fbpx

-

Naslovna Mesečna izdanja Umesto hvalospeva Umesto hvalospeva (septembar) - Kroz Aleju promašaja

Umesto hvalospeva (septembar) – Kroz Aleju promašaja

Umesto hvalospeva septembar

Što bi naši ljudi, aludirajući na promašaj Peđe Mijatovića u osmini finala svetskog prvenstva 1998. godine, rekli: Prečka se i dalje trese!  Mnogo je velikih kikseva bilo što u sportu, što u ratnim strategijama, što u naučnim i geografskim otkrićima kroz istoriju, ali ova prečka ostala je, verovatno, najčešća asocijacija na promašaj u popularnoj kulturi Balkana. Nažalost, voleli bismo da su naši današnji izabranici na listi svojom pesmom bar tu prečku “zakovali” pa da ih po tome pamtimo, a ovako će ostati zakopani duboko u Aleji promašaja, zarasli u korov, tako da iako neko do njih dođe, niko ih neće prepoznati. Tu su i neke stare face koje, rekli bismo, nema šanse da budu zaboravljene, ali bi bilo dobro da što pre ozbiljno shvate krilaticu: Better to burn out than fade away, inače, možda završe kao ostatak nebitnih aktera. Da, tebi pričamo, Momčilo!

Bajaga i Instruktori – Ovaj svet se menja

Jedan od najvećih muzičara domaće rok scene svih vremena odlučio je da ovu, krajnje napornu i tešku godinu, svima začini novim ostvarenjem. Pre samo par dana, u etar digao se album “Ovaj svet se menja“. Naravno, kako to obično biva, on nosi ime po istoimenoj pesmi. Njoj ćemo se posvetiti malo detaljnije. Numeru otvara unisono pevanje sa gitarskom melodijom u klasičnom bluz maniru i na prvu loptu deluje obećavajuće. Ono što je problematično je sve što dolazi nakon toga. Iako Bajaga nikad nije bio poznat po nekim, ili bilo kakvim, vokalnim sposobnostima, ova pesma posebno naglašava manjak truda u pevanju i smišljanju vokalnih linija. Ovakve situacije beogradski šmeker rešavao je duhovitim, simpatičnim ili pametnim tekstovima, ali je u duhu 2020. odlučio da i to batali. Banalnost teksta, koji bi trebalo da nas ekološki i sociološki osvesti, samo podcrtava sve muzičke nedostatke ove numere. Trećerazredni tekstovi otpevani (čitaj izrecitovani) potpuno bez duha, sa nasilnim naglašavanjem nekih ne preterano bitnih pojmova, ovu bezličnu bluz rok numeru pretvaraju u nešto što mami podsmeh i osećaj razočaranja.
Česta je pojava da kultni muzičari u poznijim godinama krenu da objavljuju muziku drastično nižeg kvaliteta, ali za dobrobit ljubavi koju gajimo za našeg dragog Bajagu nadamo se da je ovo samo posledica uticaja 2020. godine na koju ćemo brže bolje zaboraviti.

Hargor – Axes High

Činjenica da se pojavio novi bend ne toliko zastupljenog žanra kod nas uvek vas donekle zaintrigira i povuče da poslušate njihovu muziku. Ali kada saznate činjenicu da taj bend svira viking/power metal, zažalićete što ste uopšte primili tu informaciju. Upravo takav slučaj je i sa niškim, za sada projektom (vokal i dve gitare), Hargor, kome je “Axes High” treći singl. Ako uzmemo u obzir da je ovo demo verzija pesme, nećemo suditi produkciji, ali zato ostalih tema imamo na pregršt. Za instrumentalni deo pesme može se reći da nit’ smrdi, nit’ miriše, što bi u prevodu značilo da će prosečan slušalac ugasiti pesmu na pola prog rifa, ali i da će prosečan fan ovih žanrova reći da je pesma okej, možda čak i donekle interesanta. “Axes High” sama po sebi ima i keči delova, ali će se vrlo lako izgubiti među pesmama bilo kog drugog benda srodnih viking i folk metal žanrova. Takođe, imamo i tekst koji nam iz perspektive Vikinga priča o njihovom odlasku u Valhalu, što ako analiziramo dođe kao jedna jako aktuelna i prisutna tema, jer živimo u dvadeset prvom veku i to u Srbiji, jelte.

