U okviru svoje evropske turneje i promocije novog albuma .5: The Gray Chapter, američki metal giganti Slipknot su imali prilike da posete Budimpeštu i Papp László Sport Arenu. Mađarska prestonica je bila jedna od malobrojnih tačaka istočne Evrope za posetu tako da je arena bila značajno posećena i od strane fanova iz okolnih zemalja. Parter je bio u potpunosti rasprodat, dok su tribine bile pristojno ispunjene.
Zajedno sa Slipknotom, u Budimpeštu je stigao i američki sastav King 810, novo, „vruće“ ime na metal sceni koji dolaze iz Flinta. King 810 je ujedno i nastupio kao predgrupa, promovišući materijal sa svog debi albuma „Memoirs of a Murderer“. U pitanju je bend koji svoju inspiraciju crpi iz njihovog okruženja u kom postoji visoka stopa kriminala i nasilja, u tom smislu je muzika, kao i tekstovi vrlo neprijateljski raspoložena prema slušaocu s obzirom na to na snažan način reflektuje atmosferu Flinta (810 je odnosi na pozivni broj za mesto Flint, mesto u amerikoj državi Mičigen).
Oko 20 časova, na sceni se pojavio pomenuti koji je započeo svoj set sa singlom „Killem All“. Pevač David Gunn je ubrzo upoznao publiku sa svojim nasilnim urlanjem poput ranjene zveri i šapatima osobe obolele od nervnog sloma. Premda je zvuk benda jednim delom prilično sirov i primalan, instrumentalne deonice donose povremenu poliritmiju i kompleksnost, kao i preciznost koja im daje pomalo moderniji, futurističniji zvuk. Posebna pohvala za bubnjara Andrewa Workmana koji je zvučao poput mašine od početka do kraja seta. Publika je reagovala „ok“ na bend, čini se da nije bila toliko pripremljena niti zainteresovana ali je već bila tu u velikom broju čekajući Slipknot pa eto, da se posluša.
King 810 je bio izuzetno usviran, ali su postojali problemi sa zvukom tako da se u nekim trenucima nije moglo ništa više razaznati od deonice bubnja, što je šteta pošto imam utisak da je bend mogao mnogo više da ponudi publici od čiste agresije. Gunn u određenim trenucima ima stav za mikrofonom koji podseća na Trenta Reznora, sa konstantnim poskakivanjem. Uzgred, treba reći da su članovi benda bili vrlo pokretni i da je scenski nastup svakako nešto što je više zaokupilo pažnju. Zamerka bi se mogla uputiti na komunikaciju sa publikom. Vrlo formalno, malo reči, čisto da se kaže nešto. Jasno je da je duga turneja u pitanju, ali koja spontana reč viška ne bi bolela (to je nešto što je i Slipknot kasnije pokazao kao malu boljku).
Nakon Kinga, usledila je blaga pauza od pola časa dok se scena pripremila za nonet iz Iowe – Slipknot, a onda je usledio intro na koji je publika počela da vrišti. „XIX“, početni intro sa novog albuma je pušten i zavesa je počela da se diže dok su prvi tonovi numere „Sarcastrophe“ počeli da odzvanjaju arenom. Čitava scenografija izgledala je poput mračnog luna parka, sa demonskom glavom iznad benda ispod kog se nalazi video bim. Pored su se mogle uočiti brojne rampe uz koje su se članovi benda povremeno pentrali i sa kojih je povremeno kuljala vatra. Jako lepo, pomalo liči na binu jednog Iron Maidena.
