Nekada je 25. dan petog meseca bio dan kada se obeležavao Dan mladosti. Shodno tome možemo doći do zakljućka da je broj 25 upravo broj koji označava MLADOS’. I to cvet mladosti, tako su barem govorili bivši omladinci i ohoho napupele omladinke. Upravo, broj 25 označava koliko godina su napunili mladci: Neno Belan (vokal, Barbara – električna gitara crvena), Vedran Križan (klavijature, Tonči klavijature, prateći vokal), Leo Rumora (bubanj, prateći vokal) i Olja Dešić (bas, prateći vokal), i to uz zajednički trud & rad poznat kroz njihovo kolektivno ime: Neno Belan & Fiumens .
Dakle, rođendan. Četvrt veka bre!, da ne napišem kvoter. U tih 25 je stalo dovoljno plemenitih pesama, 24. karatnih pop rock hitova i ako se tome još pridoda i zaostavština Đavola (u kojoj su svi pomenuti akteri učestvovali, barem u jednom trenu), dobijamo vrlo ponosnog slavljenika. Doduše na tortu u bekstejdžu nisam naišao, kao ni ostatke svećica…izelice, ali beše to veselo veče.
Kao dežurni hroničar većine koncerata škvadre Neno Belan & Fiumens u Beogradu, sa sigurnošću mogu da tvrdim da nikada nisam siguran kojom će pesmom koncert otpočeti. A to je ovoga puta bilo u 22.10h. „Dok tebe ljubim“ je odabrana za uvetriru u skoro dvosatnu proslavu kvotera benda. Dovoljno stara (pesma, ne bend) dovoljno poznata i dovoljno emotivna da se svi prisutni (a beše ih pun Bitef Art kafe) razgale odmah na početku. Uz zvuk koji je bio dobar, jasan, kvartet je lagano (ne brže od života, i gde je ta „Lucija“, bre?) mogao da plovi kroz 30 kompozicija koje su za ovu rođendansku zgodu pripremili.
O sviračkoj umešnosti članova benda ne treba trošiti reči, vrhunski profesionalizam spojen s ljubavlju prema muzici daje odličan zvučni rezultat. O sledu pesama: one su se nizale kao talasi (ili valovi kako ko već voli) i to oni što lagano zapljuskuju (daleku?) obalu. Da ipak ne preterujemo „Rock galama“ i „Sunčan dan“ zasigurno ne predstavljaju buru. No bura i nije bila potrebna uz ugodnu vožnju kroz dobro poznate & publikom priznate, a poneke i „Porinima“ ovenčane: „A gdje si ti“, „Ne želiš kraj“, „Plešem ispod oblaka“, „Pričaj mi o ljubavi“, „Dani ljubavi“, „Zvuci ulice“, „Vino noći“, to su bile samo neke od pesama dok nije nastupio vrhunac koncerta (po mom mišljenju dakako).
A taj talas koji je razbio hridi naleteo je u dve pesme „Rijeka snova“ i „Zar više nema nas“ (u kojoj je po starom dobrom običaju Leo preuzeo Massimovu ulogu, vokalnu, nikako pojavnu). Upravo tokom izvođenja te (jedne od najboljih u regionu u poslednjih kvoter veka op.aut) pesme, dok je Leo Massimirao, na ekranima pored bine, se video Massimov lik uz najavu njegovih budućih koncerata u Bitef Art kafeu, bizarno a ujedno i zabavno. I tekla je noć („Stojim na kantunu“) i tekla je tekućina („Kavana“) i osetio se meditranski šmek („Divojka sa juga“) da bi se na aplauzom izazvanom bisu Neno Belan & Fiumens oprostili od publike uz dve sada već „evergreen“ pesme. „Điri Điri“ i „Bambina“ su predstavile oseku ovog rođendanskog tuluma.
Prvih 25 je bilo plodonosno, videćemo šta će narednih 25 doneti. Nadam se plimi dobrih pesama. Srećan rođendan!
Autor: David Vartabedijan
