fbpx

-

Naslovna Mesečna izdanja Pažljivo slušaj Pažljivo slušaj (jun) - Zvuci koji priliče nemirnoj 2020. godinu

Pažljivo slušaj (jun) – Zvuci koji priliče nemirnoj 2020. godinu

Pažljivo slusaj jun

Svašta se nešto u svetu uzburkalo u ovoj godini i svi se stalno pitamo kad ćemo već jednom moći da se smirimo i neometano vodimo svoje živote. Kako je na plećima umetnika da stalno opisuju vreme u kom stvaraju, sav pomenuti nemir se oseća u njihovim delima. Naša ovomesečna lista govori puno u prilog ovoj tezi, jer su svi albumi na njoj na ovaj ili onaj način povezani s turbulencijama u 2020. godini. Iako dešavanja nisu našla mesto u tekstovima, atmosfera izdanja je upravo onakva kakva je bila i atmosfera događaja koji su im prethodili: mračna, nemirna, neizvesna i, pre svega, haotična.

Trivium – What the Dead Men Say (Roadrunner Records, 24.4.2020.)

Trivium - What the Dead Men SayNakon uspeha prethodnog “The Sin and the Sentence“, metal kvartet sa Floride, Trivium, nastavlja da se kreće proverenom muzičkom stazom i na aktuelnom albumu “What the Dead Men Say“. Teški rifovi i agresivni bubnjevi, u kombinaciji sa glasom Matta Heafyja i vokalnu pratnju dvojca koji čine Corey Beaulieu i Paolo Greggoletto, smelo vode kroz “reči koje izgovaraju mrtvi”. Izbalansirane bombastične sa melodičnim deonicama i pamtljivi refreni, među dominantnijim su odlikama ovog albuma. Poslušajte samo “Catastrophist” ili “Amongst The Shadows and The Stones“. Ako ste ljubitelj metala, a Triviumu još uvek niste dali šansu, sada je pravi trenutak da zagrmi iz vaših zvučnika.

Ivana Božić

Viva Belgrado – Bellavista (Aloud Music Ltd, 30.04.2020)

Viva Belgrado - BellavistaOkej narode, svi vi koji ste gledali Kasandru kao klinci vadite elementarno poznavanje španskog iz malog mozga jer imamo album godine sa tog podneblja. Viva Belgrado je screamo/post hardcore bend iz Kordobe (pitaj boga zašto tako nazvan) koji već godinama važi za jedan od najvećih bendova pomenutog žanra na tlu čitave Evrope. Poređenja radi: otprilike kao što su njihovi sunarodnici Toundra u post-rocku. Na svom aktuelnom izdanju, međutim, “Beograđani” skidaju nekoliko slojeva buke koja ih je proslavila i ostavljaju više mesta pitkim melodijama i lirici koja po svom kosturu ipak jeste žanrovski njima bliska, ali osvetljena drugačijim reflektorima. Rezultat je sjajan album koji svakako predstavlja bitnu prekretnicu u zvuku benda, možda manje agresivan od prethodnika ali ništa manje ubojit. Iako je istoimena pesma sa albuma verovatno najkvalitetniji predstavnik čitavog izdanja, ne bi čudilo da najveći odjek napravi numera “Mas triste que Shinji Ikari” koja je u suštini jedan lo-fi chill hop eksperiment inspirisan Evangelion animeom.

Aleksandar Nikolić

Rambo Amadeus – Brod Budala 

Busanje u gudi, venci belog luka, slanina i rakija su slike koje je tokom februara i početkom marta Zapadni Balkan slao u Svet uz parolu Ne može nam korona ništa, jači smo od sudbine. Međutim, kako to obično biva, Balkan se malo zeznuo, nije najsrećnije bio spreman za epidemiju virusa, a onda je vrlo brzo upao u haos i paniku. U metežu, strahu i opštem neznanju balkansko podneblje postaje pogodno mesto za raznorazne budale koje izmile iz gomile i kojima se pruži šansa da zablistaju. Budale grakću, prave neverovatnu buku koja se veoma glasno čuje, ali se, nažalost, i sluša. U takvoj kakofoniji veoma je teško ostati zdrave pameti, no nikako se ne treba predati bezumlju. Zbog toga je početkom aprila Rambo Amadeus aka Svetski Kilo Car (nekadašnji Svetski Mega Car) poređao sedam pesama u niz na svom YouTube kanalu, time sklopio album “Brod Budala” i obelodanio ga uz reči:

