Prošlo je 5 godina od njihovog prethodnog dolaska u Beograd. Od tada su bogatiji za još jedan album, a sudeći po tome kolika se rulja ljudi sručila u Božidarac ove večeri i za veliki broj novih fanova u Srbiji. 1000mods je ovom moćnom, odlučnom i zategnutom svirkom koja se sinoć dogodila u Božidarcu pokazao da ovoliku, a tek ćemo doći do toga i kakvu, podršku itekako zaslužuje. Naime, Božidarac je bio rasprodat u potpunosti, do toga da se više nije moglo lagodno proći niti do šanka, niti do wc, a prostor i bukvalno i figurativno zagrejan do nivoa ključanja.
Priliku da prvi oseti talas ovacija publike u Beogradu imao je novosadski sastav Northern Revival. Ovaj stonerski četverac je više nego dobro razumeo kakva im je prilika data i samim tim rešio da svirkom s veoma malim brojem predaha i smirivanja tempa i snage ispraši uši publike i na ovaj način ih valjano pripremi za ono što sledi.
I zaista ovi momci imaju smisla za nastup, znaju da sviraju, ali možda najveća mana u svemu tome bila je jednoličnost izbora pesama, jer je svaka bila puna snage i toliko in-your-face da je na kraju nastup nažalost ostao bez nekog jasnog vrhunca koji će slušalac u sećanju poneti sa sobom kući.
Sama svirka je bila izuzetno upeglana. Bas i bubanj su zakivali svaki uradac i ton tako krojili čvrst gruv, gitara je preko toga sekla rifovima, povremeno krojeći i melodičnije delove, ali je sve ovo nažalost dovelo do toga da vokal povremeno dosta teško probijao kroz ovaj zid zvuka osim u trenucima kad je odlazio u režajuće vriskove. No, ova mala sitnica nije zasmetala nikome u publici, a najmanje ekipi na bini koja se vidno dobro provodila, grabeći svaki momenat da pokaže šta zna.
Prostor koji je bio skoro dupke pun za vreme nastupa Novosađana počinje dodatno da se puni i sada više stvarno niste imali gde da se mrdnete, već samo da čekate mirno da grčka moćna stoner četvroka izađe na binu i kroz soničnu eksploziju svima pristutnima da do znanja da je vredelo čekati 5 godina za ovakvu soničnu eksploziju.
I konačno, 1000mods se našao ispred nestrpljive publike i otvorio nastup tromim rifom uvodne numere s albuma „Repeated Exposure To…„, „Above179„. Ovakav ulet u nastup, je sudeći po vriskovima, ali i telima i glavama koja su počela simultano da se njišu, bio upravo ono što je publika želela: opori, tromi, brundajući rif koji vas svakim svojim ponavljanjem dodatno hipnotiše i pokreće.
Zvuk na početku jeste delovao kao da je bio previše u basovima i da mu fali oštrice, ali kako je nastup odmicao vaše uši bi se polako privikavale na tu zvučnu oblinu, a muziku biste počeli da osećate ne samo čulom sluha, već bi baš zbog tih niskih frekvencija bili u mogućnosti da je osetite kako vam struji celim telom.
Sledi „Road to Ruin“ koja publiku uvodi u jednu od mnogobrojnih dugometražnih vožnji na koje će ih 1000mods odvesti ove večeri, a publika horskim pevanjem odgovara na catchy uvodni rif i čekajući da svaki put zajedno s frontmenom sastava otpevaju stihove Cigarette, at the back of my hand. Posle dva masna stonerska rasturanja, 1000mods malo spušta gard i uvodi nas u svoj novi materijal s aktuelnog albuma „Youth of Dissent“ melodičnom „So Many Days“ koja odiše fantastičnom dinamikom koja slušaoca šeta od melanholije do besnog distoriziranog režanja.
„Warped“ s istog albuma, posle mirnije „So Many Days“ već svojim uvodnim rifom otvara rupu u centru Božidarca u vidu prve velike šutke ove večeri, posle koje se komešanje u prvim redovima gotovo da neće smiriti do samog kraja. Bend je na bini u toku izvođenja delovao dosta otkačeno i videlo se da i njima mnogo prija što ispred sebe imaju publiku koje je spremna da se potpuno prepusti i uživa u njihovom zvuku.
Vraćamo se na materijal sa „Repeated Exposure To…“ sa dve pesme potpuno drugačijeg karaktera. Razigrana „Electric Carve“ je dodatno razgalila prve redove nastavivši onde gde je stala „Warped“, pa se sad šutka činila još veća i internzivnija, da bi zatim „Loose“ potpuno omamila sve prisutne i naterala ih na sporo njihanje u ritmu, ali i uživaocima melodičnih gitarskih solaža svojom neverovatnom gradacijskom završnicom pružila ultimativno zadovoljstvo.
