Naslovna Mesečna izdanja

Mesečna izdanja

tekstovi koji izlaze jednom mesečno

Kratki rezovi (avgust 2019)

Kratki rezovi avgust

Posle kraće letnje pauze vraćamo se sa rubrikom “Kratki rezovi” i donosimo vam nove singlove objavljene u tom periodu, mada teško da se ijedan od njih može baš naći u kategoriji letnjih hitova. Avgustovska lista sastoji se od mnogo čega. Na njoj se nalaze blage pop melodije, oštri metalski rifovi, potpuno novi mladi bendovi, novi bendova sa već poznatim članovima i dobro poznata imena scene. Uživajte u dobroj muzici i ne zaboravite da do 29. avgusta glasate za svog favorita i omogućite mu nagradni baner na našem sajtu.

E-play – Pristanište

Iako je E-play doživeo veliku popularnost poslednjih godina, izgleda da je nemoguće “na keca” dokučiti sve kvalitete koje poseduje. Njihova pesma “Pristanište” sa poslednjeg i prošlogodišnjeg albuma “Sloboda” dobila je otelotvorenje u novom spotu. Na prvo slušanje ova numera deluje dosadno i mrtvo sa ponavljajućim stihovima u papagajskom maniru. Međutim, kada se zađe malo dublje u suštinu pesme, ova ponavljanja minimalističkog teksta dobijaju gotovo liturgijski karakter uz duboke motive teskobe velikoga grada, koje donosi spot i karakterističnu melodiju u autentičnoj formi benda E-play.

Cactus Fields – U glavi

Kada bi se radila analiza i proveravao broj dobrih bendova po glavi stanovnika, Gornji Milanovac bi definitivno bio u samom vrhu. Najnovije snage i članovi U19 reprezentacije bendova su Cactus Fields, koji su svojim debi singlom “U glavi” pokazali da će u skorije vreme na njih moći ozbiljnije da se računa i u starijim selekcijama. Ako sa strane ostavimo kvalitet snimka (jer kome, jelte, prvi snimak zvuči dobro?), možemo lagano da zaključimo da sa svojim prizvukom aktuelne scene glavnog grada, zvuče ozbiljnije od većeg dela bendova koji su dosta duže prisutni na istoj. Ako se po prvom singlu bend poznaje, jedva čekamo i drugi koji će izaći do kraja avgusta.

Buč Kesidi – Tiho

Svemu nekad dođe kraj. Bilo da je u pitanju festivalska sezona ili čitavo godišnje doba kao što je leto, krajevi uvek donose neki gorko slatki okus u ustima. Dok se u poslednjim trenucima euforičnog perioda kao što je leto sve lagano gasi, napolju postaje svežije, a bezbrižnost visokih temperatura počinje da bledi, još jedan pokušaj da se oživi plamen julskih noći i izlazaka sunca normalna je stvar. Upravo su taj pokušaj oživljavanja leta na samom njegovom kraju uspeli da dočaraju momci iz Buč Kesidija. Stilski potpuno različita od prethodna dva hit singla, “Tiho” na neki grubo nežan način uspeva da probudi emocije umirućeg leta. Pesma je ispraćena odličnim spotom koji se savršeno slaže sa zvučnom podlogom. Ako bismo tražili dlaku u jajetu, na Zoranov vokal ovde treba malo navikavanja, sve ostalo je taman.

Tús Nua – Ride  

Zagrebačke cice sa ovim junskim, “ne letnjim”, singlom naziva “Ride” najavljuju njihov drugi studijski album. Ako se po jutru dan poznaje, ovo će biti zreliji i gitarski teži naslednik njihovog hvaljenog debi albuma “Horizons“. Devojke kidaju u svakom pogledu i ne šale se ni najmanje. Ovako tmurnu “vožnju” prati i hladan i mračan video uradak za koji režiju potpisuje Renata Lučić. Sa nestrpljenjem čekamo album.

Poez11a – Čekajući Sreću

Na prvom sledećem mapiranju bendova na Balkanu obavezno u grad Bor dodajte jedno ime pored Goribora, dodajte ime Poez11a. Iako se sastavi dva borska benda donekle preklapaju, izražaji se donekle razlikuju. Njihov prvi singl „Čekajući sreću“ nagoveštava ono što nas čeka na jesen kada ćemo imati prilike da čujemo ceo album. Teško, nezahvalno, a zapravo nepotrebno je ovaj bend žanrovski odrediti. U ovoj stvari ima pop, bluz, elektro, psihodeličnih detalja za koje je potrebno slušanje iznova i iznova da bi se svi ukačili, a svaki put neki drugi detalj dolazi uhu u prvi plan. Slično je sa tekstom. Pomislite da ste razumeli, a onda ipak niste sigurni i potrebno vam je novo slušanje. To je upravo lepota. Nema zadatog značenja već ga otkrivate sami. Poez11a očigledno zna kako da iskoristi brojnost članova i raznovrsnost instrumenata koje znaju svirati. Neki drugi devetočlani sastavi to ne znaju.

Quasarborn – Atlas

Posle zapaženog debi albuma, Quasarborn nam novim singlom “Atlas” daje delimične smernice kuda će ići zvuk njihovog novom albuma “A Pill Hard to Swallow“. Nova stvar sadrži sve elemente starog zvuka, ali poseduje i pop senzibilitet u refrenu koji ranije nismo sretali tako neposredno kod ovih metalaca. Nova produkcija, iako je sve zvučalo kao da ne može bolje na “Odyssey to room 101”, bendu daje dodatnu oštricu u metalskim delovima i melanholičnost i melodičnost u pop segmentima. Momci iz benda najavili su da nas čeka još puno iznenađenja na predstojećem izdanju, a mi nestrpljivo cupkamo do njegovog izlaska.

Glasajte za Vašeg favorita

 

Umesto hvalospeva (jun i jul) – Letnji (s)hitovi

Umesto hvalospeva

I da, ko što Coby veli “Leto je“, pa je inspirativnih pesama za našu rubriku koliko nam duša ište, a pomenuta numera estradnog umetnika za njih zvuči kao Bahova “Tokata i fuga u de-molu”. Kakvo je to samo junačko nadmetanje svakog leta u tome ko će da izbaci veći (s)hit (da je bar dobar šit pa da se naša ekipa valjano počasti). No, bez odugovlačenja prelazimo na novu “Umesto hvalospeva” listu.

Entropija – Leto

Kada ukucate “Balkan bootleg Joy Division rip off” u YouTubeu, iskoči vam ova pesma. Šalimo se, ne iskoči, ali ovo komotno može da stoji u tagovima. Uz sitno moderniju produkciju, kopirajući najosnovnije principe Joy Divisona, Entropija u pesmi “Leto” prikazuje apsolutni nedostatak originalnosti. Čak ni fora sa guranjem vokala duboko u miks ne ide u korist ovog trija. Šteta, post punk kao takav može da se iskoristi lepše u 21. veku. Entropija je ipak odlučila da bude Joy Division sa AliExpressa. Bleh.

Lille ft. Miki Solus – Moja lubenica

Stigle su vrućine i toplo vreme, a sa njima i gamad koja će vam non stop zujati pored uveta. Ne, ne pričamo o komrarcima, pričam o letnjim hitovima. Jedan od njih dolazi nam sa Jadrana, gde su reper na harmonici Miki Solus i hrvatska šta god Lidija Bačić Lille odlučili da ukrste koplja. Pošto smo mi rok portal, komentarisanje Lille i njenih glasovnih mogućnosti ćemo prepustiti nekom drugom, a što se Mikija tiče, Miki je realno gledano ostao svoj. Tekst je u njegovom fazonu, muzika takođe i verovatno cela kompozicija ne bi bila problem da nije izbora partnera. Razočaranih fanova je mnogo, a sam Miki je pokrenuo #izdaosamfanove hešteg. Tekst pesme je pisao Miki, što pokreće jednu teoriju zavere. Šta ako je on sarkastično pevao o Lille, a ona samo loše skapirala celu priču? 

Nikom ništa – U inat sivilu

Taman kad mislite da je prošlo vreme pesama sa banalnim optimističnim tekstovima i spotova u kojima se pojavljuje gomila ljudi koji pevaju isti, pojavi se bend Nikom Ništa i spoji ova dva užasa u jedno. Kao pesma možda jeste zarazna, ali to je samo zbog toga što je sve neverovatno predvidljivo i čuli ste ga već milion puta u raznim verzijama. Muzika je kao u bilo kojoj pankić pesmici, a tekst nisam od onih klimanju sklonih, volim da hodam uzdignute glave, imam svoj ritam, i pitam i skitam, pratim svoj put i ne dam da me dave, je prosto poražavajuće nepromišljen, kao da ste otvorili narodne izreka i poređali ih slobodnim izborom. Ako je ovo pank treba ga dobro sakriti u Marijaski rov da ga više niko nikada ne čuje ili ne daj bože bude njim inspirisan.

Moreuz – Tamni grad

Muzika benda Moreuz, u odnosu na žabokrečinu bendova zaglavljenih u kamenom dobu rokenrola, zvuči vrlo moderno. Oni su čak dogurali negde do 90ih. Iako pesmica kreće pristojno, za nešto što imitira skoro 30 godina star fazon, vrlo brzo odlazi nizbrdo. Vokal koji zvuči kao kastrirani Masimo Savić koji ima problema sa sluhom, u kombinaciji sa prosečnim srednjoškolskim tekstom , potpuno devastira ovu numeru. Moramo priznati, spot je poprilično pristojno odrađen. Simpatična je kombinacija umetničkih kadrova sa lyrics video formatom, ali nedovoljno simpatična da izvuče ovu pesmu.

Crossroad – Ovo je grad za nas dvoje

Velika se zabuna stvara kad u priči pominješ bend pod nazivom Crossroad jer ih je, po tačnim statističkim proračunima Ujedinjenih Nacija u svetu 4.842, a kroz Srbiju postajalo i nestajalo čak 93. Kao ni mnogi pre njih, ni ovi Crossroad verovatno neće ostaviti veći pečat u antologiji srpskog rokenrola 21. veka. A to je malkice šteta, jer se čak i u ovakvoj pesmi može primetiti potencijal koji članovi benda nose. Provlače se kroz pesmu dobre ideje ali se nekim opštim mestima sve to secka i pretvara u bućkuriš između alt roka i popa, kao da se bend sprema da snimi ploču za PGP i bude uzdanica rokenrola Javnog servisa. A to je, drugari, alternativni rolerkoster sa kog su pali mnogi pre vas. A ta melanholija? Još ste mladi za to, sada je vreme da pijete, drogirate se, žurkujete po bazenima, a pesme energične i pune elana.

