-

NaslovnaMesečna izdanjaUmesto hvalospevaUmesto hvalospeva (oktobar): Pesme ni na vidiku

Umesto hvalospeva (oktobar): Pesme ni na vidiku

Umesto hvalospeva

Ni svi durbini, dvogledi, mape i sateliti ovog sveta nisu pomogli našoj današnjoj posadi broda Umesto hvalospeva da ovoga puta dođe do onoga za čim većina muzičara vapi. Do pesme koja je oslobođena bilo kakvog vida nametanja, pametovanja, sujete i potrebe da se nekome dodvorava. One kojoj je glavna vrlina iskrenost koju će drugi prepoznati.

Nažalost, sve numere na današnjoj listi nastale su iz određenih poriva koji su ugušili same pesme – neki su morali da pokažu svoju virtuoznost i talenat, neki su išli na proverenu priču kopirajući svoje idole, dok su ostali težili da jeftinim trikovima i stihovima privole masu. Na kraju, dobili smo jednu zbirku polu-pesama koje ćete zaboraviti čim zatvorite prozor svog internet pretraživača.

Dubioza Kolektiv – Kafana

Pamtite li Dubiozu, onu progresivnu, ska, funk, pa i pank, onu koja je pisala na engleskom i balkanskom, onu koja je podsticala na razmišljanje, onu zbog koje ste pojedine reči guglali i onu kojoj ste odavali priznanje kako je neke turobne, balkanske stereotipe razbijala, opevala, ismevala, a kroz sve to vrlo ukusno provlačila poruku slobode, mladosti, dobrih osećaja i uživanja u porocima? E pa te Dubioze više nema ili makar sve navedeno više ne radi. Ta Dubioza je imala mladu, prosvećenu, svesnu publiku koja je širila njihovu poruku i pozitivno uticala na okruženje. Za uzvrat Dubioza je sticala priznanja i ugled, koji joj je omogućio međunarodnu karijeru.

I sada, kada imaju sve, novac, slavu i bogatu međunarodnu koncertnu karijeru, a i sami su muzička atrakcija koju makar jednom u životu treba videti, sve dobro s početka njihovog rada nestaje, a kao proizvode dobijamo nešto poput pesme „Kafana“ . Skandaloznim refrenom i muzičkim siromaštvom Dubioza Kolektiv je napravila vokalno-instrumentalni zločin. Populistički i jeftin potez će ih sigurno koštati gubitka slušalaca koji su muzički regres osetili još ranije, a ovim, novim Dubiozinim potezom pomislili „prošli su sve i sad će da prave sranja, umesto da odu korak dalje“ . Možeš ti opevati balkanske vratolomije i bermudske trouglove, ali stižu oni po tebe čim se uljuljkaš u udobnost svoje novčane pozicije. Eto. Poslušajte. Pozdrav.

Jataci – Mala mi je plata

Šta drugo nego jedna soc pank pesma? Kako god, pesma JatakaMala mi je plata“ je sasvim verovatno (auto)biografska, pa možemo svi sa njom da se poistovetimo, pod uslovom da se ne ježimo plitke poezije. Muzički, ajde, proba se tu na početku uhvatiti neki crossover rifić, ali kad dođeš do refrena – au brate.

Sigurno ni najjeftiniji generator pank pesama na playstore-u ne može ovakvu stvar izbaciti. Uhvati te i neka jeza, naelektrišu se dlake od šake prema vratu pa niz kičmu, ali hej, to je sve potpuno okej ako vi (a što ne bi verovali pesmi) rmbate za siću tamo gde ste i omiljena zabava vam je da sa drugarima malo svirate, pijete, putujete od kluba do kluba i od kafane do kafane, pa mamurni nazad sutra sabajle na posao. Šta vam onda fali, nije ovo loše momci, podržavamo mi scenu i želimo vam da svirate gde god vas puste, a ako vas izbace to neće biti tragedija, već jedna vesela anegdota cele ekipice koju ćete pričati drugarima, deci i kasnije unučićima.

