100% rock’n’roll na trećem spratu – treći dan PNK Festa

Snake Eater, foto: Anamarija Vartabedijan

Tokom prethodna tri dana sa trećeg sprata zgrade u Knez Mihailovoj orio se pank zvuk. Povod je bio prvi festival DIY organizacija pod imenom PNK Fest (nadamo se ne i jedini). Vaša omiljena redakcija Balkanrocka je rešila da ode na zatvaranje u Jazz Bar Centar i prenese vam utiske sa poslednje večeri, koje je proteklo u prašini prizemne garaže, rđi njenih automatskih vrata i nezaobilaznoj pljoski umazanoj motornim uljem. Kao i u svakoj garaži – prljavo i zabavno! Na maloj bini kluba svoj stopostotni autorski opus predstavila su tri benda, koliko sličnog stila, toliko i različitog sadržaja.

Boneshaker

Prvi bend koji se popeo na stepenik binu jazz bar centra bio je Boneshaker, ponovo na bini Jazz Bara posle dve godine, ali u novoj postavi. Ime benda bilo je opravdano njihovim pesmama (rifovi i ritmovi da se tresu kosti), a za to je najviše bio zaslužan bubnjar koji je nemilosrdno i brzo, kako samo pravi pank bubnjari znaju, udarao svoj bubnjarski set. Ostatak benda se precizno lepio na ovaj odron ritmova. Frontmen benda jako dobro zna šta muzički želi da postigne pa se može naslutiti delimično formirani fazon koji ovaj bend fura. Ipak, da bi postigli jači efekat potrebno je da se svi malo opuste na sceni i tako u značajnijoj meri pokrenu publiku.

Ju Ju Hands

Sledeći bend je zlatan primer koji dokazuje koliko je scenski nastup važan deo svirke. JuJu Hands su nesvakidašnja trojka predvođena vremešnim brkom koji gitaru svira kao što prekaljene stare kajle to i umeju – prirodno i prepuno samopouzdanja. Ritam sekcija, nabaždarena i pokretna, daje savršen protok njihovog zvuka ka publici koja je dobrano napunila bar. Jednostavno, od iskusnih muzičara očekuješ da se, manje ili više, okrenu za sobom i karijerom koju su ostavili negde pozadi. Ne očekuje se ništa novo niti inventivno. Ovo nije taj slučaj. Ovo je mlad bend, sviraju modernu muziku, gledaju samo napred i ulaze u mnoge neistražene pukotine rokenrola nosivši isti elan kao kada su golobradi učili prve rifove.

Poslednji bend ove večeri i ovog festivala bili su visokovoltažni rok iz Sarajeva, Snake Eater. Pravi šok izazvan višestrukim kulturološkim razlikama! Znam da će se o ovome u krugovima publike i dalje pričati, kao i da mnogi posetioci neće znati šta da misle o svemu. Jedini bend van granica Srbije ove večeri; jedini bend sa svojim autorskim opusom na srpskom jeziku. Jedini bend koji se odvažio da, u želji da predstavi svoj autentični sarajlijski šmek, iznese pod svetla reflektora postulate balkanskog mačizma i zapanji publiku!

Snake Eater

Okej, muzika kao muzika i njihov stil jeste taj old school pristup rokenrolu, uz moćne rifove, stameni ritam i teški, eksplozivni bluz. Da li je malo drugačije podneblje i uticaj metoda koje se furaju sa druge strane Drine uticalo na to, tek oni zapravo zvuče kao da zimi sviraju po ciglanama, a leti svakog vikenda jedu svinjetinu i sviraju po open air moto-skupovima. Da to ne bude dovoljno, politički korektni deo publike se našao zgađen malo slobodnijim najavama pesama pod nazivima kao što su “Lakirana ljepotica” i “Kraljica pušenja”, što je, moram priznati, tragično. Gde je nestao taj naš čuveni osećaj za humor? Gde su ti degutantni fazoni bez filtera nestali u procesu tranzicije? Otkad je neka fora, čak i loša, postala fora non grata u našim underground krugovima?

Nećemo se upuštati u stvari ne nužno vezane za muziku. Istina je da su Snake Eater pržili, na sebi svojstven način. Boneshakeri su takođe pržili. JuJu Hands su razvalili. Tri odlična benda po ceni koja je prava sitnica. Predlažemo da organizatori sledeći put festival preimenuju u GVFM Fest (good value for money), a pre svega da ponove priču što više puta.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.