Autori: Mladen Milošević, Đorđe Reljić, Uroš Matović, Miloš Cvetković, Damjan Jovanović

Umesto hvalospeva (maj) – Tekstualne vratolomije

Sve pesme u ovom broju rubrike spaja jedna stvar. Sve imaju neverovatno nezanimiljive i kliše tekstove s rimama na kojima bi im pozavideli možda samo osnovci, i to do prva četiri razreda. Muzički neke od njih možda nisu takav debakl, mada većina i u tom pogledu jeste, ali su ipak tekstovi ono što im je omogućili da se bore za prestižnu nagradu Zlatnog Larsa.

Rok Bulevar – Nerealno realna

Zaista je dobro što ova pesma, bar za sada, nema spot. Na ovaj način dobili smo idealnu priliku da potpuno neometano čujemo “krem roka”, kao što reče neko u komentarima na Youtube-u. Kancerogeni tekst ove pesme je toliko originalan i nepredvidiv, da sam prosto poželeo da odigram jednu malu igru sa vama. Pročitajte prvi stih i pokušajte da sami završite svaku strofu. Ukoliko neki deo niste uspeli da pogodite iz prve, nemojte biti razočarani, jer sam ubeđen da je vaša verzija bar tri puta bolja od ovog teksta koji bi i većina osnovaca koji nisu ni doživeli prvu ljubav napisala bolje. Na solaži bi im pozavideo svaki tezga, ili svadbarski bend, dok bi se boja glasa i stil pevanja Marka Vidojevića sasvim lepo uklopili u domaću scenu koja je bila aktuelna pre nekih pedeset godina.

Neozbiljni Pesimisti – Bežim iz bede (feat. Shamso 69)

Anti global etno pank bend, u bokte!? Čekaj, ovako. Anti global, okej, moderno je, pravi globalni trend. Etno pank? Ima nečeg etno, rekao bih. Pank? Nisam siguran. Tema pesme na mestu, veoma aktuelna, ali teška i osetljiva. Međutim, ovako zabavljački joj prići je samo obesmišljava i ne daje joj na značaju. Možda vam je bilo na pameti da će se ovim pristupom laške skrenuti pažnja Balkanu na problem s kojim se suočava. Sumnjam da hoće. Vidim sasvim drugu stvar. Vidim kako neki od gastoza iz Beča, Ciriha, Kelna dotura 50 eura pevaču na punoletstvu i šapuće mu na uvo „Bežim iz bede“. Pevač se okreće ka bendu, sugeriše koja pesma sledi i opa, veselje. Tužno, zar ne? Neke teme su jednostavno gorke, neukusne i takve bi ih trebalo servirati. Nema začina, pogotovo ne ovakvog zabavljačkog, koji će olakšati da progutamo stvarnost. Osim toga, stil muzike je predvidiv i brzo dosadi. Čuvajte se toga. Kao da nema(te) više šta novo da ponudite. Shamso vam nije falio, suvišan je (YNWA, Shamso).

Saša Gambiroža – Tonem


Iako je Balkanrock muzički portal moraćemo prvo da se osvrnemo na vizuelni deo ovog ostvarenja, s obzirom da potpuno odvlači pažnju sa pesme. Melodramatični kadrovi u kojima glavni akter (istovremeno i autor kompozicije) vrlo setno i poetično gleda u daljinu smenjuju se sa onima gde se beznadežno i otuđeno šeta. Naravno, tu je i uvek prisutni lagani hod po pruzi, kao i zamrljane dirke klavira.  Svi ovi nagomilani klišei, u prvi mah, u senku bacaju loše skrojene stihove i produkciju koja je na ivici da zvuči kao midi instrumenti u Fruity loops-u. Nakon što se oko navikne, muzika isplivava, što ne poboljšava situaciju. Zvuk i aranžman deluju krajnje traljavo. Veliki broj stihova ima previše teksta, pa samo zvuče zbrzano i prenatrpano. Malo pevanja, malo pričanja i povremeni narodnjački triler daju utisak kao da vokalnim deonicama nije posvećeno previše pažnje. Ono što vadi celu priču jesu refren i bridge/solo koji imaju potencijala da budu deo neke opake power balade. Pored toga što je vreme takvih pesama odavno svršeno, ugođaj kvari traljavost u sviranju gitare i već pomenuti spot. Iako je ceo spot poprilično loše urađen njegov “vrhunac” su kadrovi koji podsećaju na scene dramatizacije iz neke dokumentarne emisije Mašana Lekića.


GIFT – Deca noći


Iako na prvo, pa i peto slušanje ne može tako lako da se odluči šta tačno fali novoj pesmi cover/autorskog/ko će ga znati kakvog benda GIFT, između taktova se potkrada pravi razlog za mesto međ UH braćom. Ovaj srpski art rock bend neretko pokušava da ostavi utisak najmodernijeg benda na ovim prostorima, „Deca Noći“ će nam pomoći u otkrivanju zbog čega to nije baš tako. Vrlo dobra hook melodija aranžirana kao nešto što bi Editorsi pre 10 godina izdali u vidu B-strane, muzička pozadina koja pristaje poštenom post-punk revival bendu, kraće gostovanje nervoznog indie bubnja u jednoj strofi bivaju bukvalno protraćeni celokupnim aranžmanom i prilično kliše tekstom. Muzika koja bi bila najsvežija stvar u svetu pre 10 godina i nekako da prođe, ali tekst ove pesme deluje kao da je Đule Van Gog našao svesku sa bačenim idejama Milana Mladenovića, preradio prvi tekst koji je u njoj našao i nadao se da će zvučati mudro…1993. godine. Na sve ovo, Matićev vokal kao da u isto vreme parodira Brajana Ferija, poznog Bouvija i Pola Benksa sa sve isforsiranom senzualnošću koju je rabio pomenuti Mladenović. Šteta, lep huk na klavijaturama, samo malo kasno.

Džepovi – Dizel

Da se zna mesto svakoj stvari na ovoj haotičnoj planeti, verovatno nikada ne bismo pominjali ove tezgić-rokere iz Čorba kafea. Ipak, izdavanje autorske pesme Džepova (dobro ste pročitali) stvara bojazan da će jednog dana deca zainteresovana za rokenrol slučajno ukačiti ovaj bend i… Znate već šta piše u Knjizi otkrovenja. Želja za očuvanjem sveta kakvog poznajemo (kakvog-takvog, nije neki, ali može se živeti) mi daje snagu i moć da pokušam rečima saseći sve ovo u korenu. Džepovi kao takav bend jašu na nikada zaustavljenom cunamiju ex-Yu rock nostalgije koji je kao pošast upao u klubove širom zemlje i, kao i Milo, traje i ne planira da se mrda odatle gde jeste. Taj vrtlog je stotine hiljada posetilaca ovakvih klubova ubacio u svojevrsni vremenski mehur. Unutar te sfere, pune džibera koji se za rokenrol zanimaju mnogo manje nego za automobile i ženskadije iz istog vrtloga (ili taloga, kako vam drago) koju za rokenrol veže afinitet prema zgodnim muzičarima, Džepovi su najbolji rock bend u Beogradu, a možda i šire.

Ovaj najbolji rock bend u Beogradu, a možda i šire, s mene pa na uštap izbaci neku autorsku stvar, čisto kao privid stanja stvari u kome se karakterišu kao momci željni prihvatanja do smrti silovane etikete rokera i takozvanog postojanja na inače polupostojećoj sceni kojoj suštinski nikada nisu ni pripadali. To se, nadam se, nikada neće desiti, pogotovo ne sa novom pesmom “Dizel”. Tematiku neću komentarisati; lirika sama po sebi objašnjava neke stvari – otvorite link, poslušajte i pročitajte pesmu ako vas baš toliko kopka. Usput odigrajte mali kviz: napišite jedno pet do deset reči koje se rimuju sa “dizel” i proverite koliko ste ih u tekstu pogodili.

Autori: Damjan Jovanović, Miloš Cvetković, Branislav Cvetković, Đorđe Reljić, Uroš Matović

Pažljivo slušaj (maj 2019)

Spremite se za možda najšareniju listu “Pažljivo slušaj” koja je izašla u skorije vreme. Imamo tvrdi okultni metal, povratak jednog velikog regionalnog benda, poznate umetnike u novim odelima, debitansko izdanja koje muziku s “ostrva” vraća na gitarske staze. Pronađite svoju šoljicu čaja i uživajte!

Mephorash – “Shem Ha Mephorash” (Shadow Records, 18. april 2019)

Najnoviji album okultista iz benda Mephorash izašao je pod nazivom “Shem Ha Mephorash”. Od meditativne „Sanguinem“ za koju je dobijen veličanstven video, preko “Chant of Golgotha” numere mirnog, sporog tempa izvođenja, u spoju ezoteričnog, sakralnog, te ambijentalnim pristupom, generalno, sve navedeno su odlike aktuelnog rada death/black metalaca iz Švedske. Mephorash istaknutim stvarima potvrđuju svoj bend, a mnogo je mogućnosti da se svaki ljubitelj dobrog zvuka uveri u to. Prožet mističnim, literarno kompleksan, sa religijskiim i mitološkim u spoju, karakteristike su albuma. Divlji blast-beat delovi u harmoniji sa potrebama slušaoca, ni aktuelno izdanje ne čine pretnjom po onostrano, čemu će vas muzika sigurno odvesti.  

Boris Dinić    

Gatuzo – “Van kontrole” (Aquarius Records, 08. april 2019.)

Postoje bendovi kojima je vrlo teško zalepiti etiketu nekog žanra, a Gatuzo su svakako jedan od njih. U ovakvim slučajevima, žanr se izmisli, a Gatuzu je dodeljen “eksplozivni rok”, koji zapravo vrlo precizno opisuje ovaj bend. Oni u sebi nose duh nekog prošlog vremena, a muzika koju stvaraju je njegova savremena adaptacija. Nakon četiri albuma koja su snimili kao dvojac, od novog “Van kontrole”, bend je pojačan za bas gitaru. Bio on razlog, ili ne, očigledno je da su imali nalet kreativnosti, pa su fanovima predstavili novi, osveženi zvuk i diskutabilno, ali možda i svoje najbolje izdanje do sada. Ako bi morali da ovom albumu pronađemo neku manu, to bi bili tekstovi u par pesama koji su ispali poprilično basic, dok bi najsvetlije tačke albuma kompletno u paketu bile pesme “Dug dan” i “Isti ljudi”.

