Umesto hvalospeva (mart) – Pošast muzičkih moljaca

I tako prođe ta odvratna, umorna, depresivna zima i konačno možemo da potpuno uživamo dok šetamo po osunčanim površinama s muzikom u ušima. Ipak, lepo vreme znači i veliku pojavu štetočina u vidu muzičkih moljaca koji vam žele pokvariti uživanje u vašoj omiljenoj plejlisti. Zato ovaj put vadimo tonu Zlatnih Larsova spremnu za one koji se nalaze na novoj listi kako bismo sprečili ovu pošast. Verovali ili ne, bilo je još mnogo kandidata koji nisu uspeli da dođu na sami vrh, ali obećavamo da neće biti zapostavljeni u sledećem broju naše kolumne. A sada, uživajte u ovomesečnom izboru od čak 7 anti-pesama.

Surovi surf pank – Budale

Ovaj bend je doživeo nagoveštaj svojih nesuđenih pet minuta slave na po svim aspektima legendarnoj emisiji RTS-a pod imenom “Bunt” i uz pomoć široke mreže skauta koji umeju da izvade mlade talente za koje čak ni lokalni vlasnici kafića nisu čuli. Kao recimo Surovi surf pank; a vi? Ako niste, samo hint: nema nikakvog surfa ovde. Četiri onako vremešna mladića uhvaćena u koštac sa ćosavim starijim tinejdžerima i svojom breakthrough pesmom “Budale” gde se pank filozofija svela na “idemo čet’ri četvrtine, ti drži ta tri akorda, nemoj da mi menjaš tu i soliraš, polako, jedno, drugo, treće, ti nešto seri o budalama…” U redu je, druže, da se kao ljudi sazreli i donekle ostvareni okupite i svirate zarad zezanja, ljubavi prema muzici, kreativna dokolica i sl. Možda ako vam pesme postanu bolje postanete oni lokalni heroji ili čak legitimni naslednici bendova radničke klase “do 3 radimo, od 5 sviramo” poput Cepenih Ćunaka. A (ovako), pa ovde nema rokanja bato, pa tu se deca igraju!

Zid mortal – Ovo je moj grad

Kada smo već kod lokalnih heroja, tu je i večita nominacija za tu titulu Zid mortal. Bend za koji misliš da je umro zajedno sa turnejom “Hit 202” ko iz vedra neba izbacuje nešto novo. Pod maskom dobre produkcije i verovatno maksimuma koji je Gaga “Dobro Polje” Petronić mogao izvući iz toga, izašla je još jedna iz kategorije zamalo pesama, gde bend još u filmu “slušamo ploče i sviramo rok” polako otkriva sudbinsku spoznaju za koju ceo region zna već dobre tri decenije, a to je da se stvari ovde nikada neće promeniti. Ta nemojte kasniti, gospodine Koštunica! Ovaj, Sirano…
P.S. zahvaljujemo se Milanu B. Popoviću što nam je poslao ovo remek delo sa zahtevom da ga recenziramo, mislimo da smo našli najbolje mesto pod suncem za njega.

Šajzerbiterlemon – O Idolima

Ovo je nešto baš novo, baš sveže. Pre neki dan je izašlo. Čim kliknete plej kreće neki vrlo dubokouman spot sa jeftinim instagram efektom i cropom, tako da znamo da je ovo vrlo ozbiljan i zreo bend. Celu stvar otvara riff koji ste čuli već milion puta, ali ne smeta, možda je to samo uvertira u jednu odličnu pesmu. Ipak ovaj bend postoji čak pet godina i ovime najavljuje prvi album. Očekuje se nešto veliko, zar ne? Posle svih onih buntovničkih srednjoškolskih pesmica sa klasičnim “0-3-5” riffom koji ide kroz celu pesmu, malo tiše, pa malo glasnije, očekivali smo da je bend sazreo. Ali nije, čak… Pomenuta dosadna uvertira odvodi nas u nešto drekavo što bi, valjda, trebalo da predstavlja pank. Kroz tu dreku može po neka reč da se razazna, ali hvala Bogu u moderno doba ispod svakog videa imate tekst pesme, pa se možete uveriti kolika je ovo budalaština.

Jasno je da je ovo jedan od predstavnika nove generacije pank bendova (čitaj mali Repetitori) koje čini grupa kvaziumetnika koji samo žele da budu kul, ali ovaj put su baš preterali. Za to što žele da rade potrebna su muda i stav, Repetitor ima oba. Ovi imaju skupe gitare, loše riffove i glupe tekstove. Dobitna kombinacija! Nema više potrebe da se vrtimo u krug i pravimo istu stvar iznova, samo svaki put sve gore. Ovakvi bendovi su kao da uzmete soc od turske kafe i od toga napravite još jednu kafu, i još jednu kafu, i još jednu kafu..

