Došlo je vreme da stavimo tačku na sezonu letnjih odmora i vratimo se natrag na posao. Ovog puta predstavljamo vam numere koje su nam „zapale za uvo“ u prethodna tri meseca. Takođe, ovo je prilika da se upoznate s imenima koja su objavila svoja sveža izdanja i koja ćete verovatno moći da čujete u toku jesenje sezone koncerata.

Kao i obično, pobednika glasanja, koje se nalazi na dnu teksta, nagradićemo banerom u trajanju od mesec dana. Ovaj baner videće preko 100.000 posetilaca, koliko mesečno poseti naš sajt. Za svog favorita možete glasati do 4. oktobra u ponoć. Pomozite svom favoritu da osvoji baner na našem sajtu, takođe, ne zaboravite da poslušate sve pesme u letnjem izboru i uživate u dobroj muzici.

Mitsko Biće x Kineski restoran – Sa tobom

Debitant ili debitanti u našoj (više)mesečnoj rubrici je sastav – Mitsko Biće x Kineski restoran. Pre nego što se upustite u razmišljanje da li je lik sebi nadenuo umetničko ime Mitsko Biće, a pratećem sastavu Kineski restoran, pustite numeru. Nećete uspeti da dođete do logično-posledične veze između pitanja i odgovora, a ručice ovog sastava odsviraće nekoliko jako simpatičnih gitarsko-sintastih tonova i kupiti vas u startu.

Potom će ući vokal, koji će atipično prelamati slogove na pumpastoj ritmičnoj pozadini i govoriti tipično mušku poruku, večno će živeti „Sa tobom“. Dodatnu simpatičnu notu čitavoj numeri daje koreografija, koju ćete, prinzali to ili ne pokušati da oponašate kod kuće sami, a kad vam ne uspe ili vas bude dovoljno sramota što ste pokušali, prekopiraćete link i poslati svom prijatelju, prijateljici kako bi se i oni zarazili pokretima, melodijom, atipičnošću vokala.

Neven – Ostajem pozitivan

Već od samog starta i brundajućeg zvuka basa, na koji se lepe masne gitare i snažni bubnjarski gruv, postaje jasno da ulazite u pesmu od koje će se vaše uši teško odlepiti. Kakva moć, kakva energija i na kako specifičan način prenesena poruka! Neven je svojim prvim singlom “Ostajem pozitivan” pokazao da predstavlja neverovatno kvalitetnu svežu krv u regionalnoj hardcore sceni, koja je, mora se priznati, već dugo vremena u nekim ustajalim vodama.

Ova ekipa mladih ljudi donela je jednu zanimljivu vrstu bunta oličenu kroz borbu za sebe i sopstvena osećanja, što je najbolje opredmećeno u oštrom i blago neartikulisanom vokalu Miloša Stevanovića, koji zvuči kao da se bori za vazduh i time dodatno doprinosi snazi poruke. Još kad se na to doda ovako ozbiljno potkovana svirka celog benda prosto je nemoguće ostati neutralan.

Nekima se možda ovakva forma neće uopšte svideti, ali, ono što je najvažnije, sigurno će na njih ostaviti snažan utisak, da li on bio pozitivan ili negativan to uopšte nije bitno. Bar se konačno pojavilo nešto što pliva u potpunosti van mora mediokriteta, iako sam naslov pesme mnoge može zavarati. P.S. Obavezno idite na nastup ovih momaka, ali budite spremni na opšti haos, onde mož se pogine!

Ljubičice – More

Iako je nekako logično da pesmu „More“ pančevačkih Ljubičica istaknemo pred početak letnje sezone, ona se sasvim uklapa u finalnu fazu leta kad setno razmišljamo kako smo proveli najlenje, najsporije (a opet brze) i, za mnoge, najlepše dane u godini. S puno nostalgije u vizuelnoj pozadini, Ljubičice iznova prave jednu mirnu, prijatnu numeru koja rashlađuje vaše uši poput citrusne kisele vode kada skapavate na plus 50.

Vrlo važan detalj je glas Olge Petrović, koji se gotovo nečujno pojavljuje s glavnim vokalom na samom startu, a kada se istakne u refrenu, ostaje do kraja primaran u vašim audio receptorima i doprinosi milini pesme. Instrumentalno, dovoljan je bio samo klavir da ova pesma dobije potrebnu pažnju, možda bi time bila i efektnija, no sa svim drugim instrumentima dobila je slatkoću čokolade i zanimljivost cvrčaka čije cvrčanje neprekidno odiše pesmom i doprinosi letnjoj atmosferi.

