Dugo se ova naša omiljena rubrika nalazi na raskršću, ali ne želimo da prenagljujemo i menjamo koncept čisto radi puke promene, kako se ne bismo koji mesec kasnije pokajali i krenuli da vrtimo format do neprepoznatljivosti. U skladu sa aktuelnim događajima, pokušavamo da pronađemo inspiraciju u već uspešnim projektima i manifestacijama drugih, iskusnijih ljudi i pronađemo tu unikatnu formulu koja će i našu renomiranu i eminentnu rubriku podići bliže tim nivoima.
Evrovizija je već decenijama pun pogodak i još se nije rodio muzički kritičar koji je preispitivao kvalitet takmičarskih pesama; mada treba vratiti nazad i Beoviziju da razvučemo hajp od Sretenja do Spasovdana. Mogli bismo da se oslonimo na trenutno jedinu emisiju takmičarskog tipa na našoj državnoj televiziji, ali ta je situacija apsurdna koliko i format Lige šampiona (da ne govorimo o evropskoj Superligi) kad neko do trofeja dolazi preko četiri kruga kvalifikacija i dosta eliminacija, a neko to dobije na izvol’te. Možda je najbolje uopšte ne praviti selekciju i krenuti za Karavanom 202?
Ovomesečnim izborom, avaj, ne možemo sebi nikako pomoći i iako ova ekstravagancija možda nije za naše privatne plejliste, zasigurno poseduje kvalitet za nešto od gore navedenog. „Umesto hvalospeva“ će i dalje pratiti svoju tradiciju.
Underforce – Ne znam ko sam
Čekaj, i ove klince ste ubacili u ovu vašu kompleks rubriku, čujemo kako dopire iz kruga dvesta dvojke i mislimo se da, jesmo. Slatki su momci, rokaju dobro i nije ni izbliza loše poput stvari koje ste navikli da silom prilika nađete i slušate u ovoj rubrici. Međutim, ovu rubriku su slušaoci uspeli da shvate loše. Ona služi upućivanju kritika bendovima za koje mislimo da su mogli bolje, da su mogli više. Upravo o tome se radi i u pesmi „Ne znam ko sam“ momaka iz benda Underforce. Momci, pesma ima dobru ideju i ima dobre delove. Dobar deo, rif, prelaz, brejk itd. ne bi trebalo da uguši slušaoca svojim ponavljanjem, dopustite da slušalac poželi da čuje dobar deo jer ako je istinski dobar sam će pronaći put do uha slušaoca, nema potrebe za ispiranjem mozga. Počnite sa pevanjem ranije na traci jer mnoge nestrpljive slušaoce ćete izgubiti kroz 15 sekundi ukoliko se nešto novo ne desi, a u ovoj pesmi novo počinje da se dešava tek posle pola minuta. Više pevanja, vokalne melodije, manje dobro produciranog vikanja. Lepše je kad vam neko peva, nego kad neko viče na vas, zar ne? Tekst je priča za sebe, ali valjda i kvalitet pisanja dolazi sa vežbom, ne valjda nego sigurno. Autro dobar, ne shvatite nas pogrešno, ali šteta što ga ranije nismo čuli. Mladi ste izrazito, shvatićete ovo i napravićete bolji aranžman, skratiti pesmu, ponekad izbaciti solo iz pesme (shvatite da nijedan deo standardnog aranžmana sam po sebi nije bitan) i time dobiti suštinu skrojenu od četiri-pet dobrih delova koja razbija i eto vas za mesečak dana u onoj drugoj rubrici.
