-

NaslovnaMesečna izdanjaUmesto hvalospevaUmesto hvalospeva (april) - Lokalni moto skup na klik od vas

Umesto hvalospeva (april) – Lokalni moto skup na klik od vas

Umesto hvalospeva april

Žene u kožnim pantalonama, muškarci u kožnim prslucima (naravno da nemaju ništa ispod) s prišivačima, miris benzina, galoni piva i viskiji i masni rokerol koji se ori s razglasa postavljenog na sred nečije njive – slika i prilika jednog moto skupa. Bar su tako nekada izgledali, jer da se ne lažemo svi bi oni sad sedeli ispod šatre, kitili „pevaljku“ i zahtevali „Mutivodu“ na repeat. Ipak, to nije slučajnost, jer jako je mala granica između populizma koji nose teški narodnjaci i gorepomenutog masnog rokenrola.

Naši ovomesečni konkurenti za nagradu Zlatnog Larsa bi se savršeno uklopili na jednom lokalnom motoskupw, npr. na Tić Polju na Zlatiboru, gde bi svirajući taj već sto puta prežvakani bluz/rokenrol rif, nastao tamo negde 60-ih/70-ih godina, motivisali zadrigle bajkere da eksiraju piva, bace koju devojčicu utegnutu u kožu u krilo ili dignu kažiprst i mali u vazduh. Nažalost, cenimo da je to vrhunac dometa bendova na ovoj listi.

Moreuz – Ko se kome više usrao u život

Alternativni rok bend iz Beograda, Moreuz, spreman je da u toku ove godine objavi svoj drugi studijski album. Ka tom cilju publiku su zagolicali singlom „Ko se kome više usrao u život“. Da, to je naziv pesme. I da, onaj verujući deo redakcije se krstio. No dobro, možda ima neke simbolike, drugog značenja u tim rečima. Hajde da čujemo ceo tekst.
Ajoj. Pored otvorenog pitanja u imenu pesme, u telu teksta se otvaraju još dva, ko se kome više naje’ao majke i ko je kome više po glavi s’ao. Jako brzo zaključujete da je lirika prilično površna (što nije nužno loše), a ceo tekst zapravo jedan refren koji se vrti postavljajući pitanja. Muzički takođe površno. Čvrkanje gitarica i jedna polumelodija koja bi sigurno bolje zvučala da je na melodici odsvirana. Sve skupa sa ovakvim tekstom, vokalu dodajte malo reverba, možda još neki efekat i dobićete bend Pero Defformero, mada Pero ima kvalitetnije tekstove. Zbog svega toga, ne vredi, pesma je morala da se nađe u ovoj rubrici. Džaba dobra produkcija, džaba skupi gosti kad je priča tanka.

Fraktal – Your Fire

Iskreno nam je veoma žao što se naše mišljenje ne poklapa sa većinom glasača Top liste Bunt, ali dogodi se i to, ponekad malo češće. Ovoga puta smo se mimoišli u mišljenjima oko kragujevačkog benda Fraktal, skupine nalik na komercijalistu, magacionera, šofera i mladu službenicu na čiji šalter odlaziš po informacije iako znaš da to nije šalter za tvoje probleme. Bar ne sve. Ne, iskreno, iako „Your Fire“ nije sama po sebi krindž, bar ne toliko transparentno, sa takvom pesmom neće dogurati dalje od lokalnog moto skupa i gitarijade. Niti sa takvim muzičkim stilom. Jednu hard rock pesmu ne može da vuče jedan isti rif i predvidljiva i neinventivna progresija akorda na refrenu; zapravo može, ali takve pesme po pravilu završavaju na smetlištu zajedno sa svim ostalim pokušajima u poslednjih 20 godina. A takvih je, ruku na srce, dovoljno da se skupe i sa pola snage objave box set kompilaciju.