Vjerujem da će vam preslušavanje mog još neštampanog albuma “Brod Budala” biti sada još zabavnije. Sve pjesme sa albuma su na Jutjubu poređane jedna za drugom. Uživajte. Znamo da stanje duha jako utiče na imunitet, pa se nadam i da će vam slušanje ovog albuma višestruko koristiti. Na zdravlje!

I vala jeste koristilo, a koristiće i ubuduće. Što pre pustite album i u(z) cugu poslušajte. Ne traje dugo, a zanimljive animacije i video spotovi će vam držati pažnju, ali neće odvući fokus od teksta koji je jednostavan, direktan i vrlo jasan. Muzički gledano čućete svašta i da se ovde ne bismo razbacivali sa epitetima, klik na link i uzdravlje!

Branislav Cvetković

Oranssi Pazuzu – Mestarin kynsi (Nuclear Blast, 17.4.2020) 

Oranssi Pazuzu - Mestarin kynsiIako su shoegaze i black metal idejno-muzički dosta bliski žanrovi (oba su sazdana od mnoštva efekata na sve strane, atmosfera je glavni aspekt muzičke podloge) ovo što radi finski bend Oranssi Pazuzu na albumu “Mestarin kynsi” je jedan potpuno drugi nivo sinteze tih stilova. Haotičnost i nemir cure iz svih pora albuma, ali se slušalac susreće i sa puno elemenata koji kao da su “dopuzali” iz neke fioke za filmsku muziku, ali i onih inspirisanih finskim etno nasleđem. Vokal je umiksan na dosta interesantan način, tako da ne para uši, kako je često slučaj kod agresivnih metal žanrova, već se potpuno šugejzerski lepi za mračnu atmosferu iz pozadine, pa samim tim postaje prijatniji za uho, ali dodatno jeziviji i strašniji. Bend povremeno potpuno odlazi od svoje psihodelično-blekerske atmosfere i uleća  u neku vrstu tromog stonera prošaranog symphonic klavijaturama. Ima tu svega, ali je album definitivno samo za one koji su spremni da sve to oberučke prihvate i teško da će se fanovi pojedinačnih žanrova koji su ovde pomešani pronaći. Ovaj album je za one koji tragaju za uzbuđenjem i koji obožavaju nepredvidivost.

Mladen Milošević

Ghostpoet – I Grow Tired But Dare Not Fall Asleep (PIAS Recordings, 01.05.2020)

Ghostpoet - I Grow Tired But Dare Not Fall AsleepIza superherojskog imena Ghostpoet krije se Obaro Ejimiwe, doista mračni pesnik iz južnog Londona koji, evo, već na 5 albuma propoveda mrak kapitalizma i digitalizacije. Nešto kao muzički Black Mirror uvaljan u jazz, trip-hop, rap i spoken-word. Ne znamo šta je tačno imao na umu kada je pravio ovaj album ali svakako deluje kao da je mogao da vidi u budućnost (sa sve koronom i BLM demonstracijama). Jer kada već u prvoj pesmi “Breaking Cover” zavapi nekako nesnađeno i tužno: “It’s getting kinda complex these days”, nemate izbora sem da mu verujete do poslednjeg tona i reči. Ghostpoet je sa ovim albumom definitivno nastavio seriju kvalitetnih izdanja ali i izgradnju nekog svog univerzuma satkanog od pijanih noćnih bauljanja po praznim londonskim hipermarketima. Možr se i dodati  da bi fanovi Tricky-ja bili oduševljeni ovim engleskim autorom, ali nećemo jer bi se to moglo protumačiti da Ghostpoet kopira trip-hop velikana što uopšte nije istina. A već smo to rekli u stvari? Pa dobro, nema veze…

Aleksandar Nikolić