50 godina kreativno sažetih u dva sata – Jethro Tull u Sava Centru

Jethro Tull Sava Centar Beograd
Jethro Tull; foto: Nemanja Đorđević

Posle zagrebačkog Doma sportova, Jethro Tull je sinoć drugi put izašao na binu Sava Centra i zabeležio ukupno treću posetu Beogradu. Razlog posete je pedesetogodišnjica benda, te treba biti zahvalan organizatorima turneje što se i prestonica Srbije našla na mapi puta blekpulskog sastava.

Znao se kakav nas koncept očekuje, dva podjednako dugačka seta pesama koje razdvaja petnaestominutna pauza. Međutim, nismo znali da nas čeka različita najava za svaku izvedenu numeru. Neke je zanimljivom pričom predstavio Ian Anderson, dok su pojedine bile najavljene video porukama, bivših članova benda i ostalih muzičara ljubitelja Tullove muzike, emitovanim na platnu iza benda koje je ličilo na starinski TV.

Većinski starija publika pronalazila je svoje mesto, slušajući kako sa razglasa dopiru pesme Tulla koje te večeri neće čuti uživo. Smestivši se, nestrpljenje je samo raslo. U 20:30h na TV platnu je počelo emitovanje snimaka benda iz bogate koncertne istorije, koje je zamenilo odbrojavanje i dobrodošlica na prvi deo predstave.

Bend je zauzeo svoje pozicije i otvorio sa “My Sunday Feeling“. Nakon par taktova Ian je poput pastira sa flautom otplesao svoje pojavljivanje na sceni i zauzeo prepoznatljivu pozu dok nije počeo pevati. Da, moglo se pretpostaviti da to neće biti vokalno izdanje Iana iz 70-ih, ali ništa drugo u njegovom nastupu nije falilo, čak je bilo odlično. Skakao je, pravio smešne pokrete rukama i nogama, trčkarao, šunjao se po sceni i kad god to nije radio, prepoznatljivo je držao levi članak naslonjen na kolenu desne noge, što je publika uvek rado pozdravljala.

Jethro Tull Sava Centar Beograd

Laik bi pomislio da će nemogućnost Iana da izvuče više tonove iz svog grla omesti frontmena u sviranju flaute i usne harmonike. Međutim to nikako nije bio slučaj, svirao je besprekorno, što je potvrđeno izvedbama “Song For Jeffery“ i “Some Day the Sun Won’t Shine for You“. Obe su odsvirane u čast nekadašnjih članova benda koji su ih sa platna porukom najavili, prvo je to uradio Jeffery Hammond – Hammond, zatim Mick Abrahams.

Jednu od pauza između pesama Ian je iskoristio da (u šali ili ne, verovatno ne) kaže da je Tull ukupno imao 36 članova, a da klavijaturiste pamti samo po brojevima. Sinoć je u Beogradu bio broj sedam, John O’Hara. Smeh publike je prekinula “New Day Yesterday“. U prvom delu predstave Ian nije imao vokalnu pomoć već se na prste propinjao ne bi li iz pete izvukao viši ton. “Dharma for One“ je bila idealna prilika za bubnjara Scota Hammonda da pokaže umeće, ali i prilika za flautu da prvi put zareži onako kako to čini u Ianovim rukama.

“Bouree“, koju je Tony Iommi sa platna “naručio“, izazvala je prvo veliko oduševljenje, koje je ispratilo i gromoglasno izvedenu “My God“. Harmonijom flaute i gitare, kakvo uho samo može poželeti, u “Thick as a Brick“ završen je prvi deo.

Pozdravima Stevea Harissa sa platna, otpočeo je drugi deo i brzo se ušlo u “Too Old To Rock ’N’ Roll: Too Young to Die“. Ovaj vanvremenski hit, tokom kojeg su se konačno uključili prateći vokali, prouzrokovao je drugo veliko oduševljenje. Publika se telom njihala u ritmu i pevala refren uživajući u melodiji.

Flautom umesto palicom, Ian je dirigovao “Songs From the Wood“ i “Ring Out Solstice Bells“. Potom su izvedene dve pesme kojim je bend predstavio svoju muzičku veštinu. “Heavy Horses“ je pokazala skladnost sastava iz koje izvire najmilija melodija proizvedena zajedničkim zvukom flaute i gitare. Nju je sledila obrada pesme s početka 16. veka “Pastime With Good Company“, poznata i kao “Kraljeva balada“. Engleski kralj Henry VIII je zapisan kao autor. Ovim instrumentalom je stvorena atmosfera zabave sa engleskih srednjovekovnih dvorskih okupljanja, koju je publika upotpunila prativši dlanovima. Vidno podignuto raspoloženje u parteru i balkonu dočekalo je veliko finale.

Jethro Tull Sava Centar Beograd

Platno je ispunila dobro poznata čupava glava maskirana naočarima. Bio je to Slash. Kratko je izustio: “Aqualung je jedna od najboljih rok pesama ikad“. Snažna vibracija je uzdrmala Sava Centar. Masan i težak rif iz gitare Floriana Ophalea oduvao je one iz prvih redova i dobro prodrmao one u poslednjim, dok je Ian svaki ton ispratio pokretom tela. Izvedba je opravdala Slashovu tvrdnju. Ta stvar sadrži sve ono što volimo u rock ’n’ rollu. Tvrd rif, rastresit, lepršavu strofu uz klavir, melanholični središnji deo na akustičnoj gitari, melodičan solo, neobičan tekst i glasan kraj. Najjači aplaz i uzvici su toliko trajali da je ekipa sa bine mogla da predahne i polako nadjača publiku uvodom za “Locomotive Breath“, koji je trajao neobično dugo i završio u improvizaciji.

Prepoznavši kraj predstave, Sava centar se digao na noge i dugačkim aplauzom pozdravio bend i njenog osnivača koji je ubrzo odskakutao iza zavese.

Ovo je nesumnjivo bila najslabija vokalna predstava Iana koju je Beograd doživeo. Ali neka vam prva pomisao na ovaj koncert ne bude to, već to da je Beograd prisustvovao predstavi žive rok legende koja je kod nas došla, verovatno poslednji put, i dala sve od sebe da nas najuzbudljivije provede kroz bogat pedesetogodišnji opus slavnog britanskog sastava.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Jethro Tull Sava Centar Beograd

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.