Ubili su batlera – Maglovito Jutro

Ubili su batlera je četverac osnovan u Beogradu koji svira fuziju mnogih žanrova iz alternativne palete bliske bendovima poput At The Drive-In. Samo što za razliku od ovog benda Batleri, kada je reč o ovom instrumentalnom singlu, imaju dosta pitomiji pristup zvuku koji se može okarakterisati kao ukroćena buka. “Maglovito jutro” nijednog trenutka ne prelazi onu crtu da postane neprijatno za slušanje, već su slojevi u aranžmanu veoma smisleno poređani tako da vam pesma svakim delom donosi nešto novo, ali i vraća na određene momente koje bend očigledno želi da zapamtite. I u tome itekako uspevaju.

Rad gitarskog dvojca je jedan zaista pravi primer kako se aranžiraju dve gitare tako da poseduju najveću moguću snagu, ali da ni u jednom trenutku ne smetaju jedna drugoj, a ritam sekcija je skrojena od bassa koji pomahnitalo “trči” kroz pesmu i bubnjeva koji su tu da jako smisleno podrže svaki deo u aranžmanu i dodaju mu neverovatnu masivnost. Sve u svemu, zaista sjajna najava za ono što možemo očekivati od ovog benda, ali ipak malo kontraintuitivna, s obzirom da je reč o instumenalu, a Batleri poseduju čak dva glavna vokala. Ipak, ovo je nekako i u skladu s nazivom benda u kom je potpuno izvrnut filmsko-književni kliše.

Oxajo – Put

Kako se vi odnosite sa prolaznošću, konačnošču? Razmislite široko, pokušajte da se ne vežete za neminovan kraj puta, onog životnog, nego bilo kog procesa dugog vremenskog trajanja za koji niste spremni i za koji ne znate kako će se završiti niti dokle će trajati. Muka na poslu? Ma proći će. Ispitni rok? Ma proći će. Dete malo, pošlo u prvi razred? Ma proći će, porašće. I tako, sve proći će. Međutim, nije kvaka u tome. Kako se osećate? Ima li nečeg lepog u svom tom čekanju kraja? Ima, pa da, naravno da ima. Lutajte, vrtite u krug i pustite da vas nosi tamo gde se dobro osećate, ka onome što vas čini radosnim, mirnim i zadovoljnim. Pretpostavljamo da će vam usput biti potreban i soundtrack, što bi rekli Vranjanci.

Otuda u ovomesečnoj rubirici debi singl super grupe Oxajo. Oseća se Stray dogg staloženost, kako u akustičnoj gitari, tako i u atipičnoj vokalnoj izvedbi, koja nosi čitavu pesmu, dok ne prasne u Artan Lili refren u ne odvede vas u Savanu – nepregledno prostranstvo, u kojem pronalazite oazu, izvor dobrog osećaja. Dakle, ova pesma nije to, ona je samo muzička pratnja. Zato klik na play i uživajte dok traje vožnja, na jug, na sever, na gde god, samo uživajte dok traje “Put”.

Danga – Urlik

Ukoliko ste stari poznavalac, poznavateljka alternativne scene, te njene YouTube kanalogije verovatno će vam ime pesme pred vama, a ime benda svakako, biti poznato od ranije. I da, vaše moždane vijuge su s razlogom upamtile tvrd versasti rif iza blago distoničnog uvoda, koji vas uvodi u „Urlik“, treći singl sastava Danga sa predstojećeg EP izdanja „Prvi Rez“. Ukoliko numeru ipak slušate prvi put, već ste zaintrigirani glasom Andree Ambruš koji proizvodi eho gitarskom rifu i čeka da urlikne ne bi li je instrumentalna pratnja podržala.

Muzičkoj silini doprinose kadrovi sirove, snažne, a opet obojene prirode, koja daje kolorni kontrast muzičkoj tami. I kada vas glas odvede na sam kraj, a ekran pocrni, muzika se gromoglasno vrati, ošamari vas, te zadene za stolicu i kaže – hajde, pusti to još jednom, nisi video, ni čuo sve.

POLYWHY – Scalp Me

Kakva je bre ovo pesma!? Prvo te zgazi krdo divljih, nepredvidivih, pomahnitalih bivola, a onda ti 1000 nimfi previja rane dok ležih u komi od pretrpljenih povreda, a tvoja podsvest viče ​​I can feel every single thing / Just let me shut it down. A onda idemo natrag na gaženje, koje će fantastično prekinuti rastegnuta nojzična post-metalska vožnja sa sjajnim uletima blast bitova. A tek kako onda završni rif maltene sve što ste prethodno čuli spoji u jednu priču!

