Nakon nekoliko singlova kojima su častile publiku, članice benda Anja Štark (da, Anja je bend ukoliko do sada niste znali), devojke su odlučile da naprave prvu svirku i daju nam mogućnost da njihove sjajne singlove čujemo i uživo. Anja Štark, dope pop duo, kako sebe nazivaju Milica Mitić (dope deo dua) i Aleksandra Tomović (pop deo dua) su se napokon sastale u Beogradu, rešile da je dosta snimanja i počastile fanove koncertom u Antishopu.

Oko 22 časa, Milici i Aleksandri su se na bini pridružili: za klavijaturama Uroš Tomović, na sintu Nikola Džimi Mijušković iz benda Turbo Trans Turisti i Ivana Smolović (Intruder, Ika, On Tour, Sofie From Seattle) kao prateći vokal. Bina je bila spremna u malo drugačijem maniru nego što je to slučaj kada nastupaju bendovi u ful instrumentalnom sastavu.

Kada sa bine Antishopa sklonite bubanj, dobijate potpuno novi prostor koji muzičarima poput Milice i Aleksandre, omogućava da naprave i scenografiju koja će biti propratni efekat. Uroš, Džimi i Ivana su se povukli ka obodima bine, a centralni deo je zauzeo kauč (iznad kog je stajala zavesa sa zvezdama) na kom su Anje strpljivo čekale da se publika omamljena večernjom sparinom dovuče iz bašte.

Nakon intezivnog nojzičnog sint uvoda, Milica i Aleksandra ustaju, u lepršavim haljinama poput Florence Welch, buka se stišava i čujemo samo klavir. Prva pesma koju su izvele je „Dječaci sa srcem slijepog miša„, koju su devojke stvorile tako što su instrumenalizovale pesmu „Uputstvo za djevojke“ pesnikinje Tanje Stupar Trifunović. Ova pesma je jedina sa njihovog reperotara koja ne sadrži bitove već je potpuno u akustičnom maniru.

Glavna čar ovog sastava je slaganje glasova. Milica i Aleksandra imaju veoma slične boje glasova koji kada se spoje stvaraju utisak da je Anja zapravo jedna osoba koja je nasnimila više slojeva vokala. Devojke to rade veoma prirodno što i nije čudno jer su obe došle iz muzičkog projekta Sofie From Seattle (pretražite i ovo ime, obogatićete svoj muzički repertoar jednim pravim malim blagom).

Sledeća pesma je „Vazduh„, originalno rađena u saradnji sa Hibridom, ali ovog puta u akustičnom maniru samo uz klavir. Ova stvar se odlično prilagodila i prošla dobro poznati muzički test – ako akustična verzija bilo koje pesme zvuči dobro, onda je ta pesma definitivno dobra. S obzirom da mnoge svetski poznate pesme padaju na ovom testu, devojke su samo još jednom potvrdile zašto su jedno od imena koje će se tek uzdizati na našoj alternativnoj pop sceni.

Usledila su „Mesta„, takođe u akustičnom ruhu, a devojke su pozvale sve prisutne da se primaknu bliže bini i zajedno sa njima đuskale. Džimi polako pali bitove i sa zvučnika čujemo poslednji singl koji su devojke objavile, „Godina bez dodira“ koji je postao instant hit na mrežama. Tekst govori o dobro poznatom periodu lock downa u kome smo svi živeli lišeni svakog ljudskog kontakta. Pesma nije sumorna, naprotiv jedna je najsvetlijih komada iz opusa Anje Štark. Publika ovde već peva svaku reč, a devojke perfektno uigrano puštaju svoje vokale u savršenoj harmoniji.

Nastavlja se njihenje uz „Dobro je“ i „Blokovi„, pesmi koja predstavlja letnji omaž novobeogradskim blokovima. Čudno je čuti pesmu o blokovima a da nije u pitanju sumorna ikonografija koju često možemo da primetimo u tekstovima sa rep scene. Anje su uspele da opevaju blokove kao najlepše mesto na svetu. Lepo je čuti i videti jednu drugu stranu i osvetiliti sve te masivne betonske zgrade kao jedan mali raj.

Bitovi se gase, u centru je klavir a devojke najavljuju uz širok osmeh da je sledeća pesma jedan veiliki hit. „Zlato“ je prvi singl sa kojim su Milica i Aleksandra predstavile svoj projekat, koji je pravi miks Sneaker Pimps i Portishead. Publika peva kao jedno sa devojkama, ali tiho, ostavljajući prostora da se ipak one više čuju. Anja nam je predstavila i divni novi singl „Voda„, premijerno izveden i još uvek neobjavljen, čiji bitovima podsećaju na Gorillaz u miksu sa Kate Bush.

Nakon „Vode“, stiže iznenađenje, u vidu obrade za koju su devojke napravile tizer na instagram storiju. Pitale su svoje pratioce da preko kratkog isečka prepoznaju koja je pesma u pitanju. Kako su rekle, niko nije pogodio, a kada su počele da pevaju, čak ni nakon prve strofe niko nije bio siguran šta je u pitanju iako su reči svi znali. Dolazi spoznaja u refrenu i šok za sve prisutne, jer niko nije očekivao baš tu pesmu – „Isuse“ od Cece Ražnatović.

Fora je uspela, ne samo zbog toga što je baš takva pesma izabrana već zato što su devojke pokazale da čak i pesma iz folk sveta, dobro iskomponovana i obrađena, može zaista da se distancira iz svoje niše i postane nešto sasvim drugačije i prijemčivo.

Devojke su izvele sve svoje pesme koje za sada imaju u svom opusu ali je publika htela još. Povela se rasprava koje će se pesme ponovo čuti i odluka je pala na „Godinu bez dodira“, kao apsolutnog pobednika te večeri i vicešampiona „Zlato“.

Ono što je ostalo kao najveći utisak sa ovog premijernog koncerta, je činjenica da su muzičari konačno rešili da „izvuku“ pop melodije iz kandži mainstreama. Devojke su pokazale kako dobar pop može i dalje da se pravi kod nas, na maternjem jeziku, a da ne padne u patetiku i osrednjost, što je kod nas na sceni slučaj još od početka milenijuma. Anja Štark je ujedno autentično naš bend ali ništa manje spreman i za strano tržište.