Bliži se leto, a s njim i ono što svi ljubitelji muzike s nestrpljenjem išćekuju – festivalska sezona. Na ovoj listi možda nema mnogo imena koja će se ove godine popeti na te bine, ali se nalaze ona koja, kvalitetom svoje svirke, definitivno to svojom svirkom zaslužuju. Ako ne bude mesta za njih ove godine, gotovo smo uvereni da će se naći u godinama koje slede.

Kao i obično, pobednika glasanja, koje se nalazi na dnu teksta, nagradićemo banerom u trajanju od mesec dana. Ovaj baner videće preko 100.000 posetilaca, koliko mesečno poseti naš sajt. Za svog favorita možete glasati do 15. juna u ponoć. Pomozite svom favoritu da osvoji baner na našem sajtu, takođe, ne zaboravite da poslušate sve pesme u ovomesečnom izboru i uživate u dobroj muzici.

Nabod! – Ustanak

Hardcore punk se vraća na ulice Beograda jači nego ikada i jednim „nabodom“ direktno u lice daje jasnu definiciju života u ovoj zemlji. Nabrajajući koje je sve ratove, strane okupatore, diktature i promene narod preživeo, bend, može se reći, sasvim lepo primećuje da „Mi smo samo omča, sami sebi oko vrata“ i da „Srbija će Srbina, ponovo da napadne“. Ako neko treba da poziva na bunt i promene, to su svakako bendovi ovakvog žanrovskog opredeljenja, jer kako narodu lakše opisati šta se sve dešava oko njih, ako ne kroz 49 sekundi potpunog HC punk ludila.

Funk Shui – Fu_k Shui

Treća sreća! Regionalni freeflow miljenici Funk Shui su konačno izbacili svoj dugoočekivani longplej, „Nikogash pak„. I pored kohezivnog zvuka, teško je ne gledati na celu priču kao na u poslednjem trenutku skockanu kompilaciju, ali ako se uz stare hitove lista „potkreše“ i izbace nepotrebne filler trake, „Fu_k Shui“ svoju funkciju eksplozivnog zaključka obavlja besprekorno. Energičan uvodan bit, cowbell (Öysteri bi bili ponosni), statika koja bruji u pozadini i setan etno motiv na kraju – kao da su se The Prodigy, naoružani najsavremenijom studijskom aparaturom, nasukali na nepristupačne obale, gde teška MTV alternativa bije bitku sa traperskim 808-icama… u Makedoniji. Na sve to, alarmantno dinamičan, vizuelno impresivan noćni spot idealno odgovara haotičnoj traci, praveći od nje jednu pravu neonsku bombu.

Bristol – Beskraj

Došlo je vreme za predstavljanje jednog potpuno novog sastava na sceni. Reč je o bendu Bristol koji predvodi Marko Mićanović, nekadašnji frontmen bendova Sharks Snakes and Planes i Irvas. U prvoj objavljenoj pesmi “Beskraj” Bristol nam donosi jednu izrazito melanholičnu atmosferu, koja će vas obuzeti već od uvodnih tonova elektične gitare utopljenih u delay, kasnije pojačati vokalnom izvedbom, a zatim vas rastopiti u refrenu. Iako je zvučna slika poprilično zafuzzovana, obla, spora i udaračka, ova pesma je zapravo spakovana u jednu veoma prijemčivu pop formu sa sjajnim, jasno otpevanim, vokalnim linijama koje se lepe za uši slušaoca.

Takođe, nijedan instrument ovde ne dolazi preterano do izražaja, već sve stoji tako da je pesma najvažnija stvar, što je u današnjem muzičkom svetu postala poprilična pohvala. Niko od članova ne izleće nepotrebno kako bi se dokazao i time urušio lepotu ove atmosfere koja se gradi od samog početka ka kraju. Obratite prilikom slušanja i pažnju na tekst, druga strofa će učiniti sigurno da vam telo bar na tren nemirno zatreperi. Dok čekamo nove radove, utapaćemo se u “Beskraju”.

