Umesto hvalospeva (april) – Nasleđe Nikole Krstića

Pošto je svima glavni problem bio ko piše tekstove za umesto hvalospeva, umesto da malo mućnu glavom ili promisle o pesmama i bendovima koji je trebalo da pobacaju te pesme u kantu ili još malo rade na njima (a da ne pričamo o bendovima koji su se našli u tekstovima), odlučili smo da vam ovaj put napišemo svoja imena. Ima nas i još, ništa se ne brinite, samo je ovaj put izbor pao na ove članove redakcije. Ne, Nikola Krstić ne piše ove tekstove, but this is his legacy.

Pred vama su tri punk propasti, jedno alternativno skičanje u mikrofon i mrtvi rokeri za mrtve moto skupove. Uživajte!

Crveni karton – Demonkratija

Mnogi će se pitati šta to nije u redu sa ovim bendom i ovom pesmom. Koliko god elementi u argumentovanju mogu biti pozitivni, isto toliko su negativni, pogotovo ako neko samouvereno hoda izrazito nezgodnim terenom panka, dovoljno širokim da može da se prođe i dovoljno klizavim i džombastim da se lako s tog puta skrene u drugu krajnost. Gledajući stvari sa pozitivnog aspekta, produkcija je odlična i kristalno čista. Pesma traje, po radijski, tri i po minuta i kompozicija nosi dva muzička motiva. Opšte mesto pesme je ljudska jednakost i sloboda uništena političkim previranjima u svetu (ili Srbiji, kako vam drago).

A sada argumenti protiv. Produkcija u panku uopšte nije bitna, da se ne lažemo. Naprotiv, ubija sirovinu pank zvuka, te to okačite mačku o rep. Utegnute kompozicije sa dva motiva nisu loša stvar, ali razmontirajte to malo da haotičnost i lucidnost dođu do izražaja jer to je privlačnost i estetika panka. Spot je dodatno razvodnio temu, ubio kakvu-takvu direktnost pesme i pretvorio je u dvosmisleni komentar propagande. I šta je sa tim opštim mestima dece, parkova kao motiva slobode? Što se, bre, ne skinete goli i trčite gradom, kažete „želim da trčim go, to je moja sloboda“, šta fali tome?

Neke stvari tu moraju biti jasnije i nekim idejama se mora dati vreme za sagledavanje, analiziranje kako bi se diferencirale, dobile formu i kako bi se upro jedan (a ne dva) prsta u srž problema. Nebitno je li to kažiprst ili srednji; pank je širok i prihvata ih oba.

Pet minuta slave – Pandurska

Neverovatno je da jedan ovakav bend i jedna ovakva pesma potiče iz jednog rock city Novog Sada. Četvorica ne baš, i ne više, klinaca su rešila da naprave bend iz očigledne ljubavi prema grupi Atheist Rap i izvode njihove stvari. Već to je malo diskutabilno jer – zašto sviraš obrade još uvek aktivnog benda iz svog grada? U redu, to nećemo zameriti sve i da možemo; pričamo o novoj pesmi pod nazivom „Pandurska“ koju momci leta gospodnjeg 2019. koriste u okviru svojih 5 minuta slave da najave drugi (!) album.

Sama problematika teksta ove pesme nosi nešto što je posledica propasti rokenrola. U redu, pank je uvek vukao na neku drugu stranu i modelom ponašanja rušio svetske društvene tabue, ali znači li to da, sada kada je neosporna činjenica da je svet oko nas otvoreno pokvaren, divalj i zao, pankeri moraju uhvatiti drugi pravac i finoćom iskazati različitost i svoj bunt prema svemu tome? Zar nije poenta svih ACAB motiva dobiti pendrekom po glavi zato što si, u najmanju ruku, milkanima pokazao golu zadnjicu (o radikalnijim idejama nećemo, bićemo fini)? Možda je manifest novog, diverzantskog ACAB panka prelazak na drugu stranu ulice i izbegavanje?

Tekstualna kompozicija pesme je priča za sebe. Sve u svemu – čista petica, za četvrti osnovne. Momci, uzmite ovo kao dobronamerni savet: uozbiljite se. Napravite samo jednu, ali valjanu pesmu i tako mic po mic. Možda dočekate svojih 5 minuta slave, a portali poput Balkanrock-a će sigurno prepoznati vaš potencijalni talenat i trud koji još uvek ne pokazujete. I prestanite da svirate Ateiste!

Crveni Vetar – “Koliko košta”

Godina je 2019, a pop punk još uvek pokušava da bude aktuelan. Nekom magijom, kao korov još uvek izniču novi bendovi ovog srednjoškolskog žanra u kojima sviraju ljudi stariji od 15 godina, verovali ili ne. Crveni vetar je jedan od najnovijih koji je otkrio ovu toplu vodu. Kako su sami naveli na facebook stranici, oni sviraju melodic hardcore punk, ali jedina veza koju ovaj bend ima sa HC-om, su bivši bendovi basiste i bubnjara – Hitman i Stonewall, koji su zapravo i odlično zvučali. Ova ekipa iskusnih muzičara je u “Koliko košta” izvukla koliko god da je mogla iz ovog neplodnog žanra, ali i pored toga ostala da zvuči jeftino i neubedljivo. Rifovi koje možete čuti u svakoj pesmi svakog pop punk benda ikada i ne toliko loš, ali poprilično neupečatljiv vokal mlađane Đu su minusi na kojima treba raditi, a takođe bi bilo zaista lepo da na sledećem albumu bubanj ne zvuči kao da je nacrtan u programu. Što se tiče publike, ovaj bend će svirati za klince koji se lože na Đu, za klinke koje su tek počele da koriste čokere i ajlajner, kao i za matorce koji se lože na Marka Vidojkovića (da, onog Marka Vidojkovića), koji svira lead gitaru u ovom bendu. Šteta.

KIKA – Zaistinski

Bend Kristine Jovanović obećavao je dosta, s obzirom na nesumnjivi talenat gospođice Kike, ali je podbacio na mnogo polja. O tome ćete (ili ne) čitati u punokrvnoj recenziji njihovog debi albuma, a za ovu rubriku pred vas iznosimo njihov glavni singl, perjanicu albuma zvanu „Zaistinski“. Ovu pesmu od pop punk hita razdvaja nekoliko stvari: iz nepoznatog razloga iskreveljeni vokal Jovanovićke, za koju znamo kako dobro može da zvuči, prilično jeftini trikovi u strofama i na kraju, najveći šamar vašim ušima – tekst toliko loš da ćete se povući u sebe i plakati danima. Grehote li ogromne kada onakav melodijski huk iz refrena bacite na „Zato voli i ti mene, ja sam tvoje štene, pazi koga maziš i sa kim se gaziš, jer ćeš da najebeš“. Ništa od ovoga nismo izmislili mi, nego autor pesme, zašto, zaistinski ne znamo. Ovo je ubedljivo najgori singl koji sam čuo ove godine, a bilo ih je. Čak je i moja šezdeset-četverogodišnja majka ovo videla na TV-u i bila u fazonu, šta je bre ovo kog đavola? A žena ima The Jam i T-Rex u