Sonični napad je sa prvim rifovima „Sarcastrophea“ potpuno „zapalio“ prostor i gurnuo publiku u dalju maniju. Nakon toga, usledio je divan povratak u vreme „Iowa“ albuma i dva stara klasika, „The Heretic Anthem“ i „My Plague“. Odličan materijal za glavomlat i dugo potreban aerobik na koji je mađarska publika željno čekala. „The Devil in I“ je bila prva od novih pesama i lično, malo dosadnija pesma, kao i „Psychosocial“ koja je pratila. Bend je, kao i King 810, izvodio materijal nalik na furioznu mašinu, bez trunke nesigurnosti. „The Negative One“ je naterao publiku na prve circle pitove (koji je bilo sve više kako je koncert odmicao). Potom je bend izveo nekoliko pesama koje nismo imali prilike da čujemo dugo vremena, ako smo ih uopšte i čuli. „Disasterpiece“ i „Opium of the People“ su prijatno osvežile set.
Uzgred, Slipknot na ovoj turneji izvodi materijal tako što ima tri set liste koje se smenjuju od koncerta do koncerta. Prvih šest pesama su uvek iste, kao i poslednjih desetak, ali se tri do četiri pesme u sredini seta smenjuju tako da je na ovom koncertu publika mogla da čuje u sredini seta prethodno dve navedene pesme, kao i „Dead Memories“. Publika je bila vrlo energična, ali se čini da su prva prava ludila usledila tek sa „Before I Forget“ kada je čitav parter počeo da skače u ritmu uvodnog rifa pesme. DJ Sid Wilson je tokom čitavog koncerta igrao i skakutao unaokolo, poput nekog klovna, ali nije silazio u publiku, kako je to nekada radio. Nije ni bilo neophodno, s obzirom da je naredna pesma „Duality“ napravila apsolutni haos i da niko nije ni obraćao pažnju ni na šta drugo osim na muziku. Potom se bend vratio na „Vol. 3“ dane i izveo „The Blister Exists“ koja je sve aktivnije pokrenula još jedanput. Pevač Corey Taylor je bio aktivan u svojim pokretima i priči sa publikom, s tim što je i nastup Slipknota pomalo patio od plastičnosti. U suštini, sve što je Taylor rekao ili uradio, što je bend odsvirao i kako se ponašao na sceni je vrlo slično onome što možete videti i na netu, tako da nije bilo previše prostora za spontanost. Naravno, razumljivo je da bend to ne mora da radi sa svakom publikom, ali definitivno postoje nastupa nekih drugih sastava koji su se pokazali kao mnogo pamtljiviji u tom pogledu.
„Spit it Out“ je doneo krajnju tačku gubljenja svesti sa čuvenim spuštanjem na zemlju. Gledajući sa tribina, jezivo je videti nekoliko hiljada ljudi koji na „Jump Da Fuck Up“ polete poput okeanskog talasa. Ovog puta je perkusionista Shawn „Clown“ Crahan posetio publiku i želeo izbliza da oseti kakav je osećaj videti monstruozno skakanje hiljade i hiljade pojedinaca. Za kraj glavnog dela seta se pobrinula nova pesma „Custer“ koja nije ostavila značajan utisak, ali se činilo da je većina publike bila zadovoljna sa nastupom.
Bis je doneo završni napad sa starim introom „742617000027“ i tri poslednje brutalno izvedena klasika iz Slipknot kataloga – „(sic)“, „People = Shit“ i „Surfacing“ koje su isisali i ono malo energije što je ostalo u areni. Taylor se zahvalio publici i uz završne reči Take care of yourselves, take care of each other! Good night! napustio binu zajedno sa ostalim članovima.
Treba reći da je nastup pokazao da je Slipknot zaista jedan od trenutno najboljih performera što se tiče bendova svetske klase. Ako mislite da li ih vredi čuti i videti uživo, verujte da vredi svake pare i uputio bih sve zainteresovane da se raspitaju za nastup u Poljskoj tokom meseca juna, koji će verovatno biti najbliži u okolini. Na stranu male zamerke, bend svakako ne zabušava na bini i svojski se potrudio da nam svima prenese žestoku energiju novog albuma, kao i starog materijala. U tom smislu, još jedanput, verujte da vredi videti i čuti, i više nego jedanput.