The Father of Serpents – Earth Farewell 2023

Zlatnoj eri doom/death metala odavno je odzvonilo, i sa izuzetkom par svetskih imena i podzemnih izdavačkih kuća, ništa naročito revolucionarno se u okvirima ovog pristupa nije dogodilo već par decenija. No, kako kažu, ako nije pokvareno, nemoj ga ni popravljati, i to je pristup kojeg se naši Serpentsi drže strogo. Dok se u priloženom spotu mačka, studijski ljubimac, rve sa kablom, i sekcije sa melanholičnim gitarama i klin vokalom preuzimaju vođstvo od moćnih power akorda, u prvi plan izlazi vizuelna jukstapozicija svakodnevne studijske atmosfere sa ekspanzivnom, kosmičkom muzikom i tekstom. Očekivano, bez iznenađenja, što je u ovom slučaju posve odlično.

Kontradiktor – Slatko ludilo

Kada prvi put slušate nešto do tada nepoznato, iza reči autora i naziva dela nemate bogzna kakve informacije. Kako počnete da slušate novu pesmu, pokušavate da što pre nađete reference ne bi li je smestili u koordinatni sistem i shvatili da li vam se nešto dopada ili ne. Tako pokušajte i sa Kontradiktorom i pesmom “Slatko ludilo”. Shvatićete da ima nešto u numeri što će vas uvući u pinkflojdaste talasne dužine akustičnih gitara, a što će preseći električna koja, ruku na srce, može da vam zasmeta, međutim onda pomislite na Gilmora i bude vam jasnije.

Ustajala atmosfera pesme savršeno odgovara rečima i repetativnim potezima preko otvora rezonantne kutije. Repeticija vas uvuče i iznova pevate, ponavljate kratak, jednostavan i, na prvo slušanje, poznati refren. Ili nećete ništa od ovoga imati na umu, već neku drugačiju, potpuno ličnu asocijaciju koja će vam pomoći da shvatite da li ste saglasni sa redakcijskom odlukom da se ova pesma nađe u ovoj rubrici.

EGO – Ground Zero

Čuli smo Ego u varijanti popastične rock numere “Hypnotech” i atmosferične i melanholične kompozicije zanimljivog naziva “Right Mistake”, ali sada je došlo vreme za jedno pravo neobuzdano rokanje. “Ground Zero” iz zujanja uleće pravo u mahniti rif koji pokazuje bend u, do sada, najdistorziranijem i najglasnijem obličju. Napetost se ne smanjuje ni do poslednje trećine pesme, EGO leti iz rifa u rif, vokal odlučno puca preko rifova, ne sudarajući se nijednog trenutka melodijski s njima, već ostaje veoma jasan i snažno ugrađen u muzičku pozadinu.

Još jedno iznenađenje ovde predstavlja to što frontmena prvi put čujemo u jednoj besnoj izvedbi, u kojoj se čak istakne i jednim moćnim vriskom. I bogami, pristaje mu i ovakva energija, jer kako kažu sami stihovi pesme “I’m a gentle creature, who’s gone slightly mad”, i zaista je dobro čuti da može i ovako da se otkači, uprkos dosta nežnoj boji i sentimentu glasa koji smo čuli u prethodnim pesmama. Ostaje da sačekamo album za nova iznenađenja.

Pips, Chips & Videoclips – Pariz

Kada sama pesma počne, pomislićete: Šta je ovo koji đavo?! Ripper koji peva van ritma preko nekog tanušnog bita, dok se dvoje urađenih likova u spotu potpuno skladno raspadaju zajedno sa pesmom u tim trenucima. Ali, ako izdržite prvi minut potpunog naprezanja svih moždanih ćelija u pokušaju da razumete šta se zapravo dešava, doći ćete do trenutka kada „Pariz“ zapravo prerasta u legit pesmu i shvatićete da je svo naprezanje bilo vredno.

Pipsi već neko vreme eksperimentišu sa zvukom, a deluje da je to opipavanje terena dostiglo vrhunac u novoj pesmi, što se može videti i po polarizujućim komentarima na društvenim mrežama. Bilo da ste fan starijeg opusa ovog benda, ili ovog novijeg sa više elektronike, sasvim je sigurno da će „Pariz“ u pratnji celog benda, uživo na koncertima, doživeti jedan potpuno novi oblik, čiji će fan biti svako ko voli ovaj bend koji se nikada nije plašio da ide u nekošeno.

Autori: Nikita Šestak, Uroš Matović, Branislav Cvetković, Mladen Milošević

Molimo vas da glasate samo jednom za svog favorita. Svi dupli glasovi će biti izbrisani, a mogu dovesti i do toga da bend bude diskvalifikovan!