Jul je izgleda bio odličan mesec za Nišlije i njihove bendove. Styptic je izdao dugo, dugo iščekivani debi album „Noesis„, Paydo komma je svoje singlove uklopila u sajajn album „Strano“ koji je pretendent za jedno od najboljih izdanja, Plastic Sunday se vraćaju na scenu sa odličnim drugim albumom „Komunikacija“, a i pankeri Dok7 objavili su svoj novi disk „Misli Mi Prete“. Na svetskoj sceni nije bilo tako uzbudljivo, ali je bilo nekoliko albuma vrednih predstavljanja.
Plastic Sunday – Komunikacija
Ono što je za Novi Sad Obojeni Program, to je sve više Plastic Sunday za Niš. Napokon se pojavio naslednik debija „Radostan Dan“. Sirovog zvuka, a opet produkcijski odličan, uvodi nas u surovost moderne Srbije, apatiju i melanholiju našeg društva. Niš je lep grad, ali ima svoje marčne strane koje indirektno Plasticaneri predstavljaju na Komunikacijama. Odličan garažno-psihodelični spoj koji će ove zime svakako osvojite publiku po mračnim klubovima Srbije u kojima „buntovnici“ traže utočište i istomišljenike. Svakako jedan od albuma koji odlično leži uz ovo „turbulentno“ leto.
Ocena: 4.8/5
[bandcamp width=100% height=42 album=1568164590 size=small bgcol=ffffff linkcol=0687f5 artwork=none]
Dok7 – Ni 5 ni 6 (Multimedia Music)
Nišlijama je ovo drugi album, ali prvi za veću izdavačku kuću, tako da napokon u prodaji imaju i fizičko izdanje diska. Novina je da je ceo album otpevao gitarista Milutin Popović i da je odradio dobar posao, u skladu sa svojim vokalnim mogućnostima i zahtevima muzike, ali svakako da tu ima prostora za napredak. No, to je u pank muzici u drugom planu, bitni su ritam i stihovi, a tu je kod Dok7 sve na mestu. Tekstovi se ne bave socijalno-političkim temama već svakodnevnicom mladih ljudi i njihovih ličnih problema. Veselo, ritmično, pevljivo pod velikim uticajem popa i kalifornijskog panka.
Ocena: 4.0/5
### – Olovo
Tri tarabe, tri hashtaga ili onomatopeja „udaranja nasumičnog predmeta tri puta“ jedan je od onih bendova kojima ide od ruke da buku naprave slušljivom. Redak sklop haosa sa jedne strane i melodičnog zvuka bez vokalnih deonica, treba napomenuti. Ovo je već njihov treći EP sa tri pesme i to je očigledno forma koja im dobro leži. Ako nastave ovako mogu uz Repetitor i slične bendove biti nosioci alternativne scene u regionu.
Ocena: 4.5/5
[bandcamp width=100% height=42 album=669149770 size=small bgcol=ffffff linkcol=0687f5 artwork=none]
„Weird Al“ Yankovic – Mandatory Fun (RCA)
Uvrnuti Al nikada nije bio aktuelniji i popularniji. U vremenu kada scenom preovladava kič i neukus, treba imati jednog ovakvog komičara koji će na kvalitetan način parodirati i ismejati sve te nakaradne pojave. Sa Mandatory Fun je prevazišao sebe i napokon dostigao svoj vrhunac i vrlo lako osvojio top liste. Ako isključimo da se lepo našalio na temu muzike Foo Fightersa, Pixiesa i polke, Al je u stilu svojih čuvenih „Like A Surgeon“ i „Amish Paradise“ obradio aktuelne „Blurred Lines“, „Radioactive“, „Happy“, „Royals“ i druge, i sve to u pratnji odličnih spotova. Sebe je prevazišao parodirajući Lorde u „Foil“ i spotu koji je produkt njegove saradnje sa čuvenom ekipom College Humor.
Ocena: 4.5/5
Tom Petty & The Heartbreakers – Hypnotic Eye (Reprise Records)
Bez starca nema udarca! Dosetka koju je pre nekoliko godina potvrdio Brus Springstin sa „Magic“, zatim Bob Dilan sa „Modern Times“ i Leonard Koen sa „Old Ideas“. Zajednički imenilac pomenutim albumima je što su bili napredniji, inovativniji a opet oldschool od njihovih radova u novije doba. Dok se mnogi muzičari u poznim godinama jedva bore da prodaju nekakav tiraž, pomenutima i sada Tom Petiju uspelo je da osvoje novu publiku i top liste. Tako je „Hypnotic Eye“ prvo Tom Petijevo ostvarenje koje ga je dovelo na sam vrhe Bilbordove čuvene liste. Nije sve u listama i rejtingu, Peti je pažljivije i mudrije pristupio izradi albuma. Rokenrol koji se prelama kroz garažni rok, bluz i malo džeza, pa i psihodelije. Njegov najbolji album još od „Full Moona“!
Ocena: 4.7
Antemasque – Antemasque (Nadie)
Više puta smo pisali o ovoj obećavajućoj supergrupi koju čine članovi Mars Volta i Flea iz Peppersa. Nažalost, svojim debi albumom nisu uspeli da održe kvalitet koji je imao isotimeni EP koji mu je prethodio. Set od tih nekoliko odličnih pesama nalazi se i na debiju, ali album u celosti vapi za originalnošću i nešto više muzičkog usmerenja. Previše recikliranog materijala i malo kvalitetnih numera, daleko su od eksperimentalnog zvuka koji su Mars Volta negovali.
Ocena: 2.5/5