U sali se pali crveno svetlo, a s bine se čuju samo tihi udarci bubnjeva i repetitivna bas linija, ali i na osnovu ovog detalja publika prepoznaje da se radi o pesmi „Low“ i zajedno s frontmenom Dani G-jem počinje da peva uvodne stihove, a zatim nastavlja da prati i gitarsku melodiju. Ipak, ono što su svi čekali, je da ova pesma, naprosto niodakle, ekplodira i za tren se od lagane vožnje kabrioletom pretvori u brzu vožnju džinovskim kamionom bez kočnica. Kad je taj trenutak došao, bilo je onako kako je moralo biti: ljudi su leteli po prvim redovima, počinju prvi crowdsurfinzi, piva lete u vazduh, a sve to bend nagrađe sve internzivnijom i intezivnijom svirkom koja je kao da je rasla sa svakim bubnjarskim prelazom.
Kao što je već pomenuto u nekoliko navrata je dolazilo do horskog pevanja publike, ali ono postaje za nijansu glasnije s pesmom „Son“ čija je uvodna repetativna gitarska linija isprovocirala gotovo celu salu da se pridruži gitaristi Giorgosu T-ju. Takođe, sudeći po moćnoj reakciji na kraju izvođenja ove pesme, može se reći da je baš ona bila upravo vrhunac svirke za mnoge u publici. Vraćamo se na nešto razigraniju verziju 1000modsa s pesmom „Pearl“ koju frontmen benda završava podignutom pesnicom za sve prisutne i pohvalnom da je srpska publika je jedna od najluđih, na šta je velika većina u Božidarcu odgovorila podignutom pesnicom izmamivši osmeh na licu kod članova benda.
Nastavilo s pesmom „Claws“ koja je publiku fino razigrala svojim brzim početkom, da bi ih na kraju agresivno zakucala u spori headbanging. Ipak, posebna poslastica za prve redove stigla je u vodi numere „El Rollito“ koja je dovela do toga da svaka šutka koja se pre toga dogodila izgleda gotovo beznačajno. U toku uvoda, krug se širio i širio i širio, da bi na samom kraju zahvatao gotovo celu širinu bine. Bubanj uleće snažnim prelazom, a ljudi se sa svih krajeva praznine koja je stvorena sudaraju jedni s drugima i sve je pretvara uopšti haos i metež.
Ipak za sam kraj regularnog seta ostavljena su dva megalomanska i megatonska zatvaranja albuma. „Mirrors„, (kraj albuma „Youth of Dissent“) ispraćena crvenim svetlom koje je stvaralo sablasnu atmosferu, zakucava publiku u mestu svojim mračnim rifovima i gotovo doomerskim gruvom koji je toliko spor da je gotovo nemoguće da mlatite glavom, već jedino što možete da uradite je da se pustite da vas on vuče napred i nazad bez vaše volje.
U toku ove pesme dogodila se gotovo ista scena kao u Elektropioniru pre 5 godina u toku pesme „Vidage“. Naime ispred bine su podigli jednog momka da crowdsurfuje, ali očigledno nije bilo dovoljno da ga samo drže tu pa su počeli da ga nose kroz publiku donevši ga skoro do miks pulta, kreću da ga vraćaju skroz nazad, ali ga ipak spuštaju nešto pre početka bine.
„Into The Spell“ (kraj albuma „Repeated Exposure To…“) donosi pak 1000mods u raskoraku između svetlijih i mračnijih tonova i publiku koja se na momente upušta u šutke, a na momente ipak opredeljuje za mirno posmatranje gitarskih vratolomija koje izvode Giorgos T. i Giannis S. ili bubnjara Labrosa G-ja koje, zbog toga u kakvom je zanosu svirao, izgledao kao da će svakog trenutka da padne sa bubnjarske stolice.
Grci se sklanjaju s bine, ali veoma brzo bivaju pozvani natrag natrag na bis i to ovoga puta s upaljenim jarkim svetlima koja su dovodila to toga bend i publika jako dobro vide jedni druge. Počinje „Vidage„, a Božidarac i pre same pojave gitarske melodije,počinje da se ori kao navijačka tribina, ali i da zbog zagrljaja ljudi u prvim redovima i vizuelno podseća na jednu.
Svoju očiglednu ljubav prema pesmama koje su odabrali za zatvaranje albuma 1000mods završavaju svoj nastup sa „Super Van Vacation“ (zatvara istoimeni album). Kakva ludnica nazmeničnih i simultanih solaža ispraženih snažnim udaracima bubnjeva i brundajućim basom za sami kraj nastupa. Sve ovo rezultiralo je time da se u nemogućnosti da više na bilo koji način svirački i pevački prezentuje svoj pozitivni naboj, frontmen benda baci u bubnjarski set, da bi zatim jedan momak go do pojasa, uleteo na binu i u naručju ga izvadio iz bubnjeva, a zatim se bacio u publiku.
Puna sala ljudi koji jedva čekaju da čuju sledeću pesmu, da ih naredni rif zatrese, naredna melodija navede na gromoglasno horsko pevanje ili ih snažni ritmovi nateraju da mlate glavom ili ulete u neku od mnogobrojnih šutki – ovako je ove večeri izgledao Božidarac ispred bine. A kako drugačije i da bude kad se na bini nalazi bend koji je spreman da zadnji atom svoje snage i umeća uloži u to da počasti slušaoce, ali i da svaku njihovu pozitivnu reakciju nagradi još boljim nastavkom nastupa. 1000mods, srpska publika vas očekuje ponovo u što skorijem roku, nadamo se da nećemo morati da još jednom čekamo 5 godina.
