U prvom ovogodišnjem broju mesečne rubrike „Pažljivo slušaj“ predstavljamo vam nekoliko albuma iz protekle godine koji su nam prošli ispod radara. Neka vas naša topla muzička preporuka ugreje u ovim ledenim danima, pravi vam društvo dok (ukoliko već niste) skidate novogodišnje ukrase, uživate u toplim napicima, ili se po ovom mrazu vučete na posao. Lista je poprilično šarena, ali je ovoga puta, reklo bi se, više naklonjena ljubiteljima tvrđeg zvuka. Uživajte!

Converge & Chelsea Wolfe – Bloodmoon: I (Epitaph Records, 19. 11. 2021)

Kakav spoj, kakva saradnja, kakva kombinacija vokala i kakvi ludački kontrasti između i unutar pesama na izdanju “Bloodmoon: I” koje su zajedničkim snagama stvorili američki post-hardcore sastav Converge i princeza tame Chelsea Wolfe! Ovaj album će vas na momente uljuljkivati mračnim gothic uspavankama, zatim razvaliti pankerskim stampedom, onda zavaliti i naterati na lagano klaćenje glavim, da bi vas nakon toga uplašili urlajući vokali i jezive harmonije. Na ovaj način Converge i Chelsea vas konstantno drže u neizvesnosti i strepnji za onim što se može kriti iza svakog odsviranog tona i ritma.

Jako dobri primeri ovakvih iznenađenja je maestralna “Lord Of Liars” u kojoj se zajedno sa muzičkom pratnjom koja preskače iz moćnog gruvanja u brze i agresivne delove smenjuju grubi vokali Jacobba Bannona i mili glas Chelsea Wolf. Osim njih dvoje na ovom albumu možemo čuti i glas višegodišnjeg saradnika benda Converge, vokala i gitariste sastava Cave In Stephena Brodskog koji briljira na numerama “Daimon” i “Crimson Stone” i donosi potpuno novi vokalni karakter u već “sumanutu” kombinaciju. Ono što ostaje da vidimo je da li “I” na kraju naziva ovog izdanja možda najavljuje neke nove albume s ovom postavom ili možda čak priključivanje Stevena Vona Tilla iz Neurosisa koji je s njima nastupao na turneji nazvanoj Blood moon.

Mladen Milošević

Elvis Costello and the Imposters – Boy Named If (Capitol/EMI records, 14. 1. 2022)

Ukoliko vas neko pita kakav je novi Elvis Costello, a vi nemate vremena i želite mu reći najkraće i najpreciznije moguće, onda iskoristite atribut klasičan. Vašem sagovorniku/ci verovatno isprva ne bi bilo jasno na šta ste mislili, te bi zaintrigirano požurio/la (ili ne bi) da stavi slušalice na uši, zakači se na neku od platformi i pusti album čudnovatog naziva „Boy Named If“. Nakon dobrodošlice sa „Farewell, OK“, atribut klasičan u poimanju vašeg sagovrnika/ce počinjao bi da ima značenje koje ste mu vi učitali kada ste opisivali, ovo trideset i neko (stvarno nije zahvalno brojati) studijsko izdanje engleskog umetnika. Početak albuma slušaoca vraća na početak Elvisove karijere, u drugu polovinu sedamsedetih. To je taj Attractions/Imposter gruv (razlika u postavi je u jednom članu), brza pesma, rok standard, Elvisov netaknut glas i neukroćeni bubanj. Koliko živosti u prvih pola minuta pesme. U nastavku vas čekaju „Magnificent hurt“ pumped up basa, akustična „Mr. Crenston“, džezasta „Trick Out the Truth“, nešto mirnija, ali možda i najfinija „Paint the Red Rose Blue“ i još osam klasičnih numera. U njima čujete taj poletni bubanj, melodiju koja se razvija kroz čitav album, one klavaijature sa albuma „This Year’s Model“, igre rečima, reči o ženama, drhtavi glas i nepoznate progresije koje odišu svežinom, iako su klasične. Nakon nešto malo više od 50 minuta muzike, onaj vaš sagovornik/ca sa početka teksta bi konstatovao: „Pa da, ovo je klasičan Costello album“. Album art podseća na „Hey Clockface“, Costellovo prethodno izdanje, no ne dajte se zavarati.

