-

NaslovnaReportaže20 godina Grom Recordsa: Buka iz pogona crne metalurgije

20 godina Grom Recordsa: Buka iz pogona crne metalurgije

Bombarder Novi Sad Petrovaradin Sabaton Exit Festival fotografije slike galerija
Bombarder, foto: arhiva

Sam naziv jubileja – „20 godina pelcovanja protiv kiča i šunda“ objašnjava osnovni postulat i svrhu postojanja Grom Recordsa, ali i mnogih drugih nezavisnih izdavačkih kuća bez kojih mnogi naši andergraund bendovi ne bi ostvarili ono što jesu i u tolikom obimu. Kada na to nadodamo zaštitno lice događaja, lik mladog, nenormalnog doktora Westa sa dozom supstance koja oživljava mrtvo tkivo, jasno je da takav događaj moramo izdvojiti iz ponude i nikako ga ne zaobići. Zagarantovano – barem po tri frtalja sata svirke tri istaknuta ratnika pod labelom Groma.

U masi je bilo raznoraznih generacija i skupina, od onih koji još uvek ne bi smeli piti alkohol, preko onih koji verovatno ne bi smeli više piti, pa do čak onih koji verovatno ne bi smeli više ni voziti, pili ili ne pili. Sva šarolikost dobrog i lošeg andergraunda bila je prisutna; tru metalci, ortodoksni metalci, skineri metalci, antihristi, trešeri, pa i neki kao s Marsa pali skejteri u roze majicama i šarenim šorcevima.

Sve je počelo relativno rano za normalne uslove, ali zbog raznih uslovljenosti i posebnih pravila koja caruju u ovoj nenormalnoj situaciji, nije bilo druge no da se sve to malo ispomera. Tako je hol ispred starog Pogona, a današnje Amerikane, već u pola osam bio otvoren da primi prve posetioce uz mali distro sajam andergraunda. Ranije je najavljeno da, usled važećih mera, prostor može primiti samo tri stotine lica, te je svaki kasniji ulazak nosio sa sobom rizik da se za tu jednu kartu čak i izvisi. Naravno da je zbog takvih restrikcija mase Amerikana tokom celog trajanja događaja bila poluprazna, ali i mnogo funkcionalnija kada je u pitanju mobilnost ka holu, šanku i toaletu.

Nemesis Bullet For My Valentine Dom omladine Beograd
Nemesis

Već oko pola devet koncert su otvorile devojke iz benda Nemesis. Mnogi sada već znaju ovaj možda najdugovečniji all-female andergraund bend na sceni iako su devojke još uvek mlade, ponajviše u ranim tridesetim godinama. I ne samo vizuelno, mnogo više zvučno Nemesis su bile nešto najprijatnije što se popelo na binu ove večeri. Na stranu to što ih kasnije odmenjuju neka „najcrnja“ imena našeg podneblja, svaki mali zvučni segment u njihovom izvođenju je bio krajnje optimizovan, te se zapravo samo kod njih osetilo da se čuje apsolutno svaki instrument i proizveden ton. Devojke svojim ultimativnim profesionalnim pristupom i svirkom kojom pokazuju ono što (samo) biološki nemaju mogu dosta naučiti nemali broj sadašnjih i budućih kolega kako se svira, kako se nastupa i kako se prži. Pomoć u tome im je pružio i njihov specijalan gost na ovom nastupu, Max Butcher iz benda Mortuary. Iako zanemarljivog broja, prisutni su ipak izuzetno glasno nagradili bend ovacijama.

Jedni od retkih kojima te lekcije ne moraju održavati upravo jesu bend nakon njih – Infest. Isto je suvišno govoriti o ovom beskompromisnom metalu sa velikim J; svako iole upućen zna za veliki respekt koji ovaj bend zasluženo drži na lokalu i unutar regiona. Njihov recept je opšte poznat: dosta masnoće i krtine uz lom rebara na bazi blast beatova koji svaki materijal od silikona do kamena pretvara u teški metal. I doista takav neprekidan zvučni zid udara direktno u rebra, ulazeći duboko, skroz do slezine i stvrdnjava unutrašnjost gotovo do kristalizacije. I kada pomisliš da bend ne može biti opakiji, dođe do pauze između pesama da se gucne pićence, razmrdaju prsti, šake i podlaktice i grune kakva poruka posetiocima uz gromki, ali elokventan glas pevača Vandala, kao kada bi Sekač iz originalne sinhronizacije skinuo masku. Kako bi bilo dobro imati taj glas na barem sedam dana…

Infest Dom omladine Beograd
Infest

Elem, Infest je nastavio da melje, lomi, kida, a publika je zdušno odgovorila šutkom i moš-pitom gde je jedan čovek, očigledno jak kao bik, razbacivao sve naokolo, ali i prvi dotrčavao da podigne sve pale heroje u masi. Utom je jedan na samom obodu kruga ščepao bradatog namernika za glavu, ali je na sreću ovog prestravljenog mučenika umesto mozga zatražio upaljač. Tako je otprilike izgledala i celokupna sala: dosta energije i intenziteta među dušama, samo bez tenzije, nelagode i ikakvih mogućih incidenata.

Šlag na torti ovog feelgood jubileja morao je biti neko ko takvu energiju ume usmeriti u tom pozitivnom pravcu i ostavi širok osmeh na licu, a ko će to bolje nego duhovni otac speed metala Nešo i njegova skupina crnja od crnjeg – Bombarder. Već duže od trideset godina kultni i legendardni bend ove večeri zvučao je možda bolje nego ikad, mada će sigurno oni sa dužim stažom bolje proceniti. Zasigurno je da osećaj slušanja svih tih pesama uživo daje mnogo bolji ugođaj nego bilo šta što su oni za sve ovo vreme studijski predstavili, ali ni to nije nikakva tajna znajući kvalitet produkcije i standard koji se morao poštovati da bi se ostalo u mračnome tunelu andergraunda.

Nešina harizma je čudo i gotovo da nije bilo osobe koja se nije okačila na ogradu kraj bine i uradila high-five sa njim. Može da te natera da mlatiš glavom iako kosu više nemaš; da se valjaš po onom podu ulepljenom od prosutog piva; mogao bi, kada si već tu, potpisom podržati njegovu kandidaturu za predsednika čega god, kasnije i glasati za njega.

Naravno da su tri frtalja sata malo vremena da Bombarder stigne izvesti sve što bi ljudi želeli čuti. Izvisili su klasici iz predratnog perioda, pre svega oni u hard rok maniru. U svojevrsnom takmičenju u esktremizmu Bombarder je posegao za svojim najbrutalnijim pesmama, prirodno na samoj ivici parodije. Takav je i Nešin vizualni identitet: vašarski veseljak koji uz metal derneči, naručujući oval sveže prasetine uz pevaljku.

Kvintet je otprašio niz pesama iz svoje zbirke; sve te silne priče o glasniku smrti, kopaču grobova, kočijašu bogalju i mnogim drugim tipovima koje svakodnevno viđamo. Česta je bila i pomoć na mikrofonu razularene publike kojoj je bilo dovoljno samo viknuti „razvaljuj“ da napravi ršum od Amerikane.

Da je moglo, potrajalo bi sigurno i duže, no i ovako je sveukupno bilo više od tri sata programa. Grom records je na visokom nivou ogranizovao rođendan, a Dom omladine domaćinski ugostio sve ljubitelje i podržavaoce ekstremno pozitivnog zvuka. Pozdrav, do nekog novog razvaljivanja.