Postoji šansa da nisam dovoljno produhovljen da shvatim pravu poentu ovog teksta, ali bih rekao da ovakvom muzikom ubijaju svoje idole tako što razvodnjavaju ono što su oni nekada radili. Ne mora sve da bude ekstremno inovativno i da pomera granice žanrova, ali MOLIM VAS, neka neko napiše bar jednu dobru pesmu.
Najavili su ovu stvar kao “Šamar u facu”, ali ona više deluje kao loša fora nekog debelog i dosadnog lika kog sažaljevate jer misli da je jako zabavan.

Harlekin – Ljudi su ljudi

Iako muzički u numeri “Ljudi su ljudi” ima nekog čačkanja emocija, u tekstu melodiji i pevanju toga ne da nema, nego bend zahvaljujući tome zvuči kao da stremi jednom od najnebitnijih i najužasnijih bendova regionalne scene, a to su Neverne Bebe. Do kad više postavljanje opštih pitanja u pesmama “Da li si birao boju? Da li si birao vreme? Zašto baš ovo mesto?” koja bi neko svario da se nadju u tekstu srednjoškolskog pank benda (i to na početku srednje škole), ali ne i kod ove starije ekipe. Najjače je koliko će se verovatno zaostali slušaoci rok muzike u Srbiji (kojima je SARS dobar bend) verovatno izložiti na ovu baljezgariju, jer bogati sadrži tako lepe “ljudske” poruke u sebi. A možda im i neka humanitarna organizacija ponudi novac pošto je pesma, jelte, o jednakosti među ljudima. Da, “Kul pesma, poz od Unicefa” je prvi komentar na pesmu. Izgleda da je recept za mizeran uspeh na ovoj sceni neverovatna površnost (ili lažna dubokoumnost) potkrepljena “mir u svetu” porukama kako bi se došlo do one velike većine koja će se na Youtube-u dvoumiti da li da pusti Harlekin ili eventualno neku Cecinu pesmu, jer će joj obe sasvim sigurno stajati kao predložene.

Sindrom – Rokenrol je život moj

Priznajem, mnogo je đubreta, namerno i nenamerno, prošlo kroz brojne raspršivače zvuka do mojih ušiju, ali ovo… Pop punk, razumemo, mora da bude pitko i plitko, ali ovo je bre toliki transfer blama da mi zaista nije jasno kako je neko odobrio da se ovo objavi. Bolji tekst od ovog iritantno ispostavljenog u strofama bi napisala i mačka o avanturi zvanoj „obaranje lomljivih predmeta sa ravnih površina“. Jasno je da su momci hteli da dočaraju sitne lepote života u bendu, ali čoveče, ovo je baš na nivou osnovne škole. I ono malo vrlo amaterski odsvirane muzike koja može da uđe u uši u ovoj pesmi, neverovatno loš vokal i još gori tekst povlače sa sobom kroz digestivni trakt et voila, „Rokenrol je život moj“ je prvi slučaj u svetu da pesma direktno nakon ulaska u uši izađe na stražnja vrata. Uh.

Janko Hrubik i Nikola Čubrilo Band – Luksuz bluz

Hvala Robertu Johnsonu što je davnih tridesetih godina prošlog stoleća „prodao dušu đavolu“ i postao najinspirativniji bluz muzičar ikada. Da nije bilo tog smelog poteza Muddy Waters i Willie Dixon ne bi imali šta da prenesu Chucku Berryju, tvorcu rock ’n’ rolla i ćaletu svih nas – što bi rekao Cane Kostić. U ovom nizu autora lako se ogleda inspiracija u prethodniku ali se isto tako lako prepoznaje upečatljiv originalni doprinos sledbenika. U pesmi ispred vas to nedostaje.

Ova pesma suštinski nigde ne greši jer ne može se mnogo pogrešiti kod bluz standarda, ali napraviti ovakav bluz standard danas je bespotrebno i čak retrogradno. Čak ni veliki Stonesi se nisu usudili praviti bluz standard pesme, već su muziku na kojoj su odrasli svirali na svoj način i u čast svojih muzičkih inspiratora stvorili dva fenomenalna bluz cover albuma u razmaku od 50ak godina. Možda je Janka i Nikolu zbunila nedavna promena sata, ali nadam se da im na zidu visi kalendar iz 2019. godine. Stvaranje ovakve numere danas služi stivirejvonovskom iživljavanju na gitari (tbh, nije on najgori u tome bio) između deonica u kojima pevač nariče nad svojom „tužnom“ sudbinom zbog drage koje nema. Prežvakana, ispljunuta i opet prežvakana priča. Ovom luksuznom bluzu nedostaje, ne mora luksuzni, ali mogao je biti makar pristojni spot, kad se već se za tako nešto odlučilo. Pri kraju ovog amaterskog video zapisa ovaj dvojac u pratnji basiste beži od kamere i od odgovornosti za pesmu, a sve to prati nagli fade out koji se odlično uklapa u besmislenost poduhvata.