Branislav Cvetković

Askog – Varþnaþer (Grind to Death Records, 12. 5. 2021)

Askog su nova black metal grupa, ali sviraju, što bi se reklo „k’o matori.“ Na albumu dominira spori tempo, sa svega pojedinim i retkim blast-beatovima. Ono što je dobro primetiti na ovoj ploči i izdvaja je od ostalih, je sjajan, zaista sjajan cover izdanja, i muzika koja povremeno ispada iz tako reći toka, a povremeno vam daje nadu da ipak postoji diverzitet u ovom žanru. Recimo, to se jasno može uočiti u kompoziciji „Vinter„. Sledeća numera koja se izdvaja je „Måne“ i podseća na nekakvu mešavinu bendova Darkthrone i Catamenia, sa dodirom sastava Gorgorth. Ukratko, ova pesma ima sve, i ukoliko želite da se upoznate s ovim bendom, može biti perfektan početak.

Ono što ovaj album čini vrednim preslušavanja i nabavke, jeste činjenica da je ovo jedna mešavina svega što je blek metal učinilo velikim. Skandinavske zemlje su karakteritične za ekstremni metal, pa tako i ova grupa „gruva“ i donosi zadovoljstvo svim ljubiteljima ovakve artikulisane buke. Takođe, album je tematski vrlo raznolik i bavi se temama rata, magije i surovosti prirode. Za jedan švedski bend, mogli smo očekivati više catchy melodija, ali ovakva iznenađenja, mogu biti prirodna, a istovremeno i brutalna. S bilo kog kraja da analizirate ovakav zvuk, on će vas, ako ste naviknuti na ovaj žanr, iznenaditi i zadovoljiti.

Ilija Đurđanović

Sana Garić – Naočare za srce (Mascom, 17. decembar 2021.)

Ono što smo prethodnih godina gledali na koncertima, sada je i u našim ušima. „Naočare za srce“, drugi album koji je Sana Garić predstavila pod svojim imenom, doneo je zvuk elektropopa po kome je postala poznata, ali ovog puta dodatno produbljen bendovskim aranžmanima, za razliku od debitantskog „Svet za nas“ koji je Sana samostalno priredila. Za pesme na novom albumu može se reći da su malo poletnije, razigranije, na neki način zvučno bogatije i kompleksnije, donose više i popa i elektronike, ali sve to bez trunke nepotrebnih komplikacija, lagane za slušanje i veoma lako pamtljive.

Prepoznatljivi zvuk bas gitare Mikija Ristića vozika kroz ceo album, na bubnjevima ga u stopu prati Feđa Tom Franklin, bezbrojnim gitarskim efektima pesme obogaćuje Dušan Ristić, a svi oni zajedno doprinose da Sana još više dođe do izražaja i da još lakše bude razumljivo sve što je želela da kaže kroz svoje pesme. „Naočare za srce“ su definitivno korak u dobrom smeru za Sanu i ekipu.

Uroš Matović

Trivium – In The Court Of The Dragon (Roadrunner Records, 8. 10. 2021)

Deseti album benda Trivium „In The Court Of The Dragon“ je pravo izdanje za razmišljanje o krhkosti i tananim vezama među ljudima, o moći, njenoj vrednosti i svrsi. Vezama koje se lako kidaju, a teško formiraju. Naslovna numera predstavlja kombinaciju NU metal zvuka i hardcore zaostavštine, što ne mora biti loš recept za jednu dobru i uspešnu ploču, i fin uvod u ovo autorsko delo. Pesma „The Shadow Of The Abattoir“ se izdvaja sa svojim progresivnim tendencijama, ali i teškim rifovima koji će definitivno zadovoljiti ljubitelje metal muzike. Takođe, ova numera je jedan savršen spoj za balade karakterističnih segmenata i žešćih delova.

„No Way Back Just Through“ ima snažan hitični potencijal, muzički izraz koji „roka“, i prosto rečeno dokazuje da selekcija dobrih pesama jednog albuma ne mora biti grupisana u prvoj polovini, već ravnomerno, kao ovde, od početka do kraja. „Fall Into Your Hands“ je ipak nešto slabija tačka. Pored toga što traje umalo osam minuta, monotona i dosadna pesma, koja iako prati tu „trivium formulu“, ne deluje kao nešto što će trajati. Sve u svemu, posmatrajući ovaj disk kao celinu, jedno zvučno iskustvo, teško da će iko ostati nezadovoljan, imajući u vidu da ovakve mešavine žanrova retko kada uspeju da dođu do šire publike. „In The Court Of The Dragon“ predstavlja sveobuhvatno delo koje će zadovoljiti sve „born to lose“ fanove metal muzike.

Ilija Đurđanović