Sivilo je iza nas, stoga potrčite u zagrljaj Sunčevim zracima, pa i ako ne možete nigde drugde onda bar na verandi, kao Rundek u Haustorovoj pesmi „’60 – ’65″. Uzmite hladno pivo, omiljene cigarete, skuvajte topao čaj ili šta god vam padne na pamet. Naravno ne zaboravite da u uši umetnete i neku kvalitetnu muziku, koja će vam dodatno podići raspoloženje i pomoći vam da upijate Sunčevu energiju. U tekstu ispod nalazi se nekoliko muzičkih preporuka za potpuno i neometano opuštanje.

Altin Gün – Yol (ATO Records, 26. 2. 2021)

Zamislite da Videosex obradi Šabanovu „Dođi da ostarimo zajedno“ ili da Svemirko i Moussaka naprave zajednički album. Donekle je to osećaj koji pruža novi album amsterdamskog benda Altin Gün. Domaći folk preplavljen synthom i teškim basom, samo umesto Šabana tj. našeg folka tu je turska izvorna muzika, što mu maltene dođe na isto. Za razliku od prethodnih izdanja, kada je izvorna muzika bila dominantna, sada preovladava synth. Uz album „Yol„, što u prevodu znači put, i 12 pesama koji se nalaze na njemu lagano se može izaći na podijume klubova. Pa nek gruva. Upoznavanje sa novim putem započinje sa „Bahçada Yeşil Çınar“ koja traje samo 32 sekunde, ali nakon toga dolazi synth iznenađenje „Ordunun Dereleri“ sa kojom Altin Gün započinje avanturu mešajući pop 80ih sa korenima svoje narodne muzike. I dalje se čuje folk, samo je sada modernizovan toliko da ako bi se ove pesme našle na radio stanicama GTA Vice City-a niko ne bi primetio razilku. Nastavak tog puta od „Bulunur Mu“ do „Esmerim Güzelim“ su potvrde da ovaj bend iznova i iznova može da vas zarazi i oduševi svojom muzikom.

Filip Pavlović

Šiza – Pristojnost iz malog prsta izgubila se u srednjem (Dostava zvuka, 19. 3. 2021)

Kada se u septembru pojavila pesma „Prsa će kosti čuvati„, na keca je postalo jasno da imamo još jednog novog, ozbiljnog igrača iz oblasti alternativne muzike na Balkanu. Bend Šiza nas je u međuvremenu obradovao sa još dva singla – „Hvala, zavijam ipak sam“ koji je pokazao nešto manje komercijalnu, ali podjednako žestoku stranu benda i „Skromnost nikad nije bila fer“ u kojem se u gruvu jasno oseća veliki uticaj benda Disciplina Kičme, dok u prethodne dve preovladavaju uticaji QOTSA i Royal Blood. Ipak pravu sliku ovog sastava dobili smo konačno pre nekoliko dana kad su izdali svoj debi dugosvirajući album „Pristojnost iz malog prsta izgubila se u srednjem„. Što se tiče same svirke, Šizi se retko šta može prigovoriti – muzika ovog dvojca, sačinjenog samo od basa i bubnjeva, je beskompromisna, žestoka, masna poput bureka, oštra poput satare, a udara kao malj. Šiza je sastav koji u tekstovima uspeva istovremeno da priča ličnu priču, kao i da istražuje najčešće mračne socijalne teme, ali nažalost nekada skrenu i u banalnost. Može se reći da su im tekstovi i najjače i najslabije oružje. Ipak to nikako nije slučaj s pesmom „Suze sina oca razmetnog“ koja nedvosmisleno govori o nasilju u porodici direktno se obraćajući osobi koja je nasledila nasilničke obrasce ponašanja od svog oca. Pored ove i gorenavedenih pesama na albumu se još izdvajaju gruvačka „Zamka snova je da spavaš„, neobuzdana i ironična „Oprostite, oprostite, oprostite“ i mamutska „Mesi(ja)„. Svakako, pustite Šizu i izvrnite svoju kuću naglavačke!

