fbpx

-

Naslovna Mesečna izdanja Pažljivo slušaj Pažljivo slušaj (avgust) - Stare kajle i umetnici u usponu

Pažljivo slušaj (avgust) – Stare kajle i umetnici u usponu

Pažljivo slušaj avgust

Ovog meseca smo pažljivo slušali baš mnogo raznovrsne muzike. Neka dela su nam malo promakla prethodnih meseci pa smo im se sad vratili da ispravimo nepravdu, a neka su nas baš sveže zapljusnula. Sve u svemu, ovaj broj većinski čine dobro poznata imena, ali smo za vas spremili i jedno debitantsko (“kućno”) izdanje, kao i novi album, po mišljenju mnogih, nosioca rokenrol zvuka budućnosti i budućih hedlajnera svih svetskih festivala. Uživajte u dobroj muzici!

Fontaines D.C. – A Hero’s Death (31. 6. 2020, Partisan Records)

Fontaines DC - A Hero's DeathDablinska petorka, Fontaines D.C. je bila vredna tokom perioda izolacije i obradovala nas novim albumom “A Hero’s Death“. Ovaj bend je najbolje predstaviti kao jedan savremeni koktel koji u sebi sadrži muzičke gene Iana Curtisa, Morisseya, Johnnya Rottena, Liama Gallaghera i sve to začinjeno sa poezijom beat generacije. Momci pišu odlične tekstove, zapravo poeziju, na koju nadograđuju muziku. Nakon debi albuma nastavili su da unapređuju svoj stil i uspeli su da zvuče kao da se post punk reinkarnirao. Na trenutke dok slušate niste sigurni da li je ovo album iz osamdesetih ili iz 2020. godine. Prvo što može da se primeti je odsustvo takozvane natrpane produkcije koja je postala must have kod današnjih bendova. Kada pustite live nastup i uporedite sa studijskim izdanjem razlike su veoma male.

Prvi singl “A Hero’s Death” je bio odličan nastavak stila sa prethodnog albuma, ali nam drugi singl “I Don’t Belong ” pokazuje i drugu stranu benda kroz baladu koja može da stoji rame uz rame sa Morisseyevim. Treći singl i poslednji sa albuma “Televised Mind” je kritika današnjeg društva opterećenog tehnikom i sveopštem drogiranju masa televizijskim sadržajima. Sve u svemu, Fontaines D.C. su pravo osveženje na sceni u svakom smislu i sasvim neočekivanog zvuka na koji smo inače navikli da dolazi iz Irske.

Andrea Ambruš

Paul Weller – On Sunset (3. 6. 2020, Polydor Records)

Paul Weller - On SunsetWellera kao ostarelog, ali neumornog autora ništa nije moglo da zaustavi. Čak ni pandemija koronavirusa koja je pogodila ceo svet. Kako jedva čeka da prione na posao oko novog izdanja i novog daška inspiracije, odlučio je pošto-poto da izbaci album što je pre moguće. A razlog je vrlo jednostavan: ako se “On Sunset” popne na prvo mesto top liste u Ujedinjenom Kraljevstvu, Weller će se pridružiti veoma uskom krugu izvođača čiji su albumi završavali na vrhovima top liste tokom pet uzastopnih dekada. Zapravo, postaće broj tri, jer su takav poduhvat ostvarili samo Lennon i McCartney. Profesionalni aranžmani učinili su od albuma da bude izrazito prilagodljiv u različitim momentima i prostorima.

Tri različite ličnosti se bore za prevlast nad Wellerom: Koenovski pristup i večita kočnica na bilo kakav dašak haotičnosti, suprotno očekivanjima auditorijuma da će baš on postati sledeći buntovni guru. Druga je neupitna težnja za modernošću, uticaj i primena mnogih savremenih produkcijskih solucija, neprestani četrdesetogodišnji hod u korak sa vremenom što prezentuje Wellerov prirodni talenat i želja za savršenstvom. Treće je iskustvo starih kajli i prezasićenost svime preživljenim što ih navodi ka snimanju evergreen albuma.  Objavljena tri singla ukratko zaokružuju album, gde svaki od njih predstavlja po jedan iz opisanog spektra triličnosti Paula Wellera. Prvoobjavljena, inovativna electrobeat numera “Earth Beat“, melanholična “Village” i trilerozan soul “More“. Ipak, najtoplija je preporuka sada, u cvatu Spotify-ja, je jednostavno preslušati ceo album u jedno mirno vikend-popodne. E, i pogodite šta? Uspeo je već da se popne na broj jedan UK liste!