Uroš Matović

Fontaines D.C- “Dogrel” (Partisan Records, 12. april 2019.)

Nesumnjivo je da je fokus britanskih muzičkih medija do nedavno bio van granica ozbiljnije gitarske muzike. Bavili su se (poput svojih mainstream kolega iz ostatka sveta) trepom i modernim, polu-umetničkim pop derivatima. Šta se promenilo pa su počeli da se vraćaju na “pravi put”? Verovatno mnogo toga, ali je možda najjednostavnije sve sumirati u IDLES. Bend iz Bristola je prethodne godine napravio pravi bum na Ostrvu i doveo do toga da se NME, Guardian, BBC i ostali ponovo pozabave besnim momcima sa gitarama. Kroz istoriju smo videli da su pomenuti mediji majstori da od nekog naprave relevantno ime (što se naročito videlo u indie revoluciji od pre 10-15 godina) i jedan od novih bendova na koje je pao pik su upravo Fontaines D.C iz good ol’ Dublin town-a. S obzirom da im je ovo debi album, a samo na osnovu par singlova su već dizani u nebesa, bilo je interesantno videti da li će ispuniti očekivanja. Na njihovu sreću, apsolutno jesu. “Dogrel” je energetska bomba od nervoze koja figurira u podskupu post-punka, punka, indie-ja… pa i britpopa. Odiše iskrenošću i pametnim (ali ne i napadnim) neskrivanjem irskih korena i brilijantnim tekstualnim minijaturama poput ove iz numere “Big”:

Dublin in the rain is mine, a pregnant city with a Catholic mind

                                                                                                        Aleksandar Nikolić

The Pilgrim ‒ „Walking Into The Forest“ (Heavy Psych Sounds, 26. april 2019)

Bend The Pilgrim predstavlja poslednji solo projekat Gabrijela Fijorija, frontmena italijanskih sastava Black Rainbows i Killer Boogie. Ono što je iznedrio ovaj album predstavlja svojevrsni univerzum spejs-folk zvuka. Mesto bubnjara poverio je svom kolegi iz Black Rainbows-a Filipu Ragaconiju, što se ispostavilo kao izvrsno rešenje i dokazalo da su njih dvojica odličan tandem, s obzirom na to da su uspeli žanrovski da se transformišu iz teškog zvuka psihodeličnog roka u potpuno drugačiju priču koju nameće akustična varijanta svirke albuma „Walking Into The Forest“. Posebna zanimljivost je produkcija albuma, koja je rađena na SSL mikser konzolama iz sedamdesetih, kako bi zvuk bio što autentičniji. Tako da na kraju čitav album možemo posmatrati kroz dihotomiju klasičnog, sa jedne strane, i svežeg zvuka sa druge, melodijski bogatog i kreativno satkanog, spiritualne, kao i auditivne vokacije. Posebno treba izdvojiti pesme „Peace of Mind“, koja baca slušaoca u šezdesete i sedamdesete, izvrsna „Brainstorm“, obrađena pesma benda Hawkwind, te snovidovna melodična konstrukcija „Dragonfly“. Iskrene preporuke za ovaj tridesetosmominutni projekat. Nećete izgubiti vreme, garantovano.

Milica Dinić

Kojoti – Sve je pod kontrolom? (Dancing Bear, 2019)

Evo još jednog interesantnog kambeka. Pre dve godine ponovo su se okupili Kojoti, poznati hrvatski rokenrol bend koji je bio aktivan tokom onih najgorih godina. Ove godine izdali su album pod nazivom “Sve je pod kontrolom?” koji stilski izrazito varira i tek na momente deluje na one stare rokenrol Kojote. I kao takvi, Kojoti sviraju kao da im je karijera doživela restart. Ceo album na prvu loptu i sećanje na stare, ali personalno iste Kojote ne uliva mnogo simpatije dok se vidik malo ne proširi. Kojoti su stari, ali potpuno remontovan bend, sa mnoštvom novih ideja i dobrih stihova. Na samom startu “Sram” koji manifestuje moderni zvuk ovog albuma, “Ljubav u kvaru” i “Mi ne pripadamo tu” tabaju istim putem, a novi gruv Kojota prožet kroz sve pesme postaje jako simpatičan. Diverzitet albuma održavaju balada “Oprosti što te volim“, te “Evolucija ide u pogrešnom smjeru” za koju je snimljen i spot plus dve stvari sa Kandžijom i Lukom iz The Beat Fleet. Kompletno, album ispada zanimljiviji nego što se dalo očekivati, definitivno zvukom veoma iznenađujuće na momente, ritam gazi dok ne spustiš gard, kvota 1.20 na nokaut nakon deset rundi ovog albuma. Doista i više nego dovoljno za toplu preporuku, nebitno jeste li fan Kojota ili nikad ranije niste čuli za njih.

Đorđe Reljić

Kratki rezovi (maj 2019)

Kratki Rezovi Balkanrock Fluid Undergorud Mamut MORa Umbo

Dobrodošli na modifikovanu stranu “Kratkih rezova“. Ubuduće će se u ovoj rubrici osim preporuka za kvalitetne bendove i singlove u regionu, naći i nagrade za one najbolje, a njih će birati publika našeg portala.

Balkanrock broji preko 100.000 poseta mesečno, a svakog sledećeg meseca te brojke rastu. Kao idealno mesto za promociju bendova i njihove muzike, ovim putem želimo da pomognemo besplatnom reklamom na našem portalu. Ona se sastoji od dva banera u trajanju od mesec dana, tako pokrivajući desktop i mobilni sajt. Što znači da će reklama biti viđena preko 100.000 puta! Izradu banera će preuzeti Balkanrock portal, tako da bend ne mora da brine o tome. Pobedniku glasanja ostaje samo da izabere gde će taj baner voditi (link ka albumu ili pesmi, veb sajtu, facebook stranici…). Na kraju teksta nalazi se forma za glasanje, a bend sa najviše glasova će preuzeti ovu nagradu. Glasanje traje zaključno sa 5. junom, a pobednika ćemo proglasiti dan kasnije.

Fluid Underground – Nemam vremena

Najbolje čuvana tajna južne pruge (nažalost) zvanično je objavila novi singl za numeru „Nemam vremena“ koja je već neko vreme nezaobilazna na njihovom lajv repertoaru. U pitanju je interesantna, monolitna balada zvukom dosta pitomija u odnosu na prethodni singl „Ja vidim sve“.  U skladu sa tim je i sam spot koji jedva da ima još dve boje pored sivih nijansi. Nakon nedavnog nastupa u Nišu bend je za onlajn emisiju Betonjera otkrio da ne planira naslednika prethodnog albuma „Antimajka“, već da su se odlučili za koncept „od singla do singla“. Doduše nakon toga su na konkursu našeg portala osvojili mesto u lajnapu Arsenal festa pa ih to možda okuraži da ipak novi materijal zaokruže još jednim punim, pravim, dobrim albumom jer smo se već nekoliko puta uverili da to i te kako umeju. Iskreno navijamo za to!

MORA – Umbo  

Pošto je prethodni singl „Dana tremor“ koji najavljuje debi album ovog eksperimentalnog benda upao u neki vakum koji je nastao u pauzi rada ove rubrike, rešili smo da ispravimo nepravdu. To što je pesma na španskom nije nikakav hipsterski hir (mada dobro funkcioniše i na tom nivou) već je deo oficijalnog soundtracka koji je bend uradio za film „Lui Lack, tu no tienes la culpa“ mladog reditelja Stefana M. Mladenovića. MORA je već na svom prvom EP-ju pokazala izuzetno snažan i autentičan stilski karakter koji će vam ova pesma dodatno približiti (iako se neće naći na pomenutom albumu).

Danilov Doživljaj Beča feat. Nenad Vasilić – Mesec je ljut

Ah…DDB. Bend koji je od starta, uz Nežni Dalibor, služio kao primer za wtf imena bendova, ujedno je i jedan od najvoljenijih niških sastava novijeg doba. Što se tiče načina njihovog funkcionisanja, on nikom u ovom gradu nije baš najjasniji. Nakon  izdavanja legendarnog „Ako sutra bude kao juče“ oglašavali su se sporadično sjajnim singlovima od kojih je poslednji „Pada mrak“ objavljen pre čak 5 godina. I taman kada smo se svi pomirili da je to to-puf! Evo nam novog singla i najavljenog koncerta. Jazzy vajb koji je ovaj bend oduvek posedovao dodatno je ovom prilikom pojačao čuveni kontrabasista Nenad Vasilić što je rezultiralo još jednom predivnom numerom u njima svojstvenom stilu. Ukratko: ovako zvuči Niš nedeljom uveče.

Sink – Monsanto

Sink, iako je duboko zagazio u pravljenje pesama za  treći album, odlučio je da svoju publiku obraduje video singlom za pesmu “Monsanto” sa poslednjeg albuma “Pred stubom srama“. Ipak, momci nam nisu samo sručili staru pesmu, već su ovo iskoristili kao priliku da predstave svog novog pevača Filipa Trnavca koji je svojim mirnim i melanholičnim glasom doprineo savršenom uobličenju ove pesme i dodao joj neku mističnost koje joj je falilo s prethodnim vokalom. Izbor ove pesme za singl je takođe pun pogodak s obzirom da kad poslušate ceo album, baš teško da vam se ona neće izdvojiti kao specifična i pesma sa odličnim odnosom moćnih rifova i meditativnih strofa i razlaganja.

Mamut – Memento

Povratnička pesma benda MamutMemento” nosi isto ime kao i film kojim je direktno inspirisana. Reč je o delu Kristofera Nolana koji se bavi ulogom sećanja u izgradnji identiteta, a bend ovde tome pristupa na jedan zanimljiv način. Pričajući o tome kako nas ljudi gledaju kad smo u stanjima potpunog rasula, pa nam tad druga strana pripisuje da smo se promenili, a mi se uporno branimo, naizled svesni svog pravog ja koliko god da sam u kurcu to sam, to sam još uvjek ja, koliko god sam poražen, to sam to sam još uvijek ja. Osim sjajnog izbora teme, ekipa je ovo sve uobličila u agresivan main rif koji skida kosu sa glave i otvoreni refren koji vas baca natrag u osećaj beznađa. Savršena dinamika, čekamo ostale pesme s EP-ja “Mrtvi Idoli“.