Črvge – Kad sve opet krene

Godina 2020. donela je svojevrsni reset na sceni i dala priliku čak i manje etabliranim izvođačima i bendovima da po relativno istim uslovima izađu na crtu renomiranim zvezdama popularne muzike. Online komunikacija i kućna produkcija je, blago rečeno, procvetala u danima kada je ceo svet stao, a svaki individualac samoizolovao usled pandemije. No, rokenrol nije tu da kao mali Mujo stoji i čeka u kojem će smeru vetar duvati. Njegova je dužnost da on lično bude taj vetar, talas, ma cunami, i proguta sudbinu palog borca koji mora prvi izleteti i izvrširi harakiri radi nekog višeg cilja. A takav viši cilj je u muzičkom svetu (pa, naravno) napraviti hit. Stoga, nova pesma požarevačkih Čvrgi ne može završiti nigde drugde do ovde. Žal je i samom kritičaru što mora pesmu sa ovakvim lepim irie aranžmanom posaditi u Aleju promašaja, ali zaista – “Kad sve opet krene”? Septembar mesec, ljudi moji! Možda je koronavirus još uvek aktuelna dnevnopolitička i lifestyle tema, neizbežno još neko duže vreme (a možda i do kraja ljudskog postojanja), ali izolacijski hitovi su prolazili samo u proleće dok smo još svi bili zatvoreni, slušali brojke na TV-u i korona-pesme. Za nekoga ko fura razna partnerstva i sponzorstva sa studiom gde će isproducirati pesmu, vizualnom produkcijskom kućom da im napravi spot, kraft pivarom da ih naliva prvoklasnim vopsom dok sve to rade, a sve skupljeno i sa marketinškim potencijalom, moralo je mnogo brže i ranije da se dogodi. Ovako su promašili čak dva godišnja doba, kaskajući čak i za Koštunicom i Internet Explorerom u trendingu.

Bes – Svetionik

Bes su sveže i novo ime na našoj sceni i, začudo, dolaze iz Novog Sada. Ako sudimo knjizi po njenim koricama, ovo su očigledno četiri dobroizgledajuća izbacivača sa splavova, klubova i moto jazbina. Njihovo najubojitije oružje je lirika, a ova tematsku veoma čudnovatu ljubavnu pesmu nosi metrički spretno sklesan stih i ne previše nametljiva muška jednosložna rima. “Svetionik” simbolički ukazuje na momenat radosti kada se nakon napornog dana na poslu, kafanske tuče i krvavih obračuna ispred Titty Twistera i drugovanja u Kju Kluks Klanu vratiš živ kući i ugledaš svoju dragu. Sve ostalo je nedovoljno impresivno, minimalizovano metal-stoner zabijanje predugačkog metra sa besmislenom solažom kao šlagom na torti. Nije, premda, isključeno da će ovaj bend sa ovom pesmom i nastupajućim albumom doći do neke svoje publike. Nije raketna nauka iskristalizovati profil sadašnjih i budućih fanova ovog benda, ali definitivno nije ono što može baš sve nas impresionirati i naterati da pustimo više od, recimo dvaput.

Stefan Nemanja – Rođen sa slomljenim srcem

Dobro bre, vama iz Balkanrocka stvarno ništa nije sveto? Je l’ moguće da o ovome pišete loše? Znate li o čemu je pesma uopšte?! Polako. Naravno da znamo. Sveto nam je dosta stvari, jedna od njih je muzika. Ostavimo po strani srceparajući video i tematiku pesme, fokusirajmo se na muziku. Pesma izgleda kao da je rađena po posebnim kliše šablonima kako bi bila kompatiliblna sa nekim promo spotom koji bi pozivao ljude da pomognu, doniraju nekome, nečemu (rekli smo da u tematiku nećemo zalaziti). Takve pesme (ni)su nužno loše. Odabir reči i atmosfera nosi dozu patetike koja može, i ne mora, da se svidi slušaocu. Međutim, refren je priča za sebe. Ponovljen bezbroj puta, u jednom od navrata “obogaćen” ženskim vokalom. Ostao je solo. Kako pesma bez solo deonice? Evo ga, posle nekoliko refrena. Nemelodičan, isforsiran, nepotreban gitarski (jok, koji drugi) solo iza kojeg sledi još jedan polu refren koji izvodi i završava promo pesmu za promo spot. Momci, ako vam se posreći, prodaćete ovo i Bog da vas vidi, onda natrag matičnim bendovima.

Autori: Branislav Cvetković, Damjan Jovanović, Đorđe Reljić, Uroš Matović