Ovomesečna lista prepuna je kontradiktornosti, albuma koji u sebi nose najrazličitije emocije i izvođača sa svih strana žanrovskog spektra. Neki umetnici u ovoj rubrici prosto pucaju od životne snage i sjajno će vam doći da uz njih, s ekipom, proslavite lepe i sunčane dane, dok s druge strane imamo izvođače koji će vam biti najbolji prijatelji u kišnim danima i trenucima samoće i umora. Takođe, ima i albuma koji će istovremeno moći da posluže za oba ugođaja. Uživajte u ovomesečnom muzičkom obilju.

La femme – Paradigmes (Disque Pointu, 2. april 2021)

Verovatno su u ovom trenutku jedan od najtraženijih francuskih bendova, a početkom aprila su objavili novi album „Paradigmes„. Neobični i zarazni sastav La femme je daleko od svakog „normalnog“ benda. Bizarnost koja se ne sme propustiti vodi nas kroz brdo isprepletanih žanrova. Od jazza do punka, od countrya do funka, sve to pomešano sa psihodeličnim rockom natera vas da se prodrmate i oslobodite svoju uvrnutost. Od početka do kraja albuma non-stop se menja ritam i raspoloženje. Prosto rečeno, neki delovi su šaljivi, drugi ozbiljni, nekada spori i onda u sledećem trenutku brzi. Album otvara pesma „Paradigme“, preplavljena trubama i jedna od onih koje stavljamo u veseli koš. Za promenu odmah nakon nje dolazi „Le sang de mon prochain“ kao predstavnik shoegaze žanra u koji je La Femme ugradio svoj DNK. Na samoj sredini albuma je „Disconnexion“ koja zvuči kao da je Wes Andreson snimio cyberpunk verziju „The Good, the Bad and the Ugly“ i sve to sabio u 3 minuta i 21 sekundu. Sledeća pesma pod nazivom „Foreigner“ može lagano jedan na jedan u ring sa pop hitovima sa kraja 80ih. Bez obzira šta volite, album „Paradigmes“ će imati nešto za vas, a onda i iznenaditi i parkirati kraj uveta nedozvoljavajući vam da izbacite taj novi zvuk iz glave.

Filip Pavlović

The Stone – Kosturnice (Immortal Frost Productions, 26. mart 2021)

Velika srpska black metal zver The Stone krajem marta nas je počastila svojim 9. dugosvirajućim ostvarenjem „Kosturnice„. Posle albuma „Teatar apsurda“ Nefas je napustio bend i na njegovo mesto dolazi Glad, fanovima benda poznat kao vokal koji je u odsustvu Nefasa zauzimao njegovo mesto na bini. S novim pevačem došlo je i do znatnih promena, pa se na ovom albumu pojavljuju ponovo pesme na engleskom (moguće da je razlog ovome ipak strani izdavač), a tematika tekstova najviše podseća na one iz perioda albuma „Golet“ – turobne, groteskne, pesimistične, prepune britkih reči i misli, toliko deskriptivne da možete osetiti smrad leševa i čuti krike ubijenih. Instrumentalno, album je mnogo brži i agresivniji od prethodna dva albuma, ali mu to ne oduzima na atmosferičnosti i melodičnosti. Ono što je za svaku pohvalu je to kako je bend uspeo da, u žanru kom to nije česta praksa, izgradi moćne i pevljive refrene poput onih u pesmama „Ime koje su razvejali vetrovi“ i „Jebeš pero, dodaj mač„. Interesantna je i pesma „Omnicid“ kakvu odavno nismo čuli u diskografiji ovog benda – old school black metal pesmu koja za cilj ima samo da ispriča jezivu priču koja ledi kosti i ostavlja slušaoca u šoku. Sve u svemu, The Stone je uspeo da još jednom napravi sjajan album koji vas zgrabi na početku i čvrsto drži u svojim kandžama do samog kraja.

Mladen Milošević

The Underground Youth – The Falling (Fuzz Club, 12. mart 2021)

Da skratimo priču, ako je Nick Cave jedan od vaših omiljenih izvođača poslednje izdanje benda The Underground Youth uklopiće se u vaše plejliste. Album „The Falling“ donosi ono na šta smo navikli od ovog sastava kao što su pesme sporog ritma s tužnim tekstovima, ali i neke novine za njihove fanove. Kao da su utopili ploču u bure nežnosti i tuge, a onda je upotpunili akustičnim gitarama, klavirom, harmonikom i neprekidnim violinama. Kakav je album takva je i njegova pozadina, taman što su objavili pretposlednji album „Montage Images of Lust and Fear“ bend je krenuo na turneju po Evropi od preko 50 koncerata. Onda se dogodio Covid i promocija je pala u vodu, a bend se našao u višemesečnoj izolaciji u svom apartmanu u Berlinu. Mračna i dramatična atmosfera, začinjena baritonskim glasom Craig Dyera, čini da svaka pesma zvuči snažnije. Ovim albumom The Underground Youth vratio se svojim korenima i prikazao se u svom najboljem svetlu, ili bolje reći mraku.

Filip Pavlović

’68 – Give One Take One (Cooking Vinyl Limited, 26. mart 2021)

’68 su noise punk duo koji dolazi iz Atlante, Džordžija. Prosto je neverovatno kako bend od samo dva člana pravi ovakvu muziku. Kad uporedimo ranije radove, na albumu „Give One Take One“ imamo možda vrhunac njihove karijere. Ovaj album je istovremeno i bluzičan i neurotičan, i vredan je svakog minuta vašeg vremena. Recimo, album „Two Parts Viper“ iz 2017. je nešto grublji, čvršći, ali i slabije pamtljivi snimak. ’68 ne petljaju baš 100% sa komercijalnim konkurentima, ali baš ta opskurnost im i daje neki šmek koji ih čini savršenim soundtrackom za surfovanje internetom ili noćne vožnje. ’68 su istovremeno hrabri u muzičkom izrazu i prilagodljivi u vezi sa modernim tržištem. Bend opisuje svoj zvuk sa „kao da slušate njihove duše kako se tresu“. Verovatno će isto učiniti sa vašima.

Ilija Đurđanović

Dinosaur Jr – Sweep It Into Space (Jagjaguwar, 23. april 2021)

Dvanaesti studijski album američkih rok veterana Dinosaur Jr je ugledao svetlost dana. Iako je „Sweep It Into Space“ snimljen još na jesen 2019. tek se sada pojavljuje. Zlobnici bi rekli još jedna klasična ploča Dinosaur Jr, ali zapravo ovaj bend još jednom uspeva da svira svoj nepromenljiv fazon i od toga da napravi čistu umetnost. Ovaj bend od svojih mana pravi prednost. Kao koproducent albuma potpisuje se J Mascisov učenik, Kurt Ville, (kog smo 2019. godine gledali na Arsenal festu u Kragujevcu) koji je melanholičnom atmosferom začinio album. Zanimljivo je da su dve možda najupečatljivije pesme, od kojih je jedna i prvi singl „I Ran Away“, komponovane od strane gospodina basiste Loua Barlowa koji sve više briljira u bendu. Pesme su zarobljene u nadi za boljitkom, ali i sada već standardno slomljenog Mascisovog srca. Još jedna ploča koja će fanove obradovati, a nove slušaoce kupiti da se posvete sada već bogatoj palati gitarskog boga i prelepog Dinosaur Jr stvaralaštva.

Nemanja Đorđević