Potop – Divebell

Divebell” je primer kako pravi stoner treba da zvuči. Iako bas linija povremeno previše podseća na “Angel” od Massive Attack, bluzerska gitara to popuno razbija i daje više-dimenzionalnost ovoj temi. Bubanj je stabilan i oštar, bez preteranih prelaza i savršeno služi pesmi. Aranžman je dobro osmišljen i vodi nas u potpuno neočekivanu noise rock završnicu, da bi nas na samom kraju zakucao najsporijim ritmom u pesmi. Srpska stoner/grunge scena definitivno ima novu nadu, samo napred momci (Vojče, gitara i vokal;Nikola, bass) i devojko (Nevena, bubnjevi i vokal).

 

Glasanje je završeno

Umesto hvalospeva (april) – Nasleđe Nikole Krstića

Pošto je svima glavni problem bio ko piše tekstove za umesto hvalospeva, umesto da malo mućnu glavom ili promisle o pesmama i bendovima koji je trebalo da pobacaju te pesme u kantu ili još malo rade na njima (a da ne pričamo o bendovima koji su se našli u tekstovima), odlučili smo da vam ovaj put napišemo svoja imena. Ima nas i još, ništa se ne brinite, samo je ovaj put izbor pao na ove članove redakcije. Ne, Nikola Krstić ne piše ove tekstove, but this is his legacy.

Pred vama su tri punk propasti, jedno alternativno skičanje u mikrofon i mrtvi rokeri za mrtve moto skupove. Uživajte!

Crveni karton – Demonkratija

Mnogi će se pitati šta to nije u redu sa ovim bendom i ovom pesmom. Koliko god elementi u argumentovanju mogu biti pozitivni, isto toliko su negativni, pogotovo ako neko samouvereno hoda izrazito nezgodnim terenom panka, dovoljno širokim da može da se prođe i dovoljno klizavim i džombastim da se lako s tog puta skrene u drugu krajnost. Gledajući stvari sa pozitivnog aspekta, produkcija je odlična i kristalno čista. Pesma traje, po radijski, tri i po minuta i kompozicija nosi dva muzička motiva. Opšte mesto pesme je ljudska jednakost i sloboda uništena političkim previranjima u svetu (ili Srbiji, kako vam drago).

A sada argumenti protiv. Produkcija u panku uopšte nije bitna, da se ne lažemo. Naprotiv, ubija sirovinu pank zvuka, te to okačite mačku o rep. Utegnute kompozicije sa dva motiva nisu loša stvar, ali razmontirajte to malo da haotičnost i lucidnost dođu do izražaja jer to je privlačnost i estetika panka. Spot je dodatno razvodnio temu, ubio kakvu-takvu direktnost pesme i pretvorio je u dvosmisleni komentar propagande. I šta je sa tim opštim mestima dece, parkova kao motiva slobode? Što se, bre, ne skinete goli i trčite gradom, kažete „želim da trčim go, to je moja sloboda“, šta fali tome?

Neke stvari tu moraju biti jasnije i nekim idejama se mora dati vreme za sagledavanje, analiziranje kako bi se diferencirale, dobile formu i kako bi se upro jedan (a ne dva) prsta u srž problema. Nebitno je li to kažiprst ili srednji; pank je širok i prihvata ih oba.

Pet minuta slave – Pandurska

Neverovatno je da jedan ovakav bend i jedna ovakva pesma potiče iz jednog rock city Novog Sada. Četvorica ne baš, i ne više, klinaca su rešila da naprave bend iz očigledne ljubavi prema grupi Atheist Rap i izvode njihove stvari. Već to je malo diskutabilno jer – zašto sviraš obrade još uvek aktivnog benda iz svog grada? U redu, to nećemo zameriti sve i da možemo; pričamo o novoj pesmi pod nazivom „Pandurska“ koju momci leta gospodnjeg 2019. koriste u okviru svojih 5 minuta slave da najave drugi (!) album.

Sama problematika teksta ove pesme nosi nešto što je posledica propasti rokenrola. U redu, pank je uvek vukao na neku drugu stranu i modelom ponašanja rušio svetske društvene tabue, ali znači li to da, sada kada je neosporna činjenica da je svet oko nas otvoreno pokvaren, divalj i zao, pankeri moraju uhvatiti drugi pravac i finoćom iskazati različitost i svoj bunt prema svemu tome? Zar nije poenta svih ACAB motiva dobiti pendrekom po glavi zato što si, u najmanju ruku, milkanima pokazao golu zadnjicu (o radikalnijim idejama nećemo, bićemo fini)? Možda je manifest novog, diverzantskog ACAB panka prelazak na drugu stranu ulice i izbegavanje?

Tekstualna kompozicija pesme je priča za sebe. Sve u svemu – čista petica, za četvrti osnovne. Momci, uzmite ovo kao dobronamerni savet: uozbiljite se. Napravite samo jednu, ali valjanu pesmu i tako mic po mic. Možda dočekate svojih 5 minuta slave, a portali poput Balkanrock-a će sigurno prepoznati vaš potencijalni talenat i trud koji još uvek ne pokazujete. I prestanite da svirate Ateiste!

Crveni Vetar – “Koliko košta”

Godina je 2019, a pop punk još uvek pokušava da bude aktuelan. Nekom magijom, kao korov još uvek izniču novi bendovi ovog srednjoškolskog žanra u kojima sviraju ljudi stariji od 15 godina, verovali ili ne. Crveni vetar je jedan od najnovijih koji je otkrio ovu toplu vodu. Kako su sami naveli na facebook stranici, oni sviraju melodic hardcore punk, ali jedina veza koju ovaj bend ima sa HC-om, su bivši bendovi basiste i bubnjara – Hitman i Stonewall, koji su zapravo i odlično zvučali. Ova ekipa iskusnih muzičara je u “Koliko košta” izvukla koliko god da je mogla iz ovog neplodnog žanra, ali i pored toga ostala da zvuči jeftino i neubedljivo. Rifovi koje možete čuti u svakoj pesmi svakog pop punk benda ikada i ne toliko loš, ali poprilično neupečatljiv vokal mlađane Đu su minusi na kojima treba raditi, a takođe bi bilo zaista lepo da na sledećem albumu bubanj ne zvuči kao da je nacrtan u programu. Što se tiče publike, ovaj bend će svirati za klince koji se lože na Đu, za klinke koje su tek počele da koriste čokere i ajlajner, kao i za matorce koji se lože na Marka Vidojkovića (da, onog Marka Vidojkovića), koji svira lead gitaru u ovom bendu. Šteta.

KIKA – Zaistinski

Bend Kristine Jovanović obećavao je dosta, s obzirom na nesumnjivi talenat gospođice Kike, ali je podbacio na mnogo polja. O tome ćete (ili ne) čitati u punokrvnoj recenziji njihovog debi albuma, a za ovu rubriku pred vas iznosimo njihov glavni singl, perjanicu albuma zvanu „Zaistinski“. Ovu pesmu od pop punk hita razdvaja nekoliko stvari: iz nepoznatog razloga iskreveljeni vokal Jovanovićke, za koju znamo kako dobro može da zvuči, prilično jeftini trikovi u strofama i na kraju, najveći šamar vašim ušima – tekst toliko loš da ćete se povući u sebe i plakati danima. Grehote li ogromne kada onakav melodijski huk iz refrena bacite na „Zato voli i ti mene, ja sam tvoje štene, pazi koga maziš i sa kim se gaziš, jer ćeš da najebeš“. Ništa od ovoga nismo izmislili mi, nego autor pesme, zašto, zaistinski ne znamo. Ovo je ubedljivo najgori singl koji sam čuo ove godine, a bilo ih je. Čak je i moja šezdeset-četverogodišnja majka ovo videla na TV-u i bila u fazonu, šta je bre ovo kog đavola? A žena ima The Jam i T-Rex u kolekciji ploča.

Chetvorka (gost Bane Jelić) – Svila

Koža, svila, sintetika, patetika, muzika koja je na izdisaju bar 30 godina, ukradeni riff iz “I Want It All”, pokušaj jednog mačora da nađe svoju divlju mačku, i mnogi drugi elementi pesme benda Chetvorka mogu nas samo izbaciti iz takta i naterati na misao da bolje da je umro rokenrol nego da i dan danas imamo ovakve pojave na sceni. Da stvar bude još tragičnija, ovaj bend sebe smatra ljudima koji nam ,bogati, vraćaju rokenrol, pa su svoj video označili sa #RockAintDead. Prava tragikomedija. Osim same pesme, pojava Baneta Jelića u ovoj pesme i spotu je totalni šok. Koliko ovog čoveka nigde nije bilo, adekvatniji hashtag bi bio #BaneJelićAintDead. Ali evo ga sad tu među nama, kao potpuna kopija Stiva Vaja i u stajlingu i u pokretima, a bogami i ovoj solaži koja je, verovatno, jedini njegov doprinos ovoj pesmi. Ipak, vidimo da ima starih bajkera i rokera koji su jedva dočekali da se ovako nešto pojavi pa da sruče tonu generičkih komentara i samo čekamo kad će da ih zovu na neki moto skup. Mada, ovakva muzika više nije aktuelna ni na tim događajima , tamo već odavno nema nijednog harlija, već se voze sportski motori, a umesto masnog rokenrol, publika bi mnogo rađe videla Cecu. Ne kažem da je to dobro, (mada bi najbolje bilo da su oba žanra davno nestala) ali je definitivno znak da je ovakav rokenrol izgubio svoje malo uporište i davno zakopan duboko, duboko ispod zemlje.

Autori: Mladen Milošević, Miloš Cvetković, Uroš Matović i Đorđe Reljić

Kratki rezovi (april 2019)

A evo teksta i za one koji žele na lak i brz način doći do kvalitetnih pesama. “Kratki rezovi” se vraćaju na Balkanrock i potpisuje ih redakcija (da, ni ovde neće biti potpisa autora). Pošto već neko vreme nismo pisali ove tekstove, otišli smo malo više u prošlost i stavili na listu više pesama nego što je uobičajeno za ovu rubriku. Ne zamerite i uživajte!

Buč Kesidi – Đuskanje ne pomaže

Indie disco zvezde u zaletu iz Pančeva nastavljaju u smeru u kom su krenuli sa “Nema ljubavi u klubu”. Huk je tu, blago škakljiv tekst je tu, vrlo efektan spot je tu. Pančevački duo kao da je nadogradio svoj prethodni singl u svakom smislu. Odsečni rif koji prati vokal čini da pesma nikada ne izgubi vaš fokus pa ćete vrlo lako primetiti tekst o jednoj noći i pokušaju ljubavi u noćnom klubu. Sa “in your face” situacijama u tekstu (oralni seks u toaletu kluba, nezainteresovanost na podijumu za igru, itd.) Kesidi uspevaju da spoje indie rok sa senzibilitetom današnje mlade publike. Još jedan razlog da se radujemo albumu na jesen.