Đorđe Reljić

Lana Del Rey – Violet Bent Backwards over the Grass (28. 7. 2020, Interscope/Polydore)

Lana Del Rey - Violet Bent Backwards over the GrassNakon velikog uspeha albuma “Norman Fucking Rockwell” koji je izašao sredinom 2019. godine, Lana Del Rey se odlučila da ne čeka mnogo i predstavi nam svoju prvu zbirku poezije “Violet Bent Backwards over the Grass“. Iako knjiga u fizičkom izadnju još uvek nije izašla, Lana je svoje pesme preobratila u audioknjigu koja nije samo obična knjiga, već je ispraćena muzikom.

Može se reći da smo ovako nešto već dugo očekivali od Lane koja kroz svoje pesme već godinama vidno gradi lirski stil koji u svom centru kao glavne teme ima tragične ljubavne priče, melanholiju, evociranje glamura Amerike pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Poseban uticaj na nju su imali pesnici Beat generacije i Volt Vitman, a sam naziv albuma evocira Volta Vitmana i njegovu zbirku pesama “Leaves of Grass”.

Prvo izvođenje sa albuma je bila pesma “LA Who Am I To Love You” ali je publika imala prilike da čuje i neka druga izvođenja na Laninim profilima na društvenim mrežama. Ovaj zanimljivi album je prikaz sazrevanja njene poezije koja je konačno došla u prvi plan. Osim toga, Lana je odlučila da cena albuma i knjige bude samo 1 dolar, a razlog za to je da će celokupna suma koja se zaradi od prodaje biti donirana fondacijama koje se zalažu za očuvanje predela Američkih domorodaca.

Andrea Ambruš

Habitus – Markhor (10. 8. 2020, samostalno izdanje)

Habitus - MarkhorPored svetskih izdanja koja su nikla iz grotla pandemije, pojavljuje je i jedno novo ime na regionalnoj muzičkoj sceni. Naime, reč je o projektu (nadamo se jednog dana i bendu) Habitus i albumu “Markhor” koji je sam snimio i producirao Mihailo Matović, nekima poznat kao gitarista benda Zbedem. Mihailo je sam u svom stanu u toku trajanja vanrednog stanja uspeo da uz pomoć opreme koju poseduje i kućnog računara usnimi jedan poprilično kvalitetan materijal u kom se prepliću mnogi uticaji, i svirački i aranžmanski fazoni. Bez ikakvih ograničenja, na dosta ličnijem i emotivnijem materijalu od onog koji stvara u Zbedemu, Mihailo se uhvatio u koštac sa post-metalom (“Markhor Theme“), blek metalom isprepletanim sa sporim doom ritmovima (“Charging“), stonerom, ali je u sve to uneo i dozu meditativnih elemenata post-rocka i ambijentalne, gotovo filmske muzike (uvod pesme “60 Hours 60 Days“, zaplet u “Planet Slow“, kao i “Bonus Track“). Sve u svemu, ovo je jedno veoma dinamična i uzbudljiva vožnja kroz mnoga osećanja koja su se u autoru taložila usled nemogućnosti da zbog policijskog časa živi svoj normalan život. Oseća se ta turobnost, kao da da vam je neko vezao đule za nogu, ali i velika doza melanholije od koje želite da pobegnete, ali nemate gde. Uprkos svemu, Mihailo je iskoristio svoj višak slobodnog vremena na najbolji mogući način donevši nam ovaj sočni plod nikao iz trulog stabla izolacije.