Mladen Milošević

Glib – Blue Collar Elite Escort Motel (Ammonite Records, 9. 3. 2021)

Reč supergrupa možda jeste pomalo izgubila na značenju u poslednje vreme i zvuči nekako izlizano kada se koristi, ali sa druge strane, kako da nazovete all star ekipu muzičara koji su celu večnost na sceni i imaju jedan ovakav bend i album? Ova četvorka koja se predstavlja kao porodica Glib u osnovi svira folk rok i amerikanu sa povremenim, ali veoma upečatljivim uplivima bluza i kantrija, što se sve može čuti na više od sat vremena muzike albuma „Blue Collar Elite Escort Motel„. Posebnu čar albumu daje sama ideja oko koje je bend nastao, a to je snimanje jednim mikrofonom koje vam odaje utisak da bend ovog trenutka svira tu ispred vas. Na ovaj način, Glib je učinio da njihove pesme zvuče veoma iskreno i neiskvareno, kao i da ih približi svakom slušaocu, uvlačeći ga u svaku od tih sedamnaest priča. Porodicu Glib čine JB Glib, poznat i kao Vladimir Marinović (On Tour, Ventolin), Rooster Glib, odnosno Vladimir Vasiljević (Dža ili Bu), Nemanja Sarić (Ventolin) kao C. Thornton Glib i Saša Žule Radojević (Yu Grupa) kao Henry Glib.

Uroš Matović

Therion – Leviathan (Nuclear Blast, 22. 1. 2021)

Švedski simfonik metal gigant Therion nakon tri godine započinje novu muzičku priču u vidu trilogije „Leviathan„, čiji je prvi deo izašao u januaru. U ovo, sedamnaesto po redu full lenght izdanje Theriona uvela su nas dva singla – naslovna numera „Leviathan“ izašla je još u novembru prošle godine, a druga – „Die Wellen Der Zeit“ zajedno sa video spotom u etar je puštena u decembru. Novo izdanje nudi nam 11 numera u ukupnom trajanju od oko 45 minuta što je ni previše ni premalo. Lako se sluša kao celina, fenomenalno klizi u uši. Kombinacija različitih stilova uz prepoznatljivost brenda kakav je Therion nudi i nešto novo i “ne-već-viđeno” za stare fanove benda. Interesantno je koketiranje sa klasičnim heavy metal zvukom i vokalom koji se provlače kroz čitav album. Malo više heavy i malo manje symphonic od očekivanog, ali ništa tu ne manjka realno. Mitska stvorenja – tu, ženski bajkoviti glasovi – tu, ludački gitarski rifovi i orijentalni melos u pojedinim numerama – tu, hor – tu. Recept za jedno kvalitetno Therion izdanje upotpunjen je klasičnim metalskim vokalom Tomasa Vikstroma, a još jedan zanimljiv začin dao je i čuveni Marko Hietala gostovanjem za vokalom u numeri „Tuonela„. Sve u svemu, jedno solidno izdanje nesumnjivog kvaliteta. Topla preporuka i za neljubitelje simfonika, iznenadićete se prijatno, naročito ako volite heavy i dobre melodične rifove.

Tatjana Kostić

Noć u šumi – S/T (samizdat, 10. 3. 2021)

Ukoliko želite nešto istovremeno uzbudljivo, eksperimentalno, ali dovoljno indie i meditativno, Noć u šumi je prava poslastica za vas. Zanimljivo je da je prvi i poslednji (kako piše u opisu) album ovog sastava, koji nosi naziv benda, snimljen uživo, što zaista nije česta pojava kod nas. Snimanje je održano u malom studiju kod Danila u Bigzu još 2017. godine, a tek sada je plasiran publici. Neke numere na albumu su potpuno namenski neartikulisane, prepune neočekivanih disharmonija, nesvakidašnjih aranžmanskih rešenja s čestim, kompletnim promenama atmosfere („Život„, „Zvona„, „Voz„) dok je ostatak albuma oslonjen na više indie, post-rock osnove („Noć u šumi„, „Valcer„, „Odlazak„), s dva potpuno eksperimentalna izleta u vidu pesma „Zec“ i „Linč„. Celokupno izdanje dosta podseća na album „Spiderland“ sastava Slint, najviše zbog svoje spontanosti i nemara članova benda za gomilu pravila koja postoje u muzičkom svetu – album „Noć u šumi“ je proizvod potpune slobode i zaigranosti muzičara. Zaista je velika šteta, ako ne čujemo ništa novo od njih.

Mladen Milošević