Punčke – Ako se rumenim

I dok spremaju oproštajnu turneju, Punčke odlučuju da nas počaste jednim od, ako ne i najboljim singlom karijere. Za dvanaest godina postojanja izbačena je gomila sjajnih pesama, ali je ova nekako posebno odjeknula, možda baš zbog tužnih vesti koje su joj usledile. Ostaje da vidimo da li ima vremena da se pre kraja ove priče, uz “Ako se rumenim” izbaci još koji singl, pa možda čak i ceo EP/LP. Takođe, nadamo se da će se ovoj listi gradova oproštajne turneje pridružiti i Beograd, Novi Sad, ili neki drugi grad u Srbiji.

Major M – Heathens

Heathens je naslova pesma koja najavljuje istoimeno EP izdanje novosadskog elektro dueta Major M koji čine Luka Major, bivši pevač benda Uvertira, i producent prvog albuma istog benda Vladimir Moritz. Ovaj projekat zvuči kao Muse posle reinkarnacije, a pesma, sastavljena od jezivog klavirskog uvoda, elektronskih zvukova i matrica, nosi težinu nečeg izuzetno organskog i ljudskog. Muzika i spot prate sagu koju tekst pripoveda i detaljno dočaravaju osećaje koji se u njemu prikazuju. Za razliku od prvog singla s albuma, “The Light Chapel”, ova pesma je melodičnija, ali po temi i emociji se savršeno nadovezuju jedna na drugu.

Špajz! – Abažur

Ovaj kragujevački bend je nehotice snimio instrumental za uvodnu špicu nekog dobrog krimi trilera. Abažur je bluz na savremeni način, uz neke pihodelične i surf prizvuke. Pesmu nosi bas linija, dok ostali instrumenti razigrano menjaju melodiju i drže maksimalno pažnju slušaoca. Muzika imitira igru svetlosti koja se nehotice probija kroz pukotine teškog, starog abažura u sumnjivom hotelu i stvara sjajnu atmosferu kada se sluša u kasne noćne sate.

Risaund – Teretnjak

Neki od vas se verovatno sećaju ovog benda, doduše pod nešto drugačije spelovanim imenom (resound). Bili su aktivni, boga mi, desetak godina ali su za to vreme izbacili samo jedan EP („Nasty scratches“ iz 2011.). Bend se nakon 6 godina pauze vratio novim singlom koji je, jednostavno rečeno, divan. „Teretnjak“ donosi prijatnu mešavinu indie popa, elektronike i poezije koja zvuči iskreno, jednostavno i melanholično. Čak je i spot nepretenciozni rooftop session koji od (ne)specijalnih efekata ima samo onaj jedini potreban: sumrak. Ovaj singl je odličan povratak na scenu i ostaje nam da se nadamo da će bend biti studijski aktivniji u odnosu na svoju prvu inkarnaciju.

Kandžija i Gole žene – Magična butra

Kandžija je sa svojim Ribama imao tu sreću i nesreću da im je prethodni album „Nema labavo“ bio čudovište od izdanja. Gde je tu nesreća? Pa sada će se na neki način svi naredni uradci porediti sa njim. Nije puno prošlo od njegovog solo albuma „Beton“ a već nam dolazi „Magična butra“ kao prvi singl sa potencijalnog novog izdanja sa bendom. Stilski igra na odlično poznatom domaćem terenu, vajb je dobar i Stjepko uspeva, kao i uvek, da vuče humor iz neočekivanih (a opet svakodnevnih) izvora. Ako poredimo sa „Nema labavo“ kao na početku pasusa, presuda bi verovatno bila: close, but no cigar. Ipak, momci imaju naše poverenje i nadamo se još jačem sledećem singlu.

Centurion – Čistilište

Ovde već nastaje problem. Kako objasniti pesmu koja traje 11 minuta i u sebi sadrži bar 5 žanrova, u jednom pasusu? Centurion je svakako zadao domaći zadatak i metal bendovima, ali i nama novinarima da opišemo ovaj „ep o unutrašnjem duhovnom čedomorstvu” kako ga sami nazivaju. U odnosu na druge dostupne pesme ovog benda ova je za 3 koplja iznad, u to nema sumnje. Pesma vas prvo hipnotiše i plaši disharmoničnim gitarama i vokalom kao iz groba, da bi vas zatim nemilosrdno gazila do jednog trenutka, tako da se od njenog intenziteta pitate da li ćete uopšte izdržati do samog kraja a da ostanete normalni, ali onda kratki predasi dolaze kad god vam je to potrebno, a pamtljiv refren kao glavna poslastica. Drugi deo pesme malo je manje intenzivan nego prvi, ali vam donosi potpuno nove kvalitete benda vidljive u sporijem gruvu, horskom pevanju i isprepletanim gitarskim deonica. Potpuno luda vožnja od pesme, ne preskočite je zbog njenog trajanja.

Stain – Faceless

Stain je potpuno novi bend na sceni i objavio je svoju prvu pesmu koja zvuči daleko bolje nego većina debitanskih izdanja. Momci imaju veoma definisan zvuk inspirisan grandž estetikom (Alice in Chains, najviše). Pesmu čine mračna razlaganja, iskusno izgrađene vokalne harmonije, dinamičan aranžman i refren koji se na prvo slušanje ureže u pamćenje, a da nije nikako jeftin i već milion puta iskorišćen. Ono što ovu pesmu čini tako upečatljivom i moćnom su ritmička preskakanja na bubnjevi i gitarama u refrenu, koja čine da vas svaki ton nakon njih ošamari moćnije od onog prethodnog, da bi kasnija vraćanja u atmosferične strofe pružila slušaocu mali odmor i psihodelični efekat. Stain se savršeno koristi tim kontrastom. Samo napred, s nestrpljenjem čekamo album.

Neon Puma – Night Is For The Demons

Opa, evo i kvalitetnog instrumentalnog benda iz Srbije. Lepo je videti da neko još uvek ima hrabrosti da se baci na ovakav zadatak s obzirom da većina ovakvih projekata kod nas propadne u rekordnom roku. Druga pesma „Night Is For The Demons“ benda Neon Puma koja najavljuje njihov prvi EP naziva „Dream Of Brahman” pokazuje malo drugačiju stranu benda nego prvi singl koji nosi naziv EP-ja. Mnogo manje se oslanja na soliranje, a mnogo više na sam gruv što je čini dosta efektnijom i više vas tera da se pomerate uz nju. Momci, takođe, poseduju veliku veštinu pravljenja build up delova, kakav se može čuti na kraju ove numere. Ono što ovaj bend izdvaja u odnosu na druge je šansa da prave urnebesno dinamične pesme zahvaljujući svojoj veštini sviranja, jer veoma lako prelaze iz rifova jednog tipa u bilo koji drugi, a uz to poseduju i jako agilnog bubnjara koji izgleda može da ispuni sve ludačke zahteve koji se pred njega stave.

Pažljivo slušaj (april 2019)

Novi broj rubrike “Pažljivo slušaj” donosi vam sjajna regionalna izdanja u čije društvo su zalutala i dva strana albuma. Na listi se našlo nekoliko albuma koji su i ozbiljni favoriti za albume godine u regionu. No, da ne dužimo, uživajte u čitanju i preslušavanju, dosta je kvalitetnog sadržaja na ovoj listi.

Killed A Fox – Crown Shyness (Dostava zvuka 19.03.2019.)

Zagrebačka četvorka Killed A Fox objavili su svoje treće čeljade. Reč je o jako zrelom i zasigurno njihovom najkompletnijem albumu naziva “Crown Shyness“. Slušalac ovih 10 savršenih numera se totalno izmešta iz postojanja na planeti zemlji i seli direktno u kosmos. U zvuku dominiraju gitare koje sve vreme vode borbu rifova Brent Hindsa iz Mastodona i Jerry Cantrella iz Alice In Chainsa. Chris Ian je vokalne deonice odradio perfektno. Na prvo slušanje niti jedna numera ne isplivava na površinu, već dobijamo utisak da sve pesme koegzistiraju ponaosob što je za svaku pohvalu. Ako baš moramo da biramo, to su naslovna numera, “Submission“, “Still Life Mirror” i “Afterglow“. Jedva smo zagazili u drugi kvartal, a već imamo ozbiljnog kandidata za album godine.

Nemanja Đorđević

Porto Morto – Portofon (JeboTon; 27. mart 2019.)

Ako je prvi album benda Porto Morto prošao, kako i sami kažu, uspešno, “Portofon” će svakako ostaviti još dublji trag i definitivno pomoći da ime Porto Morto nastavi da raste. Zagreb je pao, Hrvatska je na kolenima, na redu je region. Ovoj neobičnoj osmorci je veoma teško staviti neku etiketu, jer je sve što rade poprilično autentično. Ukoliko ste željni novih bendova, novog zvuka i nečega što je drugačije, ovo je bend za vas. Dok su na prvom albumu samo bojažljivo koketirali sa eksperimentisanjem, na novom albumu su se potpuno prepustili i dozvolili muzici da vodi glavnu reč. Iako je prosto nemoguće svrstati ih u neki žanr, ili naći na koji vas bend podsećaju u više od jedne pesme, u njihovoj muzici mogu se čuti svakakvi uticaji kojima se na najnovijem albumu priključuje i nešto više igranja sa elektronikom. Bend je baziran na konceptu free jazz-a, gde se brojni stilovi, koji uglavnom nisu povezani ni na koji način i zvuče kao čista improvizacija, poprilično uspešno sležu jedan preko drugog i prave ovu jedinstvenu celinu nazvanu Porto Morto.

Uroš Matović

These New Puritans – Inside The Rose (Infectious Music; 22.03.2019.)

