fbpx

-

Naslovna Mesečna izdanja Umesto hvalospeva Umesto hvalospeva - YouTube d'uradi nešto

Umesto hvalospeva – YouTube d’uradi nešto

Umesto Hvalospeva (jul)

Uh, koliko samo ima užasnih stvari u nepreglednoj prašumi interneta, a pre svega, najpopularnijoj platformi za kačenje video snimaka zvanoj YouTube. Može da okači ko šta hoće, jer nema ama nikakve kontrole sadržaja, pa onda morate da ispaštate kao ljudi koji vole da slušaju i prate domaću muziku. Algoritam je nemilosrdan i često morate biti spremni da istrpite grčenje bubnih opni, koje će izazvati neke pesme koje su plaćenim pregledima ili vrbovanjem prijatelja, braće i kumova dostigle određeni broj pregleda pa sad iskaču kao preporučene, ili ih, ne daj bože, autoplay iznenada pusti. Pažljivo s našom današnjom listom, baš je bogata klikbejt naslovima (jedan čak ima i emotikone, wooooow) i sastavima koji su sve osim onoga kako se predstavljaju.

Opaki Jahači Vatrenih Riffova Iz Pakla – Pusti me da sanjam

Kada vam na Fejsbuku iskoči sponzorisan post sa linkom ka spotu benda pod nazivom Opaki Jahači Vatrenih Riffova Iz Pakla teško je odupreti se ovakvom tizeru. Ime koje čak i batice koje prangijaju najekstremnije žanrove izbegavaju jer, makar bili najcrnji black ili mrtvi death, najmanje što žele je da potencijalnim fanovima tako očiglednim nazivom razbiju mističnost i stvore nepotrebnu pretpostavku za zvukom koji gaje. Više je očekivano da istina bude potpuno suprotna tome i, čekajući vatrene đavolje rifove, dobijemo hrvatsku verziju sredovečnog benda koji se upravo pokušava probiti kroz ugovor sa PGP-om i nastup na Jutarnjem programu RTS-a bez da prvo stvori kor nekih svojih fanova kroz najbolje i najgore svirke. Opaki jahači pokušavaju furati macho rok na raskršću između urbane malograđanštine i moto skupa u Vinkovcima, no ne može se sa sigurnošću znati čemu tačno ova fora naginje. Eto, nije baš da nisu negde mistični; i dalje će klikbejt marketingom izazivati pažnju.

Mikrokozma – Jabirač

Pesme koje za cilj imaju da budu duhovite su se često plasirale na našim listama kao dno dna. Glavna melodija na početku pesme je na kazuu i definitivno je prvi utisak da će biti jedna od tih “šaljivih”. Ali zapravo nije, i to joj je jedina pozitivina strana. U pitanju je vesela melodija u koju je upakovan nespretno satiričan politički angažovan tekst koji se sukobljava sa “muzika za plažu” atmosferom tokom cele numere. Veliko finale poprilično kratke kompozicije natrpano je gomilom nekih vokala i melodija koje dolaze niotkuda i nemaju bitnu funkciju. Ovo bi sve bilo nebitno da je pesmu moguće zapamtiti, ali glavna mana jeste potpuna bezličnost i manjak identiteta i autentičnosti, kako u tekstu, tako i u melodiji.

ARMAGEDDON feat. Z. Šandorov & M. Fodora – Demon Hunter (St. Gerasimos) 

