fbpx

-

Naslovna Mesečna izdanja Umesto hvalospeva Umesto hvalospeva (avgust) - Kasno Marko na Kosovo stiže

Umesto hvalospeva (avgust) – Kasno Marko na Kosovo stiže

Umesto hvalospeva avgust

Bogme smo se valjano naoštrili za ovaj boj s 5 pesama od kojih se ne zna koja će vas više mučiti od prve do poslednje sekunde. Kao što kaže narodna izreka: Kasno Marko na Kosovo stiže, tako je i naša današnja vojska sazdana od opakih junaka koji bi možda našli svoje mesto u istoriji da su se pojavili bar 15-20, neki i mnogo, godina ranije. Imamo i jedan nešto moderniji uradak, ali nažalost ovaj ratnik umesto mača nosi rđave igle i kašiku.

Mimo Protokola – Severina

Cele tri godine su prošle a da nismo ni primetili da pop punk bend Mimo Protokola nije izbacio nijednu pesmu. Da smo bili svesni cenili bi to vreme mnogo više, jer je sada ta pauza prekinuta i naše uši ponovo mogu da krvare uz “Severinu“. Za početak, nećemo napasti bend, već producenta. Iako sama muzika nije kriminalno loša za pop punk, njena produkcija je odrađena tako da svaki instrument ponaosob zvuči plastično, veštački i kao da je nacrtan u programu, a ne snimljen u profesionalnom studiju. Sa druge strane nalazi se najveći problem ove pesme – tekst. Duci i ekipa su se odlučili da ga posvete Severini i njenom poznatom “filmu”, ali su uspeli da zakasne dobrih petnaest godina da bi to o čemu pevaju bilo iole aktuelno. Da, oni su pankeri i njih ne zanima ničije mišljenje i oni su “totalno drukčiji od drugih” i ostale priče za malu decu, ali ništa od toga ne može da bude opravdanje za jednu ovoliko lošu stvar. Ne, ovo što ste napravili nije ni smešno, ni simpatično zato što je treš, već je samo sramotno.

KLAN – BG H2O

Često se u izdanjima ove divne rubrike osvrćemo na kontekst vremena u muzici, a ova numera je potpuno izvan njega i to ne na dobar način. Naporno drljanje gitara, koje bi neko nazvao “pank rifovi”, na već viđen način, uznemirava vas i kvari vam dan. Ali ovo sonično zlostavljanje nije preteran problem, s obzirom da smo se navikli na njega jer svi petnaestogodišnjaci koji uhvate gitaru da sviraju pank otprilike ovako zvuče. Uprkos tome, svakako se čuje da su ovi ljudi uložili vreme i trud u sviranje, pogotovo po solaži Malmsteenovog pobratima na kraju pesme, samo ih uz to nisu uložili u ideju i aranžman. Ipak, faktori koji su ovu numeru doveli na naš prag jesu vokalno izvođenje i tekst. Kao što i naziv pesme sam kaže, ona govori o Beogradu na vodi. Lepo je što su se uhvatili u koštac sa političkim temama i rade na osvešćenju naroda svojom muzikom, ali ovde je egzekucija cele ideje na vrlo niskom nivou. Tekst koji obrađuje ovakvu temu morao bi biti ili veoma pametan ili veoma duhovit kako bi se to upakovalo u nešto smisleno. U ovom izvođenju deluje kao da slušamo dva ortaka kako sede na klupi, piju pivo i pljuju: Nova radna mesta, nova investiranja, sve su to foliranja… prazna obećanja! Ne znam da li su se odlučili za ovu temu samo da bi privukli neku pažnju, ili zato što ih jako pogađa, ali definitivno joj nisu dorasli. 