Blizanci Jack i George Barnett, alfa i omega Puritanaca, vrlo brzo su rešili da pobegnu od post-punk etikete koju su im kritičari dodelili 2008. nakon objavljivanja debi albuma “Beat Pyramid”. I zaista, na drugom i trećem izdanju duboko su zagazili u eksperimentalne i moderno-klasične vode, snimajući albume sa čitavim orkestrom od preko 30 ljudi što je rezultiralo menjanjem etikete u “čudaci iz Eseksa”. I taman kad niko više nije verovao da će se braća burazeri vratiti nekad u ovozemaljsku muzičku orbitu stuže nam “Inside The Rose”, verovatno nešto najpribližnije alternativnom rok albumu koji će ovaj dvojac bez kormilara uraditi u skorije vreme. Da se razumemo, to ipak ne treba shvatiti baš bukvalno. Svi orkestralni elementi od ranije su i dalje tu , li upakovani na neki pitkiji način nego inače, mada će vam, i pored toga, verovatno trebati nekoliko slušanja da vam se album otvori kako treba. Baš onako kao pupoljak ruže u nekom namunjenom timelapse-u.

Aleksandar Nikolić

Devil Master – Satan Spits on Children of Light (Relapse Records; 17. mart 2019.)

Black metal bend Devil Masters objavio je svoje novo i više godina iščekivano izdanje nakon prvih napravljenih demo snimaka za album. Na njihovom izdanju “Satan Spits on Children of Light” našlo se 13 numera, okarakterisanih i kao spoj metal i punk muzike na “otrovno uvrnuti” način. Ovaj američki bend  ističu stvari kao “Black Flame Candle” za koju je urađen odličan video ili “Desperate Shadow”. Od atmosfere “isprljanog” zvuka gitara lako i brzo pretapanih u harmonična i surova sazvučja, sa elementima koji se publici prenose i kroz lirički veoma osmišljene deonice, filadelfijskim metalcima album donosi izvrstan uvod u već započetu, veoma koncertno aktivnu, sezonu.

Boris Dinić

Bella Technika – Section (Odličan hrčak, 12.03.2019.)

Nedavno sam čuo priču o nilskom konju koji nije bio zadovoljan time što je nilski konj, pa je mazao boje po sebi: maskirao se u zebru, tigra, leoparda – ali uvek bi svi primetili da je ispod tih boja zapravo on. Kada je to shvatio, naučio je da prihvati to što zapravo . Tek je onda doživeo sklad i uspeo da oseti život. I dok na društvenim mrežama kruži jedno od najvećih vekovnih otkrića – kako se pravilno otvara Mančmelou – u senci su druga, a možda čak i veća otkrića. Recimo, veličanstveno otkriće tehnike slušanja Belle technike, koju apsolutno možete savladati ukoliko imate baš takav sklad (opisan u uvodu) – pripadate sebi samom. Ukoliko nemate, ovo velelepno zdanje zvukova može vas apsolutno odvesti do te destinacije. Popularni “ex darkwood” dopušta Vam da život počne u tridesetoj, da gledate sa terase užurbane ljude, da zapremina tela nikad nije dovoljna. Na YouTube nalazi se samo par pesama, dok ste srećnik ukoliko imate “Spotify” jer je tamo ceo album. Uživajte.

Nikola Ilić

Pseća plaža – Povratak u lagunu br. 07 (Više manje zauvijek, 24. mart 2019)

Pseća plaža je, suprotno mnogim beogradskim bendovima koji su pokušali, ali poklekli uticaju ovdašnje alternative, amerikane ili dorćolskog otezanja slogova, uspeo minimalizovati svoje unutarnje lokalne porive i pretvoriti ih u nešto univerzalno. Prethodnica albuma je “Preko”, objavljena još početkom prošle godine, kada se stekao utisak da su momci otišli u drugu krajnost izbacivši pesmu od jedva minut u odnosu na debi skladbu “Honolulu” punu (možda) predugačkih pesama. Ipak, konačan završetak i objava albuma donela je deset jednako finih stvari radijskog intervala, idealnih za višestruku namenu – spuštanje tenzije u jutarnjem špicu, bilo da ste vozač u svom privatnom automobilu ili se, stojeći na jednoj nozi i obešeni o šipku autobusa sa kablovima u ušima, klackate do posla/škole/pijace; ubijanje teškog i napornog dana na svom radnom mestu/stolu; opuštanje na terasi svoje kuće/stana u nedeljno popodne sa sve četiri uvis… Da ne dužim dalje, zainteresovani će pronaći sopstvenu idealnu namenu slušajući “Povratak u lagunu br. 07”.

Đorđe Reljić

Umesto hvalospeva (mart) – Pošast muzičkih moljaca

I tako prođe ta odvratna, umorna, depresivna zima i konačno možemo da potpuno uživamo dok šetamo po osunčanim površinama s muzikom u ušima. Ipak, lepo vreme znači i veliku pojavu štetočina u vidu muzičkih moljaca koji vam žele pokvariti uživanje u vašoj omiljenoj plejlisti. Zato ovaj put vadimo tonu Zlatnih Larsova spremnu za one koji se nalaze na novoj listi kako bismo sprečili ovu pošast. Verovali ili ne, bilo je još mnogo kandidata koji nisu uspeli da dođu na sami vrh, ali obećavamo da neće biti zapostavljeni u sledećem broju naše kolumne. A sada, uživajte u ovomesečnom izboru od čak 7 anti-pesama.

Surovi surf pank – Budale

Ovaj bend je doživeo nagoveštaj svojih nesuđenih pet minuta slave na po svim aspektima legendarnoj emisiji RTS-a pod imenom “Bunt” i uz pomoć široke mreže skauta koji umeju da izvade mlade talente za koje čak ni lokalni vlasnici kafića nisu čuli. Kao recimo Surovi surf pank; a vi? Ako niste, samo hint: nema nikakvog surfa ovde. Četiri onako vremešna mladića uhvaćena u koštac sa ćosavim starijim tinejdžerima i svojom breakthrough pesmom “Budale” gde se pank filozofija svela na “idemo čet’ri četvrtine, ti drži ta tri akorda, nemoj da mi menjaš tu i soliraš, polako, jedno, drugo, treće, ti nešto seri o budalama…” U redu je, druže, da se kao ljudi sazreli i donekle ostvareni okupite i svirate zarad zezanja, ljubavi prema muzici, kreativna dokolica i sl. Možda ako vam pesme postanu bolje postanete oni lokalni heroji ili čak legitimni naslednici bendova radničke klase “do 3 radimo, od 5 sviramo” poput Cepenih Ćunaka. A (ovako), pa ovde nema rokanja bato, pa tu se deca igraju!

Zid mortal – Ovo je moj grad

Kada smo već kod lokalnih heroja, tu je i večita nominacija za tu titulu Zid mortal. Bend za koji misliš da je umro zajedno sa turnejom “Hit 202” ko iz vedra neba izbacuje nešto novo. Pod maskom dobre produkcije i verovatno maksimuma koji je Gaga “Dobro Polje” Petronić mogao izvući iz toga, izašla je još jedna iz kategorije zamalo pesama, gde bend još u filmu “slušamo ploče i sviramo rok” polako otkriva sudbinsku spoznaju za koju ceo region zna već dobre tri decenije, a to je da se stvari ovde nikada neće promeniti. Ta nemojte kasniti, gospodine Koštunica! Ovaj, Sirano…
P.S. zahvaljujemo se Milanu B. Popoviću što nam je poslao ovo remek delo sa zahtevom da ga recenziramo, mislimo da smo našli najbolje mesto pod suncem za njega.

Šajzerbiterlemon – O Idolima

Ovo je nešto baš novo, baš sveže. Pre neki dan je izašlo. Čim kliknete plej kreće neki vrlo dubokouman spot sa jeftinim instagram efektom i cropom, tako da znamo da je ovo vrlo ozbiljan i zreo bend. Celu stvar otvara riff koji ste čuli već milion puta, ali ne smeta, možda je to samo uvertira u jednu odličnu pesmu. Ipak ovaj bend postoji čak pet godina i ovime najavljuje prvi album. Očekuje se nešto veliko, zar ne? Posle svih onih buntovničkih srednjoškolskih pesmica sa klasičnim “0-3-5” riffom koji ide kroz celu pesmu, malo tiše, pa malo glasnije, očekivali smo da je bend sazreo. Ali nije, čak… Pomenuta dosadna uvertira odvodi nas u nešto drekavo što bi, valjda, trebalo da predstavlja pank. Kroz tu dreku može po neka reč da se razazna, ali hvala Bogu u moderno doba ispod svakog videa imate tekst pesme, pa se možete uveriti kolika je ovo budalaština.

Jasno je da je ovo jedan od predstavnika nove generacije pank bendova (čitaj mali Repetitori) koje čini grupa kvaziumetnika koji samo žele da budu kul, ali ovaj put su baš preterali. Za to što žele da rade potrebna su muda i stav, Repetitor ima oba. Ovi imaju skupe gitare, loše riffove i glupe tekstove. Dobitna kombinacija! Nema više potrebe da se vrtimo u krug i pravimo istu stvar iznova, samo svaki put sve gore. Ovakvi bendovi su kao da uzmete soc od turske kafe i od toga napravite još jednu kafu, i još jednu kafu, i još jednu kafu..

Postoji šansa da nisam dovoljno produhovljen da shvatim pravu poentu ovog teksta, ali bih rekao da ovakvom muzikom ubijaju svoje idole tako što razvodnjavaju ono što su oni nekada radili. Ne mora sve da bude ekstremno inovativno i da pomera granice žanrova, ali MOLIM VAS, neka neko napiše bar jednu dobru pesmu.
Najavili su ovu stvar kao “Šamar u facu”, ali ona više deluje kao loša fora nekog debelog i dosadnog lika kog sažaljevate jer misli da je jako zabavan.

Harlekin – Ljudi su ljudi

Iako muzički u numeri “Ljudi su ljudi” ima nekog čačkanja emocija, u tekstu melodiji i pevanju toga ne da nema, nego bend zahvaljujući tome zvuči kao da stremi jednom od najnebitnijih i najužasnijih bendova regionalne scene, a to su Neverne Bebe. Do kad više postavljanje opštih pitanja u pesmama “Da li si birao boju? Da li si birao vreme? Zašto baš ovo mesto?” koja bi neko svario da se nadju u tekstu srednjoškolskog pank benda (i to na početku srednje škole), ali ne i kod ove starije ekipe. Najjače je koliko će se verovatno zaostali slušaoci rok muzike u Srbiji (kojima je SARS dobar bend) verovatno izložiti na ovu baljezgariju, jer bogati sadrži tako lepe “ljudske” poruke u sebi. A možda im i neka humanitarna organizacija ponudi novac pošto je pesma, jelte, o jednakosti među ljudima. Da, “Kul pesma, poz od Unicefa” je prvi komentar na pesmu. Izgleda da je recept za mizeran uspeh na ovoj sceni neverovatna površnost (ili lažna dubokoumnost) potkrepljena “mir u svetu” porukama kako bi se došlo do one velike većine koja će se na Youtube-u dvoumiti da li da pusti Harlekin ili eventualno neku Cecinu pesmu, jer će joj obe sasvim sigurno stajati kao predložene.

