fbpx

-

Naslovna Mesečna izdanja Umesto hvalospeva Umesto hvalospeva (jun) - U krug, u krug, u krug...

Umesto hvalospeva (jun) – U krug, u krug, u krug…

Umesto hvalospeva jun

Matori ništa nema smisla, što bi rekli Pocket Boysi na početku pesme “Noćas je ludilo“. Čini se da je gomila velikih, modernih filozofa sve više zaluđena ovom mišlju i time da smo kroz život osuđeni da besomučno mnogo ponavljamo iste radnje, toliko da i one koje su pričinjavale zadovoljstvo i tračak smisla vremenom izblede.

Kao i svo ponavljanje i vrtenje u krugu života, tako i naši ovomesečni izabranici cede jednu ideju celu pesmu, toliko da i ono što vam na početku zvuči dobro na kraju biva potpuno obesmišljeno. Neverovatno je koliko su u stanju da brzo, u potpunosti, učine svoj uradak bledim i dosadnim. I tako se sve vrti, i vrti i vrti, dok vam se kursor miša iznenada ne zavrti u gornji desni ugao ekrana, pa gasite ceo program, bez obzira šta ste do tada radili u drugim prozorima, jer ne možete više da trpite toliko repetativno silovanje ušiju i mozga.

Laka – Pubertet

Iako u srži pesme stoji jedan izuzetan komad muzike, gotovo pop krtina, karakteristična neozbiljnost pri refrenu i sada već jako dosadna muzička estetika osamdesetih sprečavaju “Pubertet” da postane adolescentsko doba. Za razliku od većine kritika koje ovim veb prostorom sevaju, ova ne može savesno da tvrdi da je posredi loša pesma. Naprotiv! “Pubertet” je zarazan pop, na granici da uđe u Kratke rezove, osmišljen sa kompletnom idejom u glavi, ima glavu, ima rep, ima tijelesinu, ali nešto tu ne štima što bi rekao Đuza. To što ne štima je ono što je Laka odabrao kao svoju osobinu koja ga izdvaja, iako je jasno da to nije njegov najjači adut. Vreme je da to postane činjenica da je u pitanju ozbiljan kompozitor, a ne “onaj detinjasti iz Bosne”. Takođe, Svemirka i ostale relikte osamdesetih smo izgustirali. Produkcijski fazoni iz osamdesetih su sada u svakom smislu passe. Naivne tekstove i bezmalo detinjaste manire Lake svi očekujemo, ali ovde je, i više nego na onom evrovizijskom hitu, evidentno da bi ozbiljniji pristup u određenim momentima doprineo tome da “Pubertet” bude pesma za sva vremena. Ovako će vas proći i pre pubertetskih bubica. 

Sanitarium – Ja hoću više

Odbrojavanje, horsko otpozdravljanje, doboš uvodi, a na njega drugi instrumenti, silovito i do kraja jednoobrazno. Pih, to je to. Nema sumnje da će uz ovo na svirci hedbengovati u publici više nego vi na bini, no muzički, znate i vi, prijatelji, moglo je šarenije, bolje. Zato bih samo kratko prokomentarisao sledeće. Slobodno uzmite više, slobodno uzmite sve, grabite, ostajte napolju i iza ponoći, ko sme da vam zabrani šit, bioskop, filmove kakvog god žanra, ali ako vam neko skrene pažnju na zanimljivost vaše numere, onda ipak nemojte biti drski i tvrdoglavi. Poslušajte kritiku i ako već nemate ništa drugo osim ta tri tona u rifu, poigrajte se makar sa drugim elementima pesme, ritmom, vokalom, bubnjem, tekstom, prelazima, aranžmanom, inače dosadno, mlako.

