Nišville Jazz festival je prošle godine premijerno predstavio publici u Nišu najpoznatiji domaći hor Viva Vox, da bi sinoć ispred dvorišta Univerziteta dug red ljudi pokazao da je Banovina možda nedovoljno veliki prostor za muzički događaj koji je najavljen. Na popularnost ovog jednistvenog hora i u Nišu pokazuje činjenica da su karte bile rasprodate te da nisu mogli posetititi koncert svi koji su to želeli. Oni srećni posetioci su bili prepušteni magiji dobro uvežbanog performansa hora koji ima iskustva u nastupanju na značajnim i velikim scenama od Exita do Ujedinjenih nacija.
Brzo po početku koncerta se začuo poznati hit Red hot Chilli Pappersa – „By the Way“ koji je pokrenuo publiku, mešovitih generacija. Potom je usledilo dvočasovno mužičko veče, ispunjeno nesvakidašnjim a capella (samo glasovima, bez instrumenata), obradama najvećih svetskih muzičkih hitova, kojima su, usled izuzetnih vokalnih sposobnosti, delovali očaravajuće. Ni Nišlije sinoć nisu bile imune. Svaka izvedba je ispraćena salvama aplauza i povicima iskrenog oduševljenja.
Šarenolika šetnja, kroz koju nas je vodila živahna i simpatična dirigentkinja Jasmina Lorin, obuhvatala je široki spektar raznih stilova, od EKV-ovog „Srca„, preko sastava System of Down i njihove „Chop Suey„, a izvedena je i Beyoncina pop numerae „End of time„.
Uživanje nam je doneo stari dobar rokenrol i njihovi klasici kakvi su „Bohemian Rhapsody“ (Queen) ili „Africa“ (Toto). No, ni pop muzika nije bila zapostavljena, te se mogao čuti „Chandelier“ (Sia). Uz „Ameno“ je čitavo dvorište Banovine svetlelo u mraku budući da su se na sceni poigrali lampicama, jedinim izvorom slabašne svetlosti, čime su dočarali mističnost same numere. Nakon toga su ipak dopustili svetlosti da uđe i začuo se kultni hit Nine Simon „Feeling good„. Filmskom muzikom i pesmom „Always Look On The Bright Side Of Life“ (Monty Python) završili su blok ovih, nešto laganijih numera.
Drugi deo koncerta, rokerskiji, usledio je nakon kratke pauze a obeležila ga je “grmljavina” u kojoj je „Du Hast“ (Rammstein) bio svakako neizostavan, uzevši u obzir da im je on doneo širu popularnost postavši viralni hit na Youtube-u. Na repertoaru su se našle obrade hitova grupa Nirvana („Smells Like Teen Spirit“), Pearl Jam („Jeremy„), The Prodigy („Smack my bitch up„) i Rage Against The Machine („Killing in the name„)… Nakon razarajuće verzije “Enter Sandman” (Metalica) dirigentkinja se obratila publici kako bi izrazila svoju zahvalnost i čast što nastupaju u Nišu drugu godinu zaredom i time zatvorila koncert.
Dugotrajni aplauzi, glasna dozivanja, nešto malo čekanja i planirani bis se dogodio, a u njemu pesma i poruka „The show must go on“ (Queen), nakon čega je srpska starogradska „Ajde Jano“ delovalla kao malo iznenađenje i zvanično završila ugođaj koncerta.
Pozitivna energija koju su pevači zajedno sa svojim dirigentom širili sa pozornice na mnogobrojnu publiku u potpunosti je ispunila dvorište Banovine i svakog prisutnog u njoj. Vokalne tehnike kojima se ne samo peva već se i imitiraju zvuci bubnjeva i perkusija uz ritmičku podrušku bitboksa bez ikakve instrumentalne pratnje dovode do scenskog sjaja gde su jedini efekti njihova grla, tela i skromna igra rasvete. Niš je zahvalan.