Sindrom – Rokenrol je život moj

Priznajem, mnogo je đubreta, namerno i nenamerno, prošlo kroz brojne raspršivače zvuka do mojih ušiju, ali ovo… Pop punk, razumemo, mora da bude pitko i plitko, ali ovo je bre toliki transfer blama da mi zaista nije jasno kako je neko odobrio da se ovo objavi. Bolji tekst od ovog iritantno ispostavljenog u strofama bi napisala i mačka o avanturi zvanoj „obaranje lomljivih predmeta sa ravnih površina“. Jasno je da su momci hteli da dočaraju sitne lepote života u bendu, ali čoveče, ovo je baš na nivou osnovne škole. I ono malo vrlo amaterski odsvirane muzike koja može da uđe u uši u ovoj pesmi, neverovatno loš vokal i još gori tekst povlače sa sobom kroz digestivni trakt et voila, „Rokenrol je život moj“ je prvi slučaj u svetu da pesma direktno nakon ulaska u uši izađe na stražnja vrata. Uh.

Janko Hrubik i Nikola Čubrilo Band – Luksuz bluz

Hvala Robertu Johnsonu što je davnih tridesetih godina prošlog stoleća „prodao dušu đavolu“ i postao najinspirativniji bluz muzičar ikada. Da nije bilo tog smelog poteza Muddy Waters i Willie Dixon ne bi imali šta da prenesu Chucku Berryju, tvorcu rock ’n’ rolla i ćaletu svih nas – što bi rekao Cane Kostić. U ovom nizu autora lako se ogleda inspiracija u prethodniku ali se isto tako lako prepoznaje upečatljiv originalni doprinos sledbenika. U pesmi ispred vas to nedostaje.

Ova pesma suštinski nigde ne greši jer ne može se mnogo pogrešiti kod bluz standarda, ali napraviti ovakav bluz standard danas je bespotrebno i čak retrogradno. Čak ni veliki Stonesi se nisu usudili praviti bluz standard pesme, već su muziku na kojoj su odrasli svirali na svoj način i u čast svojih muzičkih inspiratora stvorili dva fenomenalna bluz cover albuma u razmaku od 50ak godina. Možda je Janka i Nikolu zbunila nedavna promena sata, ali nadam se da im na zidu visi kalendar iz 2019. godine. Stvaranje ovakve numere danas služi stivirejvonovskom iživljavanju na gitari (tbh, nije on najgori u tome bio) između deonica u kojima pevač nariče nad svojom „tužnom“ sudbinom zbog drage koje nema. Prežvakana, ispljunuta i opet prežvakana priča. Ovom luksuznom bluzu nedostaje, ne mora luksuzni, ali mogao je biti makar pristojni spot, kad se već se za tako nešto odlučilo. Pri kraju ovog amaterskog video zapisa ovaj dvojac u pratnji basiste beži od kamere i od odgovornosti za pesmu, a sve to prati nagli fade out koji se odlično uklapa u besmislenost poduhvata.

Superego – Produktivan dan

Godinu dana nakon blokbastera “Oriona“, autori hit singlova “Budala” i “Sutra (Sutra)” na ekrane vaših pametnih telefona donose novi, as cringy as ever “ofišal mjuzik video”. Vaš omiljeni pančevački sastav Superego predstavlja najnoviju pesmu uz koju ćete plakati (od smeha), jači nego ikad, pred vas serviraju “Produktivan dan“. Dan kada je ova pesma nastala može se nazvati sve osim produktivnim, a sudeći po ostalim pesmama, isto važi i za njih. Reciklirani rokenrol i tekstovi sa tužnim pokušajima rimovanja i potpuno nejasnim porukama (koje su verovatno ljubavne) su ono po čemu je ovaj bend postao prepoznatljiv. Jadna ona kojoj je su ove pesme posvećene. Najsvetlija tačka ovog singla je verovatno spot koji, iako je taj koncept izlizan i već bezbroj puta odrađen, pored ove muzike izgleda zaista dobro. Prijatelji benda iz različitih krajeva sveta koji igraju uz ovu pesmu nikako nisu originalna fora, ali vas mi molimo da spot svakako odgledate do kraja i sa pažnjom, u slučaju da je neko od tih “prijatelja” koji su učestvovali u spotu pokušao da nam krišom pošalje poruku za pomoć jer je otet, ili ne daj bože primoran na slušanje i igranje uz ovu poražavajuću numeru.

Pažljivo slušaj (mart 2019)

Pažljivo slušaj je ponovo aktivan i pojačan s puno novih članova Balkanrock redakcije! Ovaj put za vas smo pripremili jedan sataraš svih muzičkih žanrova iz regiona i sveta. Od sastojaka smo stavili sve što smo imali na raspolaganju i nadamo se da će svako od vas u ovom tekstu pronaći nešto baš po svom ukusu.

Šu i Odmetnici – Javi se (Metropolis music; 22. 11. 2018)

Osnivač benda Šu i Odmetnici je Aleksandar Šuša (vokal i gitara) koji sa grupom entuzijasta započinje rad na svojim idejama 2009. godine u Beogradu. Postavu benda čine još Marko Trkulja (bas) i Nebojša Majstorović (bubnjevi). Obeležje njihovog prvog izdanja, albuma ”Javi se” jeste snažan rok zvuk pesama sa primesama bluza i hard roka. Odlike numera na albumu su čvrsti ritmovi, izvrsne gitarske solo deonice samog Šuše i tekstovi sa verodostojnim bluz porukama. Album dolazi nakon velikog iščekivanja čija je promocija obeležena i svirkom u Muzičkoj kući Metropolis krajem februara 2019 godine. Bitan doprinos zvuku novog materijala benda Šu i Odmetnici dali su i producent Stefan Rodić, kao i Elena Erdeljanović, koja peva prateće vokale kao gošća na albumu. Album sadrži 10 pesama koje se mogu preuzeti na platformama Itunes, Spotify, Deezer i Google Play. Bend je u fazi pripreme novih video izdanja i svirki.

Boris Dinić

Yawning Man – The Revolt Against Tired Noises (Heavy Psych Sounds; 6. jun, 2018.)

Postoje ljudi koji imaju čudnu veštinu, da osete kakvog ukusa je broj deset, kakva je vremenska pojava Vaše ime ili kakvog je (nojzičnog?) zvuka neka napisana reč. Ova čovekova mogućnost prvi put je “registrovana” čak 1690. godine i zove se sinestezija. Dakle, ljudi koji imaju moć “stilske figure”. Ukoliko Vašim čulima prija ova informacija, velika je šansa da vaš “surround” sistem često plovi alternativnim zvucima, a jedna od putanja broda svakako mora biti kultni Yawning Man. Prošlog leta izdali su novi album “The Revolt Against Tired Noises“, ali svakako morate “osetiti ukus” i prethodnih. Slušanjem ovog benda možete razviti “sinesteziju”, a da li je to samo mit ili ne – svakako ćete osetiti svež letnji dan i limunadu ali u vagonu, “tridesetih” prošlog veka, na putu ka Petrovgradu, recimo.

Nikola Ilić

Beirut – Gallipoli (4AD, 01. Februar 2019.)

Posle više od deset godina karijere američki velikani indie scene Beirut obradovali su nas petim studijskim albumom pod nazivom Gallipoli. Kao što se može očekivati, zvuk je poprilično sličan prethodnim izdanjima. Mešavina tužnjikavih vokala sa duvačkim i gudačkim instrumentima, koji čine ovaj bend toliko upečatljivim, i na ovom ostvarenju predvode celu priču. Melodije trube protkane su kroz zvuke krckavog klavira, akustične gitare, orijentalnih ritmova i perkusija, na vrlo prijatan način koji ima blago umirujući efekat. Čitav album deluje kao neki vid anti-stres terapije. Pesme se prijatno prelivaju iz jedne u drugu, čime daju utisak da šlušamo jednu dugačku kompoziciju. Iz tog razloga ovu celinu teško je slušati sa pažnjom, čemu doprinosi i nedostatak upečatljivih melodija koje bismo pevušuli. Iako opušta, uz malo truda može postati vrlo dosadan nekome ko nije veliki ljubitelj ovakvog zvuka. Ako ste zaljubljenik u mirnu muziku ispunjenu fuzijama žanrova, ili jednostavno želite da se opustite uz kvalitetnu, lepo isproduciranu, pozadinsku muziku ovaj album je definitivno za Vas!

Damjan Jovanović

Bob Mould – Sunshine Rock (Merge; 8.2.2019)

Ovaj skoro šezdesetogodišnji pionir koledž roka i uopšteno alternativne scene u Americi i dalje gura, plutajući, normalno, alternativnim vodama ali na potpuno mainstream nivou uzevši u obzir prvoklasnu produkciju gotovo svih njegovih dosadašnjih albuma (izuzevši period sa Hüsker Dü). Na svom tek objavljenom albumu Bob predstavlja dvanaest friških, takoreći, trominutnih radijskih hitova upakovanih u jedan posve duboki sklop. U njegovom glasu i dalje ima snage koja ga i u ovim poznim godinama još uvek ne izdaje, a glas i gitara “kod muda” se suštinski ne menjaju još od osamdeset i prve. Bob svakako ne može biti mlađi, ali se čini da je za prženje spremniji no pre trideset godina. Naslovna numera “Sunshine Rock“, te i druge na prvu loptu prijemčive stvari poput “Lost Faith“, “Send Me a Postcard“, rasturajuća “Thirty Dozen Roses” i možda najlepša poslednja pesma sa albuma svih vremena “Western Sunset” će zasigurno pogurati ovaj album unutar Billboard-ovih top 100 i na čelo brojnih zvaničnih i nezvaničnih alternativnih lista.

Đorđe Reljić

James Blake – Assume Form (Polydor; 18.1.2019)

Iako smo navikli da nas James Blake baca u bedak svojim soulful vokalom preko jezivih (i jezivo dobrih) matrica, ovog puta je posredi nešto drugo. “Assume Form” je zaista forma za sebe – zaljubljeni James Blake nije depresivan i alijenizovan, već iz skoro svakog takta izbija nada i određeni zen. Bilo bi jako jako licemerno reći da je preterano veseo, ali Blake ovde ne isijava isti onaj mrak (isijava mrak?) kao nekad. Sa dosta gostovanja (Andre 3000, Travis Scott, Rosalia), nekako se čini da je mladi autor više nego ikada spreman da eksperimentiše i sebe stavi u drugi plan. Nekada će se ta filozofija osetiti u samim aranžmanima, recimo u pesmi “Can’t Believe The Way We Flow”, gde će optimistični aranžman instrumenata nadjačati Blakeov glas u nekoliko momenata. Na čudan način udoban album koji kombinuje Blakeovu prepoznatljivu elektroniku sa toplinom R&B-a.