Sara Džesika Panker – Stakleno pankovanje
Jedan svež spot koji će se naći u našoj rubrici „Kratki rezovi“ snimljen je na krovu BIGZ-a, a danas vam predstavljamo još jedan sa iste lokacije, doduše sa mnogo više ljudi, lutanja po prostorijama, više piva, ženskinja, partijanja, vokala i unutrašnjih filozofskih kontempliranja na temu kad je to tačno pank u Srbiji postao tako… buđav? Nema potrebe za objašnjavanjem prediktivnosti kompletne ritmike, melodije, kompozicije i aranžmana „Staklenog pankovanja“, sve se savršeno jasno čuje od prve do poslednje sekunde. No, naravno, neko će reći pa to je pank, kao glavni argument četiri petine beogradskih pank bendova i bendića, kao da su svi istaknuti pank bendovi na koje su se ugledali svirali mlitave tralalajke o pivu u staklencu i niko drugi nikad nije ništa drugačije uradio. Oni imaju simpatičan, jednostavan, pamtljiv i zvučan naziv sa igrom rečima; spot je posve pozitivan i lagan za gledanje i dočarava atmosferu zezanja i šege kroz koju je ekipa prošla stvarajući; jedino je teško pomisliti da se uložio toliki trud i rad na pesmi koja je toliki plićak da odjednom počinješ da kapiraš simboliku kroz koktel stilskih figura u stihovima Mortal Kombata.
Negde između – Cinici
A sve je počelo tako dobro u uvodnim kadrovima sa umilnom bojom distorzirane gitare i spretnim basom uz uvodne kadrove spota sa amaterskim snimcima benda u studiju. No, sa početkom strofe, pesma prestaje da bude pesma i u potpuno neočekivanom tvistu postaje TV džingl. Da se ne lažemo, da smo redakcija televizije sa nacionalnom frekvencijom, jedan član bi sigurno agitovao da se ovaj kolaž fragmenata našeg života od prošlosti pod Slobom do sadašnjosti pod Vučićem, uz infinitiv svega što kao nebesko krdo radimo sa svojom rodnom grudom, pušta pred svako emitovanje vesti da pokaže onoj tropetinskoj većini kako iz godine u godinu jednog nedeljnog dana odlazi u svoju mesnu zajednicu da ukanali i sebe i dvopetinsku manjinu belih listića. Sa druge strane, da smo kojim slučajem radijska redakcija, ova pesma bi za trideset sekundi otišla na shift+delete, kompjuter poslat na reinstalaciju sistema i formatiranje hard diska, a odgovorna osoba bi dobila natrag svoju radnu knjižicu. Toliko o „Cinicima“. A šta ako smo, zapravo, mi ti cinici koji su se prepoznali u ovoj pesmi pa smo uvređeni odlučili da je nominujemo za Zlatnog Larsa?
Stefan Nemanja feat. Ekipa Plus – Karavan 202
Zaboravite na sve one kolažne televizijske novogodišnje spotove sa horovima poznatih pevača i pevačica, zaboravite na „S’ one strane duge“, „Za milion godina“ ili Band Aid, stiže nova oluja! Stiže „Karavan 202“ u izvedbi nove atrakcije pravoslavnog mjetala Stefana Nemanje, čuvene Ekipe Plus i drugih. I, nezavisno od toga šta pretpostavljate da mi mislimo o ovome, doista verujemo da je ovo dolična oda i himna radijskoj emisiji koja decenijama doprinosi afirmaciji rokenrola na medijskom nebu zemlje Srbije i svojevrsno hvala produkciji od strane onih koji su se proslavili uz njihovu pomoć. Takođe, dolično opravdava i mišljenje alternativne zajednice da je efekat njihovog višegodišnjeg rada, ironično, ali istinito i tužno, zapravo dekadencija rokenrola uz ovakve bisere kakve imamo u kadrovima spota. Da želimo da slušamo muziku širih narodnih masa, slušali bismo narodnjake ko svi drugi normalni primerci šire narodne mase; fejk metal je fejk koliko god da je metal.
KIKA – Pokvarila
Glumica, i sada pevačica, Kristina Jovanović, javnosti poznatija kao Kika ulepšala nam je ovu nedelju novim singlom. Posle albuma „Posledica Puberteta„iz 2019. godine nismo preterano mnogo očekivali od Kike i ta očekivanja je veoma ispunila. Za razliku od prethodnih izdanja aranžman i ideja nisu na srednjoškolskom nivou. Iako pesmi fali konkretniji vrhunac, razlike između refrena i strofa odlično su naglašene horskom pretnjom. Ono što pravi veliki problem jeste potpuna atonalnost Kikinog pevanja. Apsolutno je nejasno da je producent ovog albuma dozvolio da se ovako nešto snimi i pusti u etar, s obzirom da je kompletan vokal u falšu. Možda su želeli da budu autentični? Super je pesma, samo da Kika ne peva.
