, ali poprilično nežan i prijatan, da bi se na nju zalepio „Hangar“ koji odiše izraženom klaberskom atmosferom koja je Garden pretvorila u pravi mali rejv, ali i pravi rokenrol nastup kada prokine glavni rif. Na sve ovo se savršeno naslonila numera „Pozivi u stranu“ koja je još jedan sjajan primer načina na koji ovaj bend kombinuje moderne elemente s gitarskim zvukom.

Ipak, kako se moglo naslutiti po uzvicima koji su u toku nastupa dopirali iz grla prisutnih, „Misisipi“ je bila pesma koju je Garden goreo da čuje i dobio ga je u jednom sjajnom izdanju. Grabež je uvek posebno posvećen tome da ova pesma dostigne svoj vrhunac, pa je bez preteranog razmišljanja u toku solaže sleteo s bine, prvo se vrteo u prostoru između bine i ograde, da bi na kraju zaskočio ogradu i dozvolio prvim redovima da i oni učestvuju u nastupu benda tako što će opaliti koji ton po njegovoj gitari. Dok je Grabež uživao u svom pohodu, Ivana Miljković, Emilija Đorđević i Ivan Pavlović Gizmo su pravili neobuzdanu buku, zakucavali svaki udarac na pravo mesto, potpuno fokusirani na svirku, ali ne propuštajući, ni u jednom trenutku, da ozarenih lica uživaju u slici koja je bila ispred njih.

Zatvaranje Garden bine pripalo je crnogorskom rep dvojcu WhoSee koji je uprkos tome što je nastupao u ranim jutarnjim časovima napravio pravu pravcatu žurku. Publika je neumorno, kako da je u pitanju nastup u udarnom terminu, đuskala, repovala i skakala uz „Regeton Montenegro„, „Prevaspitaj đecu„, „Igranka“ i mnoge druge numere ovog simpatičnog sastava, a ceo nastup je zatvoren sa „Đe se kupaš„.

Večeras, na poslednjoj večeri ovogodišnjeg festivala, očekuju nas Konstrakta, Thievery Corporation, Goblini, Six Pack, Rundek & Ekipa, Naked, Smoke Mardeljano, Mortal Kombat i mnogi drugi. Vidimo se!

Autori: Milena Gojković, Tamara Đokić, Mladen Milošević