Jakarta – Tamna strana meseca

Popularni beogradski šminkeri iz osamdesetih, grupa Jakarta, vratili su se neočekivano na scenu sa novim singlom “Tamna strana meseca“. Da u startu ne bude zabune zbog naziva, ne postoji nikakva povezanost sa grupom Pink Floyd; u pitanju je kompletno autorska pesma, kao što je to bio slučaj i tokom “zlatnih godina”. U nemogućnosti da okupi staru ekipu, pre svega zbog smrti pojedinih članova benda, pevač Igor Popović je u saradnji sa brojnim kolegama muzičarima uspeo sklopiti song (pre)pun različitih aranžmana na različitim instrumentima, ali nijedan od tih aranžmana nije u fokusu, pa čak ni u drugom planu. Sve što muzički ovde stoji je jedna sintetička studijska kompozicija radijske dužine bez ijednog momenta inspirišućeg za slušaoca. Tekst pesme je posebna priča; motiv je nestalan i sa teme proždrljivog kapitaliste preskače na ljubavne elemente. Nevešto su , ničim izazvane, ucepkane fraze na različitim jezicima (engleski, francuski, italijanski, španski) iz Bog će ga sveti znati kakvih razloga. Da ne dužimo dalje, iz dužnog poštovanja  prema bendu i posebno najsimpatičnijem brki sa domaće scene Radetu Čeji Bulatoviću svoje sećanje na Jakartu zaključićemo sviranjem onog neverovatno jednostavnog i keči rifa iz “Bombe u grudima“.

Divlje jagode – Nemam ništa protiv

Ako pogledamo istoriju benda Divlje jagode, u četrdeset i tri godine postojanja kroz njega je prošlo više članova nego kroz vladajuću stranku ove zemlje. Promenjeni su i brojni pevači, a aktuelni, Livio Berak, se u bendu nalazi pod rednim brojem osam. Posle tolikih silnih promena, pomislili bi da te nove snage u bend donose kreativnost, svežu krv, al’ ne lezi vraže. Muziku potpisuje solo guru Zele Lipovača, a tekst Marina Tucaković, autorka polovine pesama svih žanrova nastalih na ovim prostorima u poslednjih pedeset godina. Inicijalni rif na prvu zvuči sasvim dobro, ali problem nastaje kada shvatite da ćete, sem u delu kada Zele solira, slušati istih par tonova u krug tokom cele pesme. Ipak, moramo priznati da u half-timeu na samom kraju pesme on ipak zvuči iznenađujuće moćno.

Što se samog teksta pesme tiče, čini se da je Marina u njega uložila dve pljuge vremena dok je čekala da provri voda za kafu. Stereotipno loženje na devojku željnu provoda kojoj sve to brane strogi roditelji je priča koju je Tucakovićka uvalila verovatno svim muzičarima sa kojima je ikad sarađivala. Takođe, jako pogešno deluje kada matori lisci pevaju o tome dok se u spotu šeta glumica koja izgleda kao da je tek nedavno dobila pravo da izvadi ličnu kartu. I za kraj, da li je ikada, ikome, igde, bio privlačan spot snimljen u kazinu?

Kiper – Mali pas

Prosto je nejasno koja može biti motivacija bendu ili muzičaru da stvori ovakvu stvar u bilo kom trenutku vremena i prostora. Ovde je nemoguće izdvojiti nešto pozitivno i simpatično, osim možda grafike psa koja koji se javlja u videu. Pevanja ovde nema, već samo urlanja. Ali nije to ono pankersko urlanje, ovo je samo urlanje, bezoblično i beznačajno. Tekst je besmislen, a instrumental preprost i repetitivan, do te mere da nije moguće uhvatiti se za nešto i reći “hmm, da, ja bih ovo želeo da slušam”. Jedan od prethodnih singlova ovog benda “Kada kažem da te volim” takođe poseduje repetitvnost i jednostavnost ove pesme, ali uz to ima i pevljivu melodiju i neki šmek, čime su ovu numeru stavili rame uz rame sa stranim garažnim indi rok hitovima sa početka ovog veka. Nažalost taj šmek i stav ne ponavlja se u ostalim radovima ovog sastava. O ukusima ne treba raspravlja, ali o kvalitetu i te kako treba, a ovde nema ni grama kvaliteta o kome bismo mogli raspravljati. Jedino kako ova numera može uticati na vas jeste da vas baci u duboko razmišljanje zašto bi neko potrošio vreme, novac i prostor na hard disku da snimi ovakvu pesmu i plasira je u svet putem interneta. Jadni YouTube serveri što moraju da skladište ovakve stvari.

Autori: Damjan Jovanović, Uroš Matović, Miloš Cvetković, Đorđe Reljić, Branislav Cvetković