U martu nam je stiglo proleće, period kada, između ostalog, bilje počinje da cveta i svakakvi organizmi izlaze iz svojih rupa. Tako i na muzičkoj sceni svašta ugleda svetlost dana i kako se bliži leto očekuje nas sve više „velikih“ albuma. Iz marta osvrnućemo se na nove albuma Brkova, grupe Ti, Foster The People, Džonija Keša i Manchester Orchestra.

Brkovi – Pizda materina

Već simpatičnim introm u kome ariju „Figaro“ prekidaju članovi benda objašnjavajući pevačici da ne radi to kako valja je histerična. A pevaču Brkova treba odati priznanju jer ju je otpevao kako valja. Tako je zapušio usta svima koji se usude da pankere nazovu netalentovanim muzičarima. U pitanju je još jedna turbo folk parodija a la Pero Defformero, mada priznajem da su Brkovi daleko beskompromisniji. Možda i smešniji. „Što na um, to na drum“ je njihova politika u tekstovima, baš kako i dolikuje nekome sa pankerskim duhom, a upravo je to tajna njihove ogromne popularnosti. Sa druge strane, ovakve parodije turbo folka nikada se ne smeju smatrati bitnim muzičkim stvaralaštvom. Svaka čast na tehničkoj uvežbanosti, humoru i popularnosti, ali narodnjački otpevane deonice me užasavaju. Na stranu moj subjektivni doživljaj, kome u muzičkoj kritici ne treba previše davati na značaju, album zaslužuje visoku ocenu. A kako se da primetiti, Brkovi su jedan od bendova koji uživo prave nezaboravnu zabavu.

Ocena: 3.5

Ti – Vidimo se!

Zanimljivi duo Ti, sastavljen od iskusnih muzičara Ilije Dunija (ex-Petrol) i Trajčeta Nikolovskog (ex-Čistilište) od 2012. godine dođu nam kao kakva-takva uteha za odličan psihodeličan bend Petrol. Iako ova dva benda u muzičkom smislu nemaju mnogo dodirnih tačaka. Ti sviraju hipnotišući elektro pop, sanjivih rifova, a na ovom albumu i sa daškom psihodelije. Njihov debitantski EP bio je prava poslastica sa odličnim hitovima „Da ti želim dobra jutra“ i „Vidimo se“ koje se, kao ni ostale sa EPa, nisu našle na ovom albumu… nažalost, moram reći. Mini forma EPa „Koliko dana“ je lepo stajala uz bend koji je „dolazak“ na scenu najavio snimkom u bade mantilima sa probe u Dunijevoj kuhinji/trpezariji. Pakovanje je bilo malo, ali je delovalo energetsko, na „Vidimo se!“ kao da se oseća rasipanje energije, nema velikih ideja, mada ne naziru se ni hitovi. Velika prednost ovog dua je što nemaju rupa u zvuku, zvuče i studijski i uživo kao kompletan bend.

Ocena: 3.0

[bandcamp width=100% height=42 album=1004435282 size=small bgcol=ffffff linkcol=0687f5 artwork=none]

Foster The People – Supermodel (Columbia)

Foster The People jedan su od onih mladih alternativnih bendova koji pucaju visoko, ali tu ambiciju nisu još potkrpili dovoljno kvalitetnom muzikom. Ako vam ime benda zvuči poznato, to je zbog velikog hita „Pump Uk Kicks“ sa debija „Torches“. Zbog te pesme je album i dignut u nebesa, iako kritički i nije bio u tom rangu. Bilo je novo i zanimljivo, a kada to isto probate ponoviti na drugom albumu, bez inovacija, onda ste pali onaj „test drugog albuma“. Većim delom „Supermodel“ ima pevljive refrene, ali nema mnogo zaraznosti i ne glave se pesme u mozgovima. Počinje obećavajuće, sa dva ključna pitanja „Da li si ono što želiš biti?“ i „Da li je ovo život koji si želeo?“, ali ne dopire dovoljno duboko. Bend ima dobro formirane temelje svog zvuka, karakterističan vokal, sada samo treba da ga nadograđuju umesto da pokušavaju da kopiraju sami sebe.

Ocena: 2.7

Johnny Cash – Out Among The Stars (Legacy Recordings)

Prošlo je nešto više od decenije od kako Džoni Keš nije više u zemaljskom svetu, već živi kroz nasleđe svoje muzike. Njegov sin je u arhivi našao pregršt neobjavljenih pesama koje ne mari podeliti sa svetom, jer je danas ostalo malo kvalitetnih autora kao što je Keš. A i Kešovima sigurno ne mari uzeti još malo keša. Album je najavljen dramatičnim crno-belim spotom za mračnu baladu „She Used To Love Me A Lot“. Spot je pesmu predstavio kao Kešovu autobiografsku sa proputovanjem kroz neka od njemu značajnih mesta, ali je reditelj Hilkot provukao i temu degradacije američke nacije. Džoni Keš je upravo bio dobar sa tim oštrim, teškim i mračnim pesmama i nažalost ova je jedina tog tipa na albumu. Ostatak albuma je dosta šaren i obuhvata sve Kešove faze – kantri, folk, bluz, rokabili i dobar stari rokenrol. Generalno je jako veselo izdanje za zaljubljenike klasičnog rokenrola i dobre strane Džonija Keša, za one koji vole mračnu stranu „čoveka u crnom“ neće je ovde pronaći.

Ocena: 4.2

Manchester Orchestra – Cope (Loma Vista Recordings)

Niti su iz Mančestera, niti su orkestar. Ova indi rok petorka dolazi iz Atlante i svoj novi album velikodušno je postavila na YouTube u celosti, pre njegovog zvaničnog izlaska. Ako volite dobru rokačinu „Cope“ je pravi izbor za vas. 40 minuta distorziranog indi roka sa jakim uticajima grandža, stouner roka i sladža. A bukvalno se može preslušati u jednom dahu, i uglavnom nema mnogo variranja u zvuku. Što donekle i jeste loša strana, jer je to pomalo monotono. Ovo im je već četvrti studijski album i nikako da omaše i naprave nešto loše.

Ocena: 4.5