Lagana Sreda – Novo vreme

Pobednici petog Bunt rock festivala uz podršku Sokoja u aprilu 2021, Lagana Sreda, ponosno su objavili jedan rif. Oko tog rifa postoji i neka pesma koja se kreće malo gore, malo dole. Ima sve što bi jedna pesma trebalo da ima. Na papiru. U realnosti, nedostatak maštovitosti, upadljivosti i inovativnosti para uši pri slušanju ovog rifa i kompozicije oko nje. Atonalni vrisak koji nas uvodi u ovo pravolinijsko iskustvo deluje kao omaž Zeppelinima na aparatima i predstavlja najgori deo dosadnog i napornog putovanja zvanog „Novo vreme„. Nakon nekoliko (čitaj previše) ponavljanja „refrena“ odmara nas solo, koji ne bi morao da bude tu, i odmah potom nas vraća u još malo ponavljanja. Tu se negde i završava pesma. Ako ste ikada imali priliku da čujete ove momke uživo složili biste se da je njihovo sviranje na odličnom nivou i to je ono što je najgore od svega. Verovatno bi pravo zadovoljstvo bilo slušati ih kako džemuju, ali im očigledno pisanje pesama ne ide od ruke, što deluje kao direktna posledica nenaslušanosti. Širenje muzičkih ukusa verovatno bi drastično doprinelo stvaralaštvu i izvuklo ih iz mrtve ere rokenrola. Ako im i to ne uspe uvek mogu da se obrate Marini Tucaković.

Kora – Krenem

U poređenju s ostalim pesmama na listi, „Krenem“ benda Kora nije toliko neukusna i ima kakav-takav potencijal, samo je ukopava njen dosadni aranžman u kom se nijedan deo ne ističe, sve samo prođe i više se nikada ne vratite na ovu pesmu. Nema nikakve kulminacije, nema vrhunca, nema emocije, nema iskrenosti. Pored aranžmana, ono što se definitivno može zameriti ovoj numeri je vokal koji nepotrebno zavija, uvija se i dahće, dok povremeno izgovara stihove koji su izuzetno banalni. Ipak, ono što je za svaku pohvalu su hukovi u strofama i način na koji su oni snimljeni i istaknuti. U suštini možda ova pesma i ne bi bila toliki problem, da zaista ne može bolje i pre svega iskrenije od ovoga. Poslušajte njihov prvi album i pesmu „Pad misli“ i shvatićete da ova ekipa može mnogo više od ovog jeftinog popa za tržne centre.

Epilog – Ja imam san

Osvajači su u karijeri sebi dozvolili jedan album bez Teče vino crveno pevača Čipija i on je u poređenju sa svim njihovim grandovskim i hard and heavy izletima, doneo zapravo i poneku pesmu za koju vam je teško da poverujete da je to taj bend. Dosta toga desilo se zbog tadašnjeg gitariste Dragana Uroševića. Nažalost, nakon raspada Osvajača (ili šta god se desilo s tim bendom), Uroš pravi čistu kopiju svog starog benda i naziva ga Epilog, stvara neke nove pesme, ali i presvirava ono što je već napravio. Pesma „Ja imam san“ je primer kako možeš da valjano upropastiš ono malo kvalitetne muzike koju si u karijeri napravio. Uroš je rešio da pesmu “Ona ima san” uradi sa ženskim vokalom, promeni rod u celoj pesmi, snimi je u sterilnoj i neukusnoj produkciji, ali i da pesmu koja predstavlja nešto najbliže grandžu što je ovaj bend uradio, pretvori u bajkersku pesmu. Takođe, nije problem što je vokal ženski, ali je veliki problem kako je on predstavljen – napadno, kvazi-nadrkano i tako da zadovoljava sve stereotipe o tome kako treba da zvuči žena u rokenrolu. Takođe, ko je naterao ovu devojku da u spotu zauzme stav, kao da joj se, da prostite, baš ide u WC, stvarno treba dići spomenik za neukus, ali i sposobnost ubeđivanja.

Autori: Damjan Jovanović, Branislav Cvetković, Mladen Milošević, Đorđe Reljić