Nakon kraće pauze kolumna Pažljivo slušaj dobija svoje oktobarsko izdanje. Mnogo novih, mnogo dobrih albuma obeležilo je mesec za nama. Pored ploča koje su objavili Cold War Kids, Thurston Moore, Zaa i Slipknot, a koji imaju svoju posebnu recenziju na portalu, za ovu kolumnu osvrnućemo se na albume koje su snimili Iceage, Johnny Marr, Hozier, Weezer, Foxygen i Rancid.

Johnny Marr – Playland (New Voodoo Records)

Nakon godinu i po od izdavanja debi solo albuma „The Messenger“, Johnny Marr je obradovao svoje obožavatelje svojim novim izdanjem. Bivši član kultnog benda The Smiths, koga je činio i sada omraženi mu kolega Morrissey, pokazuje da još uvek nije za „staro gvožđe“. Album „Playland“ krase uglavnom pesme dinamičnog tempa i prepoznatiljivi „marrovski“ indie rock rifovi. Preporuke za „Easy Money“, „Dynamo“ (koja najviše podseća na Smithse), „Boys Straight Out“. Nema ničeg epohalnog u vezi sa ovim albumom, Marr se drži dobro utabane staze, a to eksploatisanje britpop stila mu najbolje ide od ruke. Svakako daleko od najboljeg projekta koga je uradio u karijeri, međutim, sve pohvale za sad već pedesetjednogodišnjeg muzičara koji još uvek ima šta da kaže i ne želi da živi na račun stare slave. U neizbežnoj komparaciji sa Morrisseyem, može se reći da Marr izlazi kao pobednik za ovu godinu, jer je, bar što se mene tiče, ploča „World Peace Is None Of Your Bussiness“, koju je snimio Morrissey, jedna od najslabijih u 2014. godini.

Ocena: 3.8/5

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=9_P5iSG_APE&w=560&h=315]

Iceage – Plowing Into the Field of Love (Matador Records)

Iceage je punk rock bend iz Kopenhagena, a „Plowing into the Field of Love“ je najbolji album u njihovoj dosadašnjoj karijeri. Nakon prva dva, prilično žanrovski određena dugosvirajuča albuma, sada su proširili vidike, a rezultat je više nego zadovoljavajući. Pored standardnih numera koje su mešavina post punka i alternativnog roka, kao što su „How Many“ ili „Forever“, ono što predstavlja egzotiku na ovom albumu su country riffovi u „The Lord’s Favorite“, te klavirska „Againt the Moon“. Poštovaocima lika i dela Nick Cave-a zasigurno će se dopasti „Glassy Eyed, Dormant and Veiled“. Sve u svemu, još jedan muzički biser sa severa Evrope. Uostalom, mnogi bendovi iz Skandinavije su nas već navikli na takve stvari.

Ocena: 4/5

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=roB4hRdLlas&w=560&h=315]

Hozier – Hozier (Rubyworks/Island Records)

„Hozier“ sigurno spada među top pet debi izdanja ove godine, prema mišljenju potpisnika ovih redova. Andrew Hozier-Byrne, ili prosto Hozier, je kantautor iz Irske, a njegov istoimeni album osvetlao je obraz ove ostrvske zemlje, nakon prilično lošeg izdanja njegovih sunarodnika iz grupe U2. Ploča sadrži nekoliko pesama sa prethodna dva EP-ja, a svakako najzapaženija numera, sa kojom je i stekao međunarodnu popularnost jeste „Take Me To The Church“. Blues, soul, gospel i R&B su glavne odrednice ovog albuma. Kao preporuke, za upoznavanje sa sjajnim muzičarem mogu poslužiti „Jackie and Wilson“, „To Be Alone“, „From Eden“, „Like Real People Do“ ili „Angel of Small Death and the Codeine Scene“. Odlična ploča, od prve do poslednje pesme.

Ocena: 4.2/5

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=MYSVMgRr6pw&w=560&h=315]

Foxygen – …And Star Power (Jagjaguwar)

„A sada nešto sasvim drugačije“ –  tako bi se moglo opisati ono što čujemo na trećem po redu albumu dua Foxygen. Sam France i Jonathan Rado pored toga što su školski drugovi, oni su dva izuzetno talentovana muzičara. Njihov prethodni studijski projekat iz prošle godine, jedan je od najboljiih uradaka u 2013. godini. Za sve oni koji su iščekivali više-manje isti album, pretpostavljam da ovo predstavlja razočarenje. Dupli album, sa 24 pesme i 82 minuta muzike, za mene to nikako  nije. U odnosu na prošlo izdanje, još više su eksperimentalniji u svom muzičkom izražaju, a okosnica je i dalje psihodelični rok. Ukoliko se ima u vidu da su gosti na albumu Steven Drozd („Mattress Warehouse“) i Wayne Coyne („Everybody Needs Love“) iz benda the Flaming Lips, Tim Presley (White Fence) na “Brooklyn Police Station”, te Kevin Barnes iz grupe of Montreal na “Star Power III: What Are We Good For”, možemo konstatovati da je ova ploča zajedničko delo samog krema psych rocka. Meni omiljene numere na albumu su „How Can You Really“ I „Coulda Been My Love“.

Ocena: 4/5

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=PqW7EfA3VWE&w=560&h=315]

Weezer – Everything Will Be Alright in the End (Republic)

Alternativci iz Los Anđelesa donose nam deveti studijski album. Frontmen Rivers Cuomo želeo je da snimi ploču čiji će zvuk, vajb i energija podsećati na same početke benda. U tom cilju, angažovan je producent Ric Ocasek, koji je već sarađivao sa bendom na njihovom prvom i trećem albumu. Stihovi pesama govore o njegovom odnosu sa ženom u svom životu (Ain’t Got Nobody, Cleopatra), odnosu sa svojim ocem (na primer, Foolish Father), sa ostalim članovima i fanovima benda (I’ve Had It Up To Here). U pesmi „Back To The Shack“ priseća se kako je to bilo 1994. godine, kada su počinjali. Ne najbolji album do sada, ali svakako pomak u odnosu na prethodni „Hurley“ iz 2010. godine.

Ocena: 3.3/5

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=BzIO2t1-d4g&w=560&h=315]

Rancid – … Honor Is All We Know (Hellcat/Epitaph)

Za sve ljubitelje pank roka tu je i novi, osmi po redu studijski album grupe Rancid. Iako najkraći album u više od dvadeset godina dugoj karijeri benda iz Los Anđelesa, „Honor is All We Know“ sigurno predstavlja zanimljivo izdanje. U najmanju ruku, bolje nego prethodni „Let the Dominoes Fall“. Rancid i ovoga puta nudi pregršt novih pesma čiji će se refreni pevati glasno i s pesnicama u vazduhu („Already Dead“, „A Power Inside“), kao i nekoliko neizbežnih rokačina sa standardnim pank temama („Face Up“, „Diabolical“). Na ploči se nalazi par veselih ska numera, iako njihovi stihovi nimalo nisu razdragani („Everybody’s Sufferin'“, „Evil’s My Friend“). Producent albuma je dugogodišnji prijatelj i kolega Brett Gurewitz, član Bad Religiona. I dalje agresivna i žestoka svirka, uz opasku da glas Tima Armstronga nije više toliko snažan kao ranijih godina. Međutim, ako se uzme u obzir da ovi pank veterani imaju preko 50 godina, fanovi mogu biti zadovoljni kako Rancid zvuče u 2014. godini.

Ocena: 3/5

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=9SCF1zbsBfU&w=560&h=315]