Vole bih da vam kažem da je prethodni mesec izostao iz čisto hedonističkih razloga i da sam bio previše zauzet potapanjem mudanca u nekoj grčkoj selendri ili pak pijanim kupanjem u kazan belmuža uz setne melodije Ace Lukasa u Svrljigu.
Ali avaj, stiso pos’o, braćo i sestre. Leto je sezona za ugostiteljstvo, a ugostiteljstvo je sizifovska rabota. Ima tu svakakvih stvari. I dok sam u trećoj smeni raspravljao sa Turcima „My friend ovo, my friend ono“ i terao motkom sredovečne jebače koji su na dva sata pobegli od žene, mislim se kako svaku „veliku“ smrt prebrzo prekrijemo Love festom, Arsenalom, Exitom ili Paralijom. Vreme leči sve i ubrzo su RIP-ovi samo godišnjice koje lukavo koriste muzički portali. Tako će biti i sa nesrećnim pajtosima Cornellom i Chesterom. Ipak, jedna smrt će za nas u Srbiji (Nišu ponajviše) imati ozbiljan rok trajanja i muzičke posledice. Naravno, to je prerani odlazak Gorana Kostića Koste, frontmena Novembra. Zato da počnemo sada od njih:
Novembar – Sve zaboravljam
„Sve zaboravljam“ je drugi singl (nakon sjajne „Magle“) sa albuma koji će, iskreno se nadam, biti objavljen nekada u bliskoj budućnosti. Kosta je pesmu snimio neposredno pred smrt, neposredno nakon smrti bend je objavio. I baš me je neka jeza uhvatila kad sam je prvi put pustio… čak je i tekst… ma vidite sami.
Who See – Naselje
„Naselje“ je dosta jača stvar od prvog singla „Sobe Zimmer Rooms“. Letnji hit at it’s finest. Bokeška brigada je na dobro poznatom terenu i lirički i vizuelno – u Kotoru gradu. Novi album generalno ima više prosečnih pesama nego što bi trebalo, ali Who See i dalje radi bolji pos’o za Boku od svih crnogorskih turističkih agencija zajedno.
Nula – Silazak u prah
Beogradski sludge metal bend je odradio vrhunski posao na svom novom EP-ju „Kenoma“ i sasvim zasluženo ih je objavio inostrani izdavač (Black Bow Records). Sve ovde zvuči svetski, a dodatni šmek daju tekst na srpskom i fenomenalni animirani spot. Hteo bih ovo što pre da vidim uživo!
Celestial Bridge – Approaching a black hole
Nema baš puno post-rock bendova u nas i taman kad sam mislio da je ovde „prošo voz“ za tu muziku pojavi se ova sjajna trojka. „Approaching…“ je za sada jedina stvar ovog benda sa gitarskim deonicama na tragu „Death rides a horse“ čuvenih Russian Circlesa. Ako ćemo prerano da izvodimo zaključke: biće to sjajan EP/album.
Senshi – Righteous fighter
Raggamuffin metal svakako nije nešto što srećete svakog dana. Još ako na to dodate upliv tradicionalne japanske kulture i ikonografije dobijamo neki Robotech metal odnosno Granzort raggamuffin (kekeke…skeč). Na stranu lupanje gluposti, nešto zaista interesantno i energično se zbiva u Novom Sadu. Frontmen benda je Adam Rakić koga neki verovatno znaju kao polovinu MadReda, a neki pak kao animatora i vlogera (valjda se tako kaže). Senshi već širi fanbazu direktno na zemlju izlazećeg sunca pa tako možda više budu „big in Japan“ nego ovde u Srbiji… što je bolja opcija.
MORA – Per pluviam
Otkako je kolega Krstić krenuo sa „Umesto hvalospeva“ mislim da nam se do sada nisu ukrstili izbori u rubrikama ali zato jesu u poslednjem „Pažljivo slušaj“. MORA je tu da pokupi hvalospeve na oba mesta jer ovo elektro-etno-mrak čudo ne zaslužuje ništa manje.
Svakako treba poslušati i:
Them Moose Rush – Radio violence (pop/noise rock, Bjelovar)
Šajzerbiterlemon – Na dno (garage rock, Beograd)
Nord – Play restart (alternative rock, Rijeka)
Language Sex Violence – Ne želim da budeš moja devojka (alternative/post-punk, Niš)
Heretik – Izdanak (metal, Niš)
Za obožavatelje žanra:
Halter Ego – Reži me (alternative metal/rock, Zagreb)
Jenner – Factory of death (trash metal, Beograd)
Minstrel – Sport (britpop, Novi Sad)
NBG – Tebe vole blokovi (punk rock, Novi Beograd)