Tajno društvo – Reci mi iskreno

Reći ćemo iskreno, potencijalno sa 90% verovatnoće, da je ova pesma za sve vas koji i dalje sečete vene na Hladno pivo, mada ne isključujemo ni mogućnost da će dobar deo vas reći da je ovo njihova loša kopija. Pesma sama po sebi i nije preterano tragična, ali cela kompozicija i sama dikcija slivenih glasova neodoljivo podsećaju na Mileta i njegovu vremešnu kompaniju koju su nekada slušali dečaci, a onda se interesovanje za grupu prebacilo na većinski žensku populaciju.

Čini se da i Tajno društvo svojom pesmom „Reci mi iskreno“ pokušava udariti na isti uzorak ljudi. Uzorak koji još nije prerastao svoje tinejdžerske dane ili ga je, ranije nego očekivano, naglo prekinuo usled drugih prioriteta u svom mladom životu koje je sebi postavio. Nažalost, neki od nas kao da su prerasli taj lajtmotiv i ne mogu ovo nikako uzeti za ozbiljno.

Osmi putnik feat. Doris Dragović – Tajna

Tako se s vremena na vreme pojave spojevi za koje kažete ovo je toliko neočekivano i suludo da možda ispadne i dobro. Nažalost, to nikako nije slučaj sa saradnjom stare hard rok grupe iz Splita Osmi putnik i Doris Dragović, vokalne dive iz istog grada. Iako je Doris većini poznata kao pevačica laganih i srceparajućih balada, ekipa Osmog putnika naterala je Splićanku da pokaže i svoju drugu stranu i ukrsti vokal s masnim gitarama (koje bukvalno soliraju preko njenog pevanja) i suprotstavi se Giulianu.

I tako sve zvuči u ovoj pesmi – kao borba. Borba u kojoj se ne zna više ko se s kim bije. Veliki metež i zbrka upotpunjeni su nekakvom epskom ljubavnom pričom i neverovatno blamantim efektima „zlog“ smeha i „strašnog“ odjeka na vokalima. Sve na kraju kulminira, hajde pogađajte kako? Pa naravno, solažom, vriskom i opet refrenom, ali ovoga puta sa napadnom solažom preko svih vokala. I tako, svi u ovoj pesmi pokazaše sve svoje talente i virtuoznost, ali na kraju u svom preterivanju ne osta pesme ni na vidiku.

Bane Lalić MVP – Tu gde je ljubav tu ne postoji mrak

U stilu najkorisnijeg igrača za banalizovanje muzičkih žanrova Bane Lalić se posle pokušaja da bude rege i funk zvezda odlučio da, uz pomoć PGP RTS-a, upropasti i bluz. Iz njegovog ugla on je možda te žanrove približio širokoj publici, ali iz ugla nekoga ko iole sluša i poštuje muziku, on nije uradio ništa osim što je sve stilove sveo na skicu i na njih nalepio „misli pozitivno“, „sve će biti u redu“, „nemoj da se nerviraš“ (kako Baaaaaneeee!?) i ostale fraze koje se verovatno vrte po društvenim mrežama s lažnim potpisom Ive Andrića, Meše Selimovića i Čarlsa Bukovskog.

Dakle, sad je došlo vreme za bluz u kom Bane kao da pokušava biti nekakva hiperaktivna i iritantna verzija Kralja Čačka. Na sve to, tekst numere je u njegovom klasičnom goreopisanom stilu, ali ovoga puta i s par forica. Ali, onih zbog kojih ćete se više smejati jer ne verujete da je neko to uopšte napisao, a ne zbog toga što ste upili optimistični vajb pesme. S nestrpljenjem čekamo nove pohode MVP-ja u pank, grandž i metal. Ko zna kako će njihovu složenost i bunt uspeti da svede na muzičkog čiča glišu i liričku Luizu Hej.

Autori: Đorđe Reljić, Mladen Milošević, Branislav Cvetković