fbpx

-

Naslovna Mesečna izdanja Umesto hvalospeva Umesto hvalospeva (maj) - Sve na silu

Umesto hvalospeva (maj) – Sve na silu

Umesto hvalospeva maj

Guraj! Vuci! Hajde, mrcino! Još samo malo! Možeš ti to! Ovo su zvukovi koje čujete obično u teretanama, a izgovaraju ih instruktori kako bi klijente naterali da probiju svoje granice. Ipak, ako se mnogo toga radi na silu, bez imalo znanja, tehnike i pažnje, često dolazi do povreda i onda umesto izvajanih mišića, dobijate bolove u ledjima i zglobovima koji traju danima, a u najgorim slučajevima vas mogu ozbiljno koštati zdravlja. Čini se da su muzičari s današnje liste baš sve u svojoj teretani (studiju) radili kako ne treba. Za razliku od ljudi koji treniraju, bendovi na ovomesečnoj listi se nisu baš mnogo ni pretgrli, ni oznojili. Na brzaka su sklepali šta su stigli, na mišiće nagurali delove u aranžman i naterali slušaoce da govore sebi Još samo malo! Možeš ti to! kako bi preživeli do kraja ili, pak, odustali jer im je sve smrtno dosadno i naporno za slušanje.

Da ne dužimo, “uživajte” u ovomesečnom izboru za rubriku “Umesto hvalospeva“. Ima puno faca koje ste već imali prilike da viđate kod nas.

Srčani Udar feat Alen Islamović – Na pola koplja

Bend iz dijaspore, velike Kanade, Srčani udar sprema se da juna ove godine obelodani album “Sve ili ništa“. Sredinom januara su nam poklonili numeru “Između Jave i Sna” koju su snimili uz pomoć Osvajača (čitaj Čipija), a ta pesma se našla u ovoj rubrici, samo u martovskom izdanju. Eto nas dva meseca docnije, ponovo razgovaramo o istom bendu, samo ovaj put o numeri “Na pola koplja. Izgleda da nisu shvatili šta smo hteli da im kažemo, na šta smo skretali pažnju, no evo, ponovićemo malo direktnije. Pesma je bezveze, ljudi. Previše muzički jednostavno (bejzik što bi mladi rekli), nemaštovito, oivičeno (da ne iskoristimo težu reč), ustaljeno i sve to pomešano sa patetičnim tekstom i hardrok estetikom rezultuje jednim pevljivim, keči refrenom i polu strofom. Fala Bogu pa solo nije dobio više na značaju. Deluje kao da ste počeli pravljenje pesme od refrena i kao Vau, hajde da ga ponovimo u beskraj dok ne uđe ljudima u uši. Mogli ste da uložite više truda, priznajte. Žao nam je što Alen misli da ako ne podere malo glas nema razloga da otvara usta pred mikrofonom. Možda zapravo jeste shvatili šta smo hteli da vam kažemo onomad, ali ste sve to pripisali Čipiju, pa njega zamenili Alenom i mislili da je stvar rešena. Nije. Pssst, momci! Izgleda da nije do Čipija i Alena, izgleda da je do vas. Naj, naj, naj, o, o, o.

Činčila – Gdje mi je glava 

Sarajevski samoproklamovani psihodelični funk rock (zbilja alternativni pop rock bend) Činčila ima već zavidan višegodišnji kontinuitet izbacivanja kvalitetno isproduciranih pesama praćenih kvalitetno isproduciranim spotovima. Kada kažemo “kvalitetan”, podrazumevamo očigledno ulaganje resursa u stvaranje audiovizuelnog ugođaja i nikako low-budget i DIY filozofiju. Novim spotom za pesmu Gdje mi je glavasa aktuelnog albuma Bez oblika nastavljaju tu tradiciju, ali se već nakon minut slušanja pesme sav trud momaka preispituje jer je finalan proizvod nešto potpuno suprotno očekivanjima koja dobiješ čitajući njihov siže. Okej, ne laže se o zvuku koji je uslovljen uticajem poznatih bendova kao što su Red Hot Chili Peppers i Joy Division, ali sav taj umetnički tizer splasne kada shvatiš da se dva akorda, ponavljana jako sporo i ukrug, neće do kraja pesme skloniti. Sada kada u to možemo ukombinovati i video sve deluje još ogoljenije jer od svakakvih ideja koje umetnicima mogu pasti na pamet imamo članove benda u zamišljenom hodu, sarajevske platoe novijeg veka i bubanj na proplanku Trebevića, Jahorine, Igmana ili koje druge bosanske planine. Ukratko (a to se odnosi i na pesmu i na spot) – previše konformistički, obično, neinventivno i do zla Boga dosadno za nešto što se reklamira kao autentično.