Superego – Produktivan dan

Godinu dana nakon blokbastera “Oriona“, autori hit singlova “Budala” i “Sutra (Sutra)” na ekrane vaših pametnih telefona donose novi, as cringy as ever “ofišal mjuzik video”. Vaš omiljeni pančevački sastav Superego predstavlja najnoviju pesmu uz koju ćete plakati (od smeha), jači nego ikad, pred vas serviraju “Produktivan dan“. Dan kada je ova pesma nastala može se nazvati sve osim produktivnim, a sudeći po ostalim pesmama, isto važi i za njih. Reciklirani rokenrol i tekstovi sa tužnim pokušajima rimovanja i potpuno nejasnim porukama (koje su verovatno ljubavne) su ono po čemu je ovaj bend postao prepoznatljiv. Jadna ona kojoj je su ove pesme posvećene. Najsvetlija tačka ovog singla je verovatno spot koji, iako je taj koncept izlizan i već bezbroj puta odrađen, pored ove muzike izgleda zaista dobro. Prijatelji benda iz različitih krajeva sveta koji igraju uz ovu pesmu nikako nisu originalna fora, ali vas mi molimo da spot svakako odgledate do kraja i sa pažnjom, u slučaju da je neko od tih “prijatelja” koji su učestvovali u spotu pokušao da nam krišom pošalje poruku za pomoć jer je otet, ili ne daj bože primoran na slušanje i igranje uz ovu poražavajuću numeru.

12 KOMENTARA

  1. Kad vidim koliko je ovo iznerviralo pseudo-intelektualace koji pišu nepodnošljivu muziku a misle da su vrlo inovativni, sve mi toplo oko srca.

    Poruka:
    Nisu nikakav kič i šund i mediji koji ne daju prostor krivi za malo pažnje koje imate. Krivi ste vi sa ovakvim pesmama i spotovima. Ko normalan će da da pare da sluša ove bendove? Budite i srećni što imate bilo kakav publicitet, ovo vam je samo pozitivno što ste se pojavili u ovakvom članku.

  2. Poruka autoru teksta:
    Vi mora da imate neverovatno uspesan autorski bend, koji po svoj prilici ulaze ozbiljna sredstva u svoj rad…
    Iako nisam clan nijednog od navedenih bendova, osecam se lose, jer koliko sam uspeo da skontam iz vaseg pera samo bljuvotine i ponizenja izlaze.
    Cemu prozivanje ako moze dobronamerni savet? :)
    Ali ipak, mislim da web-ratnicima kao sto ste vi ne treba pridati preteran znacaj, jer inace, ne bi bili anonimni i dozvolili bi da neki drugi pametnjakovic komentarise i blati vas rad..
    Ne znam, mozda gresim…………

  3. Poštujem svačije pravo na mišljenje o kvalitetu muzike, o tome ne vredi raspravljati, ali ovde nešto nedostaje…
    Autoru prikaza nedostaju m.d. da se potpiše ispod svojih tekstova.

  4. Svaka cast, to je to, sve je na mestu, moglo je grublje, tek sam sad otkrio za ovu kolumnu na ovom sajtu i bas mi se svidja.
    Zeleo bih samo ovde u komentaru da ponovim najvazniju recenicu: “Ne mora sve da bude ekstremno inovativno i da pomera granice žanrova, ali MOLIM VAS, neka neko napiše bar jednu dobru pesmu.”

  5. Bilo bi lijepo da je pisac teksta na dnu potpisan. Ako je ovaj tekst pisao muzicki kriticar, onda bi trebao imati vise kritika, a manje “prozivanja”. Previse je tekst subjektivan :)

  6. Hvala na grubosti i pravoj kritici! Svaka reč je na mestu! Novi materijal je za nas već odavno stari, dosta vremena je prošlo od kako smo želeli da ih izbacimo. Neke pesme postoje 5, 6 godina još iz doba osnovne škole i kada smo počeli da sviramo i stvaramo. ,,Rokenroj je život moj” je jedna od prvih pesama koja je nastala, tu uvidjam svoju ličnu nezrelost iz tinejdžerskih dana! Te nezrelosti se ne stidim i smatram da smo svi mi prolazili kroz te periode, upravo zbog toga smo odlučili da sada kada možemo te nove/stare pesme snimimo i izbacimo. Na taj način beležimo naše početke i da danas, sutra kad mi kao roditelji budemo imali posla sa tinejdžerima možemo im pustiti ovo! Publici obećavamo nakon objavljivanja albuma, dosta novog materijala koji je već završen!

  7. Ovo je prvi put da nam je neko nešto rekao direktno i bez uvijanja (doduše- ne baš direktno). Do sada je uvek bilo kao: ma dobri ste, matori, samo pičite… Nije baš najprijatnije, ali je kritika poprilično precizna.
    Hvala,
    Jeremiah, gitarista Surovog Surf Punka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde