Cele godine smo se međusobno vijali čekajući predloge i tekstove za omiljenu rubriku na sajtu. Grupni četovi su goreli, letele su uvrede, neverice, iz ljubavi nastajala je mržnja i obrnuto, ali „Umesto hvalospeva“ nikada nije trpeo zbog naše falične ljudske prirode. Voleli smo da pljunemo umesto da pohvalimo, nekad damo i savet bendovima, ali pre svega savet vama, dragi čitaoci, na šta da ne klikćete na YouTubeu. Pred vama je godišnji presek naših takmaca za Zlatnog Larsa, neki od bendova su već pobeđivali na određenim takmičenjima. Lagana sreda je pobedila u Buntu (koji se emituje sredom, neko kaže slučajnost, mi kažemo protekcija!), Rampa je pobedila na BARF-u, koji je tom prilikom opravdao skraćenicu (to barf, eng. slang – povraćati).

Ovog puta, izbegavajući svaku odgovornost kao i do sada, ostavljamo vama da izaberete ko je najgori od najgorih (glasanje je na kraju teksta)! Srećni praznici i želimo vam (i sebi, naravno) još bisera za „Hvalospeve“! Glasanje traje do 6. januara u ponoć.

Kika – Zaistinski

Bend Kristine Jovanović obećavao je dosta, s obzirom na nesumnjivi talenat gospođice Kike, ali je podbacio na mnogo polja. Ovu pesmu od pop punk hita razdvaja nekoliko stvari: iz nepoznatog razloga iskreveljeni vokal Jovanovićke, za koju znamo kako dobro može da zvuči, prilično jeftini trikovi u strofama i na kraju, najveći šamar vašim ušima – tekst toliko loš da ćete se povući u sebe i plakati danima. Grehote li ogromne kada onakav melodijski huk iz refrena bacite na „Zato voli i ti mene, ja sam tvoje štene, pazi koga maziš i sa kim se gaziš, jer ćeš da najebeš“.

Sabljar – Pesma o istini

Da raščistimo odmah na samom početku, MHE jesu zlo i njihova rapidna izgradnja će od Srbije napraviti ekološku katastrofu. Frontmen legendarnih Dža ili Bu, Nebojša Simeunović Sabljar u solo izdanju poziva na odbranu prirode ove zemlje, koja bez istine neće moći da opstane. Iako je poruka dobra i dobronamerna, realizacija je blago rečeno ispod svakog proseka, a nekmoli standarda pomenutog autora. Tekst deluje kao da ga je pisao blago desno orijentisani bijesni tinejdžer, a ne panker koji je na sceni već tri decenije.

RAMPA – Šta nama treba

Rampa, već poznati sastav čitaocima ove divne rubrike izbacili su novu stvar. U redakciji postoji diskusija da li je ova melodija manje ili više radioaktivna od prethodne „Život je lep„. Sve deonice u pesmi deluju kao da pokušavaju da se dokažu da je ova ekipa muzički potkovana, ali jednostavno deluje prenatrpano. Tekst sa povremenim psovkama, koje deluju tako nasilno ubačene, zvuči vrlo detinjasto i neoriginalno. Kako izostaviti činjenicu da je ovaj bend pobedio na ovogodišnjem izdanju BARF-a?! (ako znate engleski jasno će vam biti da se ime „festivala“ savršeno slaže sa listom izvođača). Ova činjenica tačno ukazuje na to da ovaj bend zvuči kao Ex yu rok bend, ali u 2019. godini, što će matori rokeri, koji nisu spremni da čuju bilo šta iole inovativno ili interesantno, dočekati širom otvorenih ruku.

Prisoner – Košmar

Ako ništa drugo, naziv pesme je prikladan da prikladniji ne može bit. Većina vas zna ko je Tomi Vizou, alfa i omega (i beta i gama etc.) filma “The Room” iz 2003. godine. Film je proglašen jednim od najgorih ostvarenja sedme umetnosti i mislim da smo mu upravo našli pandan u muzici. Tekst koji ima zaplet kao neki loš sinematik za prosečni akcioni rolplej (fale samo orci i vilenjaci), vokal koji zvuči kao Čipi iz Osvajača sa problemima gastroenterološkog tipa posle pakle 10 cigareta nekog toksičnog duvana sa buvljaka.

Zid Mortal – Ovo je moj grad

Kada smo već kod lokalnih heroja, tu je i večita nominacija za tu titulu – Zid mortal. Bend za koji misliš da je umro zajedno sa turnejom “Hit 202” ko iz vedra neba izbacuje nešto novo. Pod maskom dobre produkcije i verovatno maksimuma koji je Gaga “Dobro Polje” Petronić mogao izvući iz toga, izašla je još jedna iz kategorije zamalo pesama, gde bend još u filmu “slušamo ploče i sviramo rok” polako otkriva sudbinsku spoznaju za koju ceo region zna već dobre tri decenije, a to je da se stvari ovde nikada neće promeniti. Ta nemojte kasniti, gospodine Koštunica! Ovaj, Sirano…

Entropija – Rokenrol

Entropija se definiše kao težnja sistema da pređe u stanje haosa. Ako se stanje haosa opisuje kao potpuna neoriginalnost, banalnost teksta koji se jedva razume i generalno loše sviranje onda su totalno uboli ime. Rokenrol? Više liči na plagijat plagijata. Mada, s vedrije strane, ovaj bend se može smatrati ekološki svesnim jer prate onaj osnovni princip Reduce, Reuse, Recycle.