Novosadski Polywhy vas u ovih 2:36 stvarno zatrpa najrazličitijim fazonima, emocijama i rifovima, ali i u svom ovom prelepom haosu ne dozvoljava da budete baš načisto s onim što ste čuli, već vas tera da se vratite i ponovo preispitate šta se dođavola desilo u ovom vremenskom roku.

Fluorid – Ko si ti

Kada poslušate nešto novo, uglavnom tražite reference, podsetnike, poveznice, ne biste li novi materijal nekako sebi približili, objasnili i svrstali sa onim što volite. Ako vam je to potrebno za sastav Fluorid, nama se čini da je to rundekovski-haustorovski model, izražaj ili makar inspiracija. Jako visoki i odzvanjajući prateći vokali daju pesmi dozu duhovnosti, odnosno uzvišenja, koje vas nakon prvog refrena dovodi do vrhunca i potom staje kako bi počela ispočetka, drugi krug, što fino pravi dinamiku.

Cela muzička slika je blago zamućena poput pogleda u jarko sunce, iz nje se izdvaja vrlo prijatan zvuk gitare koji vas vodi, kao nit koja jedina povezuje početak i kraj, zaokružuje bledunjavost slike koja se razliva. Nostalgični, setni tekst se jako fino uklapa u instrumentalnu atmosferu i nakon, skoro neprimetnog, kraja pesme pitate se što je stala, hajde još malo.

The Thunder Corpses – Run

Leto i dalje traje, te je sasvim logično da u mirno septembarsko doba, kada se gužva razišla, iskoristimo još onih finih nekoliko dana prijatne toplote i otisnemo se na talase. Kao atipična surf daska poslužiće vam pesma “Run” sastava The Thunder Corpses. Prijatni lagani surf s početka pesme otvoriće vam nove letnje horizonte. Ulaskom vokala, prva pomisao je Au, odakle su ovi, ovo zvuči vrsno. Međutim, kada shvatite da je u pitanju knjaževački sastav cela stvar dobija na značaju mnogo više – Kako moćno zvuči.

Bas linija će vaše kukove razmrdati na sve četiri strane sveta, a grandž element benda će vas iznenaditi baš onda kada budete očekivali refren, razburkati more, ali vas onda i vratiti na miran talas i blagi surf. I sve vreme imajte na umu, ovo je samo najava, prva naznaka onoga što nas čeka početkom oktobra, konkretnije 6. kada će svetlost dana ugledati njihov debi album “Somewhere Over the Black Bay”. Spremite se za grandž-surf jesen, neminovno stiže i to vrlo brzo.

Kobold – Fractal Minds

Kobold nam na svom novom singlu “Fractal Minds” donosi jedan poprilično moćan spoj modernog i old school metala. Posebno se ističe zanimljiv način na koji su svirane i producirane gitare jer nijednog trenutka nisu preterano gurnute napred, što doprinosi tome da su potpuno stopljene u poprilično haotično-psihodeličnu atmosferu pesme i u sebi nose veliku količinu gruva.

Elio Rigonat i njegova ekipa ovim singlom su pokazali da itekako znaju da naprave dobru refrenčinu koja ostaje u glavi, a pritom je potprilična kontra zvučnoj slici u strofama, što dovodi to toga da se još više istakne. Ma sve je ovde skockano baš onako kako treba i donosi nam bend u jednom dosta drugačijem izdanju koje opet ni na koji način ne gubi zvuk po kom ih fanovi prepoznaju.

SINK – Nikoga nema

Ukoliko ste fanovi pesama koje počinju tiho i neprimetno i svakim narednim delom vam donose neku novi pikanteriju “Nikoga nema” benda SINK će biti prava poslastica za vas. Na tom polju treba posebno pohvaliti ritam sekciju, za koju je teško reći da li bolje sarađuje u mirnim ili bučnim delovima pesme. Gitare rade sjajan posao bojeći ovu pesmu jako finim farbama i potvrđuju taj moćni gruv koji gradi snažna hemija na relaciji Bogdanović(bass)-Stančić(bubanj).

Posebno lepo aranžmansko rešenje predstavlja nastavak drugog refrena, koji donosi potpuno novu melodiju i senzibilitet ovoj pesmi, još kad se na to doda sjajna sinkopirana završnica koja se lepi na vokal Gorana Bogdanovića (kome je ovo inače prvo zvanično pojavljivanje u ovoj ulozi), dolazi do potpune hedbengerske eksplozije. Momci, nadamo se da nećemo dugo čekati album.

Molimo vas da glasate samo jednom za svog favorita. Svi dupli glasovi će biti izbrisani, a mogu dovesti i do toga da bend bude diskvalifikovan!