Gde počinje sličnost tvrdih rok, metal bendova i komerc, folk sastava koji uglavnom prate estradne zvezde pre nego što počnu da nastupaju sami? U suštini identični su samo jedni pevaju na engleskom, a drugi na lokalnom jeziku? Isti su samo jedni se prodaju, a drugi ne? Ili sličnost počinje u zadrtom, dokonom, isfrustriranom i samoproklamovanom muzičkom kritičaru? Ni sami nismo sigurni. Zato vas pozivamo da umesto ovih poderanih glasova zamislite glas dive po izboru sa estrade. Legao bi, zar ne? Foršpili, ukrasi, solaže muzički su identični, dok je, moramo priznati, zvuk distorziraniji, mada ne mnogo, u odnosu na folk sastave. Mi ne volimo folk pa zato svaku sličnost sa tom muzikom pljujemo? Ne. Mislimo da smo bogom dani pa određujemo šta sme, šta ne sme, kako treba? Ne, ni to. Pa šta je onda? Jednostavno, ljudi muzički slabo, sve vam se svodi na čvrkanje. Dž, dž, dž, sad pomeri, dž, dž, dž, zavrni sad malo ko narodnjak, vrati na početak. I tako u krug. Žali bože poderanih, muzički neispoštovanih glasova.

P.S. Nadamo se da vas demon nije obuzeo, jer Gerasimus je na opravdanom odsustvu.

Iskaz – Ko ti je rekao 😊 🥰🎉🙌

Ako se pitate zašto smo stavili sve ove emotikone, to je zato što tako stoje i u nazivu ove pesme na Youtube-u. Nikome iskreno nije jasno zašto, osim zbog toga da  bi vas bilo potpuno blam kad to vidite. Ova pesma obitava najopštijim mestima u tekstu koja kao da su došla iz nekih self-help knjiga pozitivne psihologije s jedne strane, dok s druge imamo izrazitu patetiku i kukanje, kako je bilo potrebno mnogo truda da bi Iskaz došao tu gde sada jeste – (ako je ikome uopšte jasno to gde su oni stigli, jer su gotovo nebitni), “previše muke i žrtve i godina, koncerta praznih gde samo je rodbina…”(šmrc). Sam spot je, takođe, krajnje besmislen i izlizan, jer ne znamo koliko puta smo već videli one gde se pojavljuju poznati muzičari i ostale varijacije na temu. Pesma je muzički neki iskorak u delimično nepoznat teren za ovaj sastav i ima jakih momenata, a i refren se lako ureže u pamćenje. Samo je problem što su sve reči koje stoje iza njega isprazne i napadne. Zapravo, kao da je ceo tekst napisan za 5 minuta i nikada nije sređivan, a Kizino pevanje i repovanje je takođe toliko nasilno nagurano u miks, da se jedva bez teksta razaznaju jasne reči (zar flow i jasnoća ne bi trebalo da budu glavni elementi repovanja?).

P.S. Mogli smo da ubacimo ovde, ili čak pre u “Kratke rezove”, pesmu “Gori Grad”, ali posle onog “očajničkog” poteza na vašim društvenim mrežama to nećemo uraditi. Prestanite da se žalite i za promenu poradite na pesmama da budu zrelije i originalnije.

Analiza umA – Teslektrika

Jadan Nikola Tesla, gde ga “metnuše” u ovu “natrpaj svega da preljeva” pesmu. Najgora stvar kod ove pesme je njena kontradiktornost, jer uprkos tome što peva protiv narodnjaka, ona zvuči kao narodnjak nad narodnjacima, i tu ne mislimo na solo na harmonici koji je ironičan i ubada foru, već na triler pevanje/arlaukanje/vrištanje, svadbarske ritmove,”nabrijane” solaže i “zvukove gitare kada oštro reže”. Za sami kraj pesme ostavljena je strofa koja je oličenje pokušaja humora i omaža jednom od najvećih umova u istoriji: “Oj, Nikola, Nikola, ti si otac rokenrola, jer da nije tebe care ne bi bilo e-gitare”.

Dragi Tesla, ako čuješ, izvinjavamo se što si pored svojatanja da si “naš ili njihov” morao da čuješ i ovu numeru “frankfurtskih” rokera, koji s tobom, kako kažu, imaju nekoliko dodirnih tačaka: muzika je bazirana na električnoj gitari za koju si neposredno zaslužan, uz to, kao i ti, dijele emigrantsku sudbinu i život na različitim svjetskim adresama. Da pukneš od smeha!

Autori: Mladen Milošević, Đorđe Reljić, Branislav Cvetković, Damjan Jovanović