Miloš Cvetković

Hozier – Wasteland, baby! (Rubyworks, Island; 1.3.2019)

Ne pamtim kada me je početak nekog albuma ovako oduvao. Okej, “Nina Cried Power” se pojavila na EP-u prošle godine, ali odluka da njome otvori ovogodišnji album jedna je od boljih koje je mogao da donese. Irski (skoro) tridesetogodišnjak odavno je napravio svoj bum, ali albumom kao što je “Wasteland, baby!” dokazuje da taj bum nije nešto što bi trebalo shvatiti olako. Dok će ga dežurni cinici odbaciti kao još jednog autora muzike za tržne centre, mi ćemo se potruditi da temeljnije sagledamo ovog indie pop izvođača koji svojim vokalnim melodijama, tekstovima, ali i aranžmanima dokazuje da se sa njim nije šaliti. Moćan vokal, inteligentni tekstovi koji kontriraju ispraznim pop klišeima, pametni aranžmani i zvučna raskoš najbolje opisuju ovaj mali biser od albuma. Da li je u pitanju epski moćan vokal u “Nina Cried Power”, zavodljivi gitarski rif u “Dinner & Diatribes”, moćno aranžirana “Be” ili nešto levo, ali nešto u ovom albumu tera da mu se vraćate. Od toga bolje preporuke nema, ako ste u pop vajbu.

Miloš Cvetković

Belo u boji – Stvarnost koju stvaramo (Take It Or Leave It RECORDS; 1.2.2019)

Milanovačka (Gornji Milanovac) scena izrodila je još jedan bend specifičnog zvuka koji odiše psihodeličnim elementima, nesvakidašnjim aranžmanima i definitivno izbija iz sivila trenutno dominantnog garažnog izraza. Reč je o albumu “Stvarnost koju stvaramo” i bendu Belo u boji, koji neki u rodnom gradu već počinju da nazivaju naslednicima velikih Bjesova, mada u muzici imaju samo malo ili ama baš nikakve sličnosti, osim tih psihodeličnih elemenata koji ovde ipak kao da idu u nekom drugom smeru. Osećaju se uticaji EKV-a koji na ovom albumu najviše izbija iz vokala (ne iz boje, već iz samih melodija), čak poseduje i jednu pozajmicu (ili ako želite zovite je krađu) u pesmi “Voli me”. Album je poprilično univerzalna i kroz njega će slušalac doživeti sve osećaje počev od neke naivne radosti u prvoj pesmi “Kraj tajne osvanem” do razočaranja, nemoći i besa koju nosi pesma “Kuda ako smem”. Ono što će možda biti prepreka ovog albuma ka njegovom većem komercijalnom uspehu jesu sama trajanja pesama koje u proseku traju oko 6 minuta. Ipak, ljudima koji su spremni da se potpune užive i prepuste ovom zvuku i pesmama od 9 minuta svaka biće prekratka.

Mladen Milošević

Umesto hvalospeva (februar) – Ostaci zimnice

Ako je u prvom tekstu, nakon povratka ove rubrike, ipak bilo nekih bendova i pesama koje možda nisu baš u potpunosti zaslužile da se nađu na listi, u ovom broju vas uveravamo da promašaja nema. U ovomesečnoj konkurenciji našla se i stara garda, ali i neki novi bendovi za koje ćete možda upravo preko ove rubrike prvi put i čuti (pa onda recite da ovi tekstovi nisu dobri za bendove koji se na njima nađu). Tako da zavalite se i uživajte u našem novom izboru za nagradu Zlatnog Larsa. Jeste da je danas 8. mart, ali lepih poklona za dame ovde neće biti. Ovde su se našli samo kiseli ostaci zimnice.

Van Gogh – Možda bas sad

Nije nam jasno kako ovaj “kultni” bend i dalje može da svira bilo gde osim u beogradskoj Kasini. No ajde to je sad nebitno. Van Gogh su počeli ovu godinu objavivši novi album, a kao prvi singl izdvaja se baš ova kompozicija pod imenom ” Možda bas sad”. Sladunjava i dosadna prepeglana pesma bez ikakve energije i iskrene emocije. Dok gledate spot sve vreme očekujete da je ovo u stvari reklama za telenor. Boli nas jako ako ovo postane radijski ili ne daj bože televizijski hit, tako da pozivamo sve muzičke urednike da ne pokleknu iskušenju.

Lift – Mogao bi da sviraš folk

Zamislite da jednog dana u budućnosti dođe do nuklearnog rata. Mi, naravno, k’o mali Mujo s braćom Rusima podelimo par šotova nuklearki, te koja (de)generacija kasnije čišćenjem i obnovom započinje novi život koji je prednuklearnoj Srbiji i te kako bio potreban. Čiste se ruševine Beograda na vodi i pronađu se jedini preživeli primerci muzike prednuklearne Srbije negde ispod šuta na mestu PGP-ove radnje u kompleksu stare autobuske stanice. Na vrh jedne hrpe diskova kralj Šaban, na vrh druge grupa Lift. Otac postnuklearne srpske nacije Aleksandar Treći Vučić ovo proglašava nacionalnim dobrom. Samo zamislite. Sada, spremite na što sigurnije mesto sav backup svoje muzike, kupujte i stavljajte u sefove da prežive nuklearnu zimu i ne dozvolite da vam potomci dođu u ovakvu situaciju. Govorim o Liftu, naravno, Šaban je kralj. Ovo je, kao, pesma o seljaniji napravljena za seljaniju. Ne znam da li iko normalan može da sluša ove gluposti, ali preko sto hiljada pregleda govore o nečemu, zar ne?

RAMPA – Život je lep

Kad u 2019. godini pesmu otvori ska ritam na gitari znamo da imamo posla sa nekim ozbiljno nekreativnim ljudima sa manjkom ukusa. Ekipica koja čini Radioaktivnu melodiju Pančeva nas je nazivom na vreme upozorila, a mi smo se zeznuli i poslušali. Ovo mentalno zaostalo dete Dubioze i Sarsa stvarno utiče na slušaoce kao da su bili izloženi nekom radioaktivnom zračenju. Polu-narodnjačko pevanje upakovano u „rok“ muziku uvek udara kao osiromašeni uranijum. Uz ekstremni muzički neukus i neoriginalnost ide plitak tekst, sa nekom carpe diem porukom, i ekstremno ružan spot. Antiestetika jeste trenutno moderna, a verovatno su želeli da pošalju neku dublju poruku, ali kada spot izgleda kao epizoda Marke Žvake možemo se složiti da je nešto krenulo po zlu. S obzirom na pozitivne komentare i brojeve pregleda deluje kao da ovi klinci idu u pravcu ka nekom usphehu, koji ako se dogodi život stvarno neće biti lep.

Raskid13 – Pun Ke$a

Ukoliko ste šokirani znakom za dolar u nazivu numere, setite se da se ovaj bend zove Raskid13. Ime benda verovatno vuče poreklo iz činjenice kada su članovi benda poslednji put imali emotivnu vezu, ali to nije tema ovog teksta. Tema je njihova pesma čiji je lajtmotiv toliko prežvakan da je postalo odvratno baviti se time. Zamislite “pun keša, izlazim iz banke, sada kad sam bogat, više nisam panker”. A jebi ga, deco, niste vi nikad ni bili pankeri. Sudeći po produkciji spota i zvuka, para imate. Sudeći po sadržaju, niste ih od muziciranja stekli. I dok pop pank može da bude upitan izuzetno, može da bude i pametan, pun dobrih hukova i interesantan nekome ko ima više od 13 godina (je l’ vidite šta sam ovde uradio sad, ha?), ovaj bend  čini težim tu neku moralnu obavezu da podržavamo domaće stvaralaštvo. Krajnje poražavajuć pristup temi, deonice koje zvuče toliko neinspirisano da ćete ovaj zvučni isprdak zaboraviti pre nego što se završi.

Prisoner – Košmar

Ako ništa drugo, naziv pesme je prikladan da prikladniji ne može bit. Većina vas zna ko je Tomi Vizou, alfa i omega (i beta i gama etc.) filma “The Room” iz 2003. godine. Film je proglašen jednim od najgorih ostvarenja sedme umetnosti i mislim da smo mu upravo našli pandan u muzici. Neshvatljivo je da neko može da snimi ovoliko neinventivnu i predvidivu metal pesmu u 2019. godini. Tekst koji ima zaplet kao neki loš sinematik za prosečni akcioni rolplej (fale samo orci i vilenjaci), vokal koji zvuči kao Čipi iz Osvajača sa problemima gastroenterološkog tipa posle pakle 10 cigareta nekog toksičnog duvana sa buvljaka. Produkcija gitara je na nekakvom nivou, ali i dalje dve decenije iza standarda u metalu.  Kada bi kod nas kriminalci dobijali isti tretman kao teroristi i politički zatvorenici u “Gvantamo Beju”, mučili bi ih ovim audio snimkom (pesma je previše darežljiv termin). Takođe, ko god je pisao urnebesno infantilan tekst, neka poseti sledeći link: https://goo.gl/v3gSeU

Umesto hvalospeva (januar 2019) – Povratak otpisanog

Iako ste mislili da je ova rubrika nestala zajedno s njenim idejnim tvorcem Nikolom Krstićem, redakcija Balkanrocka je odlučila da vas zajedničkim snagama svakog meseca počasti s nekoliko “veličanstvenih” numera koje možete poslušati, ali vam savetujemo da se pre toga posavetujete s lekarom ili farmaceutom, jer iako se kaže da je muzika lekovita, od ovih “lekova” mogu nastati svakakve nus pojave. Kako postoji Zlatna malina, nagrada za najgora ostvarenja u filmskoj industriji, mi smo stvorili našu koja će biti dodeljena najgorim muzičkim numerama u vidu Zlatnog Larsa (koju možete videti kao naslovnu sliku). Za početak predstavljamo vam 5 numera koje nikako nisu mogle ostati bez šanse da osvoje ovu prestižnu nagradu.

Najčitanije

Izdvajamo!