Bane Jelić – Key of Life

Svestrani Bane Jelić početkom avgusta obelodanio je spot za pesmu “Key of Life“. Nama je to dalo povoda da zavirimo malo dublje u ovu stvar, pokušamo da proniknemo u njenu poruku, ali nismo uspeli. Sam autor je morao da nam objasni da postoje tri poruke spota, a to su večne vrednosti, značaj porodice i “ne dozvolite da vas zaključaju”. U samoj pesmi je pogotovo teško bilo naći te vrednosti. Da, ali on je rekao da su to poruke spota, a ne pesme. Dobro, ali ako iste vrednosti ne možemo pronaći u pesmi, što je onda pravljen spot koji nema veze sa muzikom? No, sigurni smo da jesu povezani muzika i video zapis. Hajde onda da vidimo o čemu se radi. Repetativan, ali zanimljiv bubanj preseca jako fina klavirska minijatura iza koje je ostavljen prostor za vokal. Pevanja nema. Radi se isključivo o recitovanju, čak propovedi. Uopštene fraze u apstraktnoj liričkoj konstrukciji dopiru iz ravnog glasa. One umrtvljuju i uozbiljiju stvar do tačke uzvišenosti u kojoj poželite da što pre čujete nešto drugo. I to drugo se stvarno i dešava. Međutim, radi se o nezanimljivoj, naguranoj, brzo odsviranoj grupi tonova, koju neki zovu i solo. Nakon te deonice odlazimo u kraći vokalni deo iz kojeg se brzo vraćamo u nešto smisleniji gitarski izražaj koji izvodi iz apstraktne propovedi koja se nakon četiri jeziva minuta završava. Fala Bogu. 

Prljavi Romeo – Anđela

Da li ste spremni za jednu moćnu baladu ili što bi ovi stranci rekli power ballad? Niste?! Ko vam kriv, krećemo. “Anđela” je pesma Prljavog Romea kojim najavljuju materijal sa predsojećeg, trećeg albuma ovog apatinskog sastava. Romeo je čistog srca i prilično emotivno, dušmani bi rekli patetično, opevao kako ga je klupa vratila u neka davna vremena u kojima odjekuju koraci. Da ne zalazimo dalje u tekst, dirljivo je i, sigurni smo, iskreno osećanje Romeao prema Anđeli, ali je uopšteno, poznatno i isklišeirano do bola. Kada banalizujemo, to izgledao ovako. Hajde da otvorimo uvodnom solažom, malo da ubacimo slušaoca u vajb, posle smiri, gasi pedalu, pusti Romea da jeca, može dva versa, onda idemo iz sve snage, grom, Anđela, solo, al’ pravi, vrati u Anđelu i smiri ponovo, može još jedan vers, tu poentiraj sa “volim te” i “rokaj” Anđelu još jedared, dvared, izvodni solo i eto ga, može? Može, ali čekajte, polako, stanite, razmislite. Može sigurno i drugačije, šarenije, bolje. 

Gordan Lazinica – Meri Dopins

Evo i jedna numera samo za one najupornije, a dolazi iz pera bivšeg člana naše redakcije (takav je posao, ni ja ga ne volim). Velike čestitke za one koji uopšte uspeju da doguraju do kraja trećeg minuta pesme kad će se nešto, rekli bismo ipak nažalost, desiti. Prvi deo je možda dosadan, ali ono što sledi je nepodnošljivo blamantno. Tekst je groteskan do neverovatnih razmera, a upakovan je u suvu vokalnu patetiku i zavijanje iliti nekakvo polu-režanje. Onda, idemo opet natrag u potpuni besmisao, do iznenadne erupcije usled koje će 90 posto slušalaca ugasiti pesmu, jer će imati osećaj da se iz zvučnika neko dere na njih. Svaka čast, kolega, oterao si celih desetoro ljudi koji su te do ovog momenta trpeli. Samo najveći mazohisti, a među njima i mi (ko će koga ako ne svoj svoga, he), nastavljaju dalje, dok Gordan i dalje ponavlja Tako je in, in, in…i kolje nas, dok urla kao da mi njega koljemo, sve do početka sedmog minuta (6:19). Opa, evo ga zapevao je, ali sad zvuči kao da je izmileo iz užasa 90-ih (Moby Dick bi bio kompliment), a slušaocu nikako nije jasno kako je iz nekog industrial rovaša dospeo do patos balade. Čik ako smete premotajte pesmu na sredinu.

Autori: Mladen Milošević, Branislav Cvetković, Damjan Jovanović, Uroš Matović