Neozbiljni Pesimisti – Sve na silu

Somborski Pesimisti su  takođe povratnici u naj(ne)voljeniju rubriku na našem sajtu. Da ne bude zabune, ova pesma nije nova. Nastala je pre otprilike osam godina, no sada je izašla kao singl sa predstojećeg albuma “Sve pred lice pravde. Pesma kaže U tem Somboru svega na volju, svega ima to istina, no to nije ova pesma, al’ da svega ima u Somboru to jeste istina. Ima čak i bend koji se predstavlja kao antiglobal etno pank sastav. Da, antiglobal etno pank sastav. Ali oni su ipak Neozbiljni Pesimisti, njima se oprašta, neozbiljni su, zar ne? Pristup muzici im svakako jeste neozbiljan, veseljački, površan. Tekstovima pokušavaju skrenuti pažnju na društvene nedaće, ali pristup muzici odvraća slušaoca i obesmišljava čitav pokušaj. Sve se svede na ono udri brigu na veselje. Iako je truba u početku davala tračak nade da stvar može otići u nešto nepoznato, uzbudljivo, već posle minut i petnaest sekundi znate kako stvar ide do kraja, a tekst, ko mari za tekst. Opaaa, idemooo! Šteta. Samo ste opravdali ime benda. Nažalost vaše ambicije ne idu dalje od Salaša u srcu grada.

Revolt X – Mort

Ova numera možda nije toliko dosadna kao ostale s ove liste, ali svakako jeste naporna za slušanje i lirički i estetski potpuno odbojna. Vokalom, a i celim konceptom kao da je bend probao da ide ka nečemu što radi Machina, ali ovde je sve toliko u pokušaju da bude groteskno i proročki (ili šta već) da numera sama od sebe pravi parodiju. Vrhunac je predrefrenski deo u kom pevač izgovara nešto na latinskom i to sve kroz pokušaj mračnog, demonskog glasa od kog se nećete nimalo uplašiti, ali se sigurno možete ismejati. Posle tog “zajebanog” dela, sledi refren koji je mogao da bude i u pesmi Tonija Cetinskog, samo što bi tu dobro legao, jer bi komunicirao sa slušaocima koji žele da čuju ove stihove. Ovako samo iz njega izbija patetika i banalnost. Muzički, nakon drugog refrena se pojavljuju moćni rifovi koji pomeraju slušaoca i čine, sasvim sigurno, najjači deo pesme, ali su i tu neke stvari mogle biti redukovane, ponajviše bubanj, koji se raspline na sve strane, ali nigde ne stvara jasan gruv s ostatkom benda. Takođe, ovoliko trpanje growla u pesmu koja bi trebala da bude “ljubavna” je na nivou sprdnje i izgleda kao da pomoću njega želi da se prikrije sva, već pomenuta, patetika i bude se malo i badass.

Viva Vops – Koliko vredi to

Ako bend koji u svom nazivu ima žargonski šatrovački izraz za pivo ne možete očekivati da članovi benda imaju više od 16 godina. Ali ova ekipa će vas iznenaditi. Svi muzičari u bendu deluju iskusno i zrelo, i što je najcrne tako i sviraju. Ono štoje problematično jeste odabir žanra i stila. Kada čujete da bend u 2020. svira rep rok muziku upitate se zašto. A kada čujete da je u pitanju pobednik Bunt rock festivala Viva Vops odmah ćete odlučiti da odustanete od slušanja. Ova rubrika zaniva se često na detaljnom seciranju pesama i isticanja njihovih mana (i vrlina). Ali ovde je to nemoguće. Njihova muzika dobro je isproducirana, odlično odsvirana bezlična kopija popularne rock muzike sa početka ovog veka. Nedostatku kreativnosti i ozbiljnosti dodaje to što veliki broj pesama u nazivu ima pivo, da stvar bude jos gora. Ono što je dobro jeste to što se ova numera ne zove po veoma popularnom piću, ali je podjednako neinteresantna. Jednostavno je nemoguće zapamtiti bilo koji deo pesme od teksta, preko rifa do “pevljivog” refrena. Ukoliko se uzmete da slušate pesmu nekoliko put i potrudite da dokučite da li postoji nešto vredno samo ćete potrošiti vreme.

Autori: Damjan Jovanović, Branislav Cvetković, Mladen Milošević, Đorđe Reljić