P.S. za autora – Molim te, dostavi nekome trake da ti odradi kvalitetniji miks, bubanj ume dosta da smeta pri slušanju, gitare se povremeno gube i zvuk može da bude dosta masivniji. Možda čak i da razmisliš o ponovnom snimanju u studiju, jer je EP zaista muzički kvalitetan, ali ti fali producentsko/inženjerskog umeća i kvalitetnije opreme.

Mladen Milošević

Fu Manchu – FU30 Pt 1 (24. 4. 2020, At The Dojo Records)

Fu Manchu - FU30 Pt 1Vozi vam se autom kroz pustinju, skejtom po praznom bazenu u Kaliforniji, ili vam se surfuje? Pustite Fu Manchu i zatvorite oči. Ova legendarna stoner rock četvorka iz Južne Kalifornije punih 35 godina uspeva da dočara bezbrižna vremena zapadne obale s kraja ‘80-ih. Možda su ostarili na prvi pogled, ali energija je ostala.

FU30 Pt 1” je EP od svega 3 pesme, koje ukupno traju 11 minuta, ali veoma fino vozi. “Time is going on” vam teatralno, brzim prelazima na bubnjevima i rendanjem gitare,  jasno daje do znanja da je to Fu Manchu. Pomalo mračan tekst, ali uz poprilično upbeat ritam:

“Four wheels high, electrify
Still outside
Half destroyed
And paranoid”

As you crawl” nastavlja sa sličnom tematikom, ali sa nešto agresivnijim rifovima, dok “Takin’ it to the streets” preuzima ulogu balade na ovom EP-ju u, naravno, stoner rock fazonu.

Ako gotivite stoner rock, bacite uvo na “FU30”. Možda nije najimpozantnije izdanje Fu Manchua za ovih 35 godina, ali je još jedno sa apsolutno očuvanim inicijalnim vajbom ovog pitkog benda.

Danilo Radić

Klinika Denisa Kataneca – Jada Jada (15. 5. 2020, Krava22)

Klinika Denisa Kataneca - Jada JadaVećini još friška pojava na alternativnoj sceni Klinika Denisa Kataneca sredinom maja izbacila je album “Jada Jada“. Zanimljiva stvar kod ovog albuma jeste karakterističan osećaj da se sve pesme, bez obzira na to koliko se one muzički razlikuju, međusobno nadovezuju bez obzira na to kojim ih redosledom slušate. Mentalno putujući kroz jedanaest numera, diskretno se provlače sve vrste metafora, dok sa strane iskaču razna bića koja nas vode kroz ovu pedesetominutnu magiju. Ovo nije prvi put da Klinika u svojim tekstovima pominje životinje, a ovoga puta se najviše ističe zec, kako svojom lažnom pojavom na naslovnici albuma, tako i u naslovu pesme “Digresija na Zeku II“. Osim zeke, u albumu su tu još i “Patkica” i “Balans/Crv“, ali i “Kapilare” – pesma koja pripada triptihu o ljudskom nasilju nad životinjama. Tu je još jedno živo biće za koje smo ranije čuli, napokon na albumu objavljeni “Pejotl“, koji je sada možda u najboljem izdanju ikada.

Što se tiče same muzike, njen zvuk se od početka pa do kraja albuma uglavnom ne menja previše. U uvodima prevladavaju mekani zvukovi električne gitare koje kasnije nadglašava jačina emocije u Denisovom glasu. Pesme su iako većinski mekane, vrlo progresivne i sa tematski teškim tekstovima. Slušajući ovu melanholičnu dugu tonova, na momente vam se može pričiniti da ste na nekom srednjevekovnom dvoru, a zatim sledi nagla promena toka gitarskog sola i nalazite se u punoj koncertnoj dvorani, sve dok ritam opet ne uspori i odvede vas u zagrebački pothodnik.

Naravoučenije: ovaj album je idealan za slušanje dok se ljuljate u hemoku, ali i dok gledate iznenadni letnji pljusak kroz prozor sobe u predgrađu.

Katarina Bošnjak