Ničim Izazvan – Hajde dođi da popraviš stvari

Nosioci titule “Rundek za siromašne”, samozvani alternativni “rokeri” Ničim Izazvan lep oktobar ove godine rešili su da “ukrase” svojom pesmom.Ako ništa drugo, ova pesma više nema onih pretenzija da zvuče kao solo karijera bivšeg frontmena Haustora, sad su prešli malo bliže. Obukli su odelo najpoznatijeg Zemunca među rokerima, Momčila Bajagića Bajage. Ovaj skok u stilu podrazumevaće i promenu ciljnje publike – miljenici šiparica slabih na patetiku sada će biti savršeni soundtrack na soc net profilima nešto starije ženske publike. Od wannabe Rundeka za devojčice do wannabe Bajage. Čak i Bakalov imitira Momčila u nekim momentima. Smehotresno.

Lagana Sreda – To je ljubav

Pobednici ovogodišnjeg Bunt rok festivala su za jesenje, depresivne dane spremili jednu lajt pesmu da razbije depru i otera sve oblake. Međutim, jesu li uspeli? Baš lagano, bez muke, preterano uložene kreativnosti i truda nemoguće je resterati sivilo. Kaže jedan stariji srpski pesnik „rime su ti nulo, uno bambino“, te ću to ostaviti ovde ne bi li se Lagana Sreda trgla i počela malo više truda ulagati u svoje tekstove kako im stariji pesnik ne bi lupio etiketu. Ako je ljubav prljav veš, što se, bože kako li su se samo setili, rimuje sa leš i sudopera puna suđa, a sve to popravlja zapečen krompir iz rerne onda biram neljubav. Oho, vidite, Oliver je u spotu.

Rok Bulevar – Nerealno realna

Zaista je dobro što ova pesma, bar za sada, nema spot. Na ovaj način dobili smo idealnu priliku da potpuno neometano čujemo “krem roka”, kao što reče neko u komentarima na Youtube-u. Kancerogeni tekst ove pesme je toliko originalan i nepredvidiv, da smo prosto poželeli da odigramo jednu malu igru sa vama. Pročitajte prvi stih i pokušajte da sami završite svaku strofu. Ukoliko neki deo niste uspeli da pogodite iz prve, nemojte biti razočarani, jer sam ubeđen da je vaša verzija bar tri puta bolja. Na solaži bi im pozavideo svaki tezga, ili svadbarski bend, dok bi se boja glasa i stil pevanja Marka Vidojevića sasvim lepo uklopili u domaću scenu koja je bila aktuelna pre nekih pedeset godina.

Pet minuta slave – Pandurska

Neverovatno je da jedan ovakav bend i jedna ovakva pesma potiče iz jednog rock city Novog Sada. Sama problematika teksta ove pesme nosi nešto što je posledica propasti rokenrola. Zar nije poenta svih ACAB motiva dobiti pendrekom po glavi zato što si, u najmanju ruku, milkanima pokazao golu zadnjicu (o radikalnijim idejama nećemo, bićemo fini)? Možda je manifest novog, diverzantskog ACAB panka prelazak na drugu stranu ulice i izbegavanje? Tekstualna kompozicija pesme je priča za sebe. Sve u svemu čista petica, za četvrti osnovne. Momci, uzmite ovo kao dobronamerni savet: uozbiljite se i prestanite da svirate obrade Ateista.

Bonus track

S.K.A. – Ultra Boban

Kraj godine nije nam doneo boljitak u muzičkoj sferi, baš naprotiv iznedrili su se novi tragikomični pokušaji „muzike“. Među kandidatima za najgori muzički pokušaj u 2019. svakako se izdvaja S.K.A. i njihov album „Skroz Kretenski Andergroud“. E sad, pošto je koncept rubrike „Umesto Hvalospeva“ takav da biramo singlove morali smo da izaberemo samo jednu stvar sa ovog „seminalnog remek-dela“ iako ovaj album zavređuje sopstevno izdanje.

Ako ste mislili da je teško prevazići žalosne pokušaje koketiranja sa folkom koje nam godinama plasiraju Dubioza Kolektiv, SARS ili Brkovi ovi momci su to uspeli. Šta dobijate kada spojite neinventivnost, kvazi humor (koji originalu ne manjka, naprotiv) i nula osećaja za estetiku? Odgovor se krije u obradi kultne južnjačke zajebancije „Ultra Boban“ koju je S.K.A. iskasapio. Sve ono što je u originalnoj kompoziciji bilo vredno i činilo je kultnom ovde je oduzeto. Neverovanto je da na potpuno identičan tekst, ali u dve različite verzije, možete da plačete od smeha ili od tuge što ste sebi uopšte dozvolili da vam neko na ovaj način izmasakrira čulo sluha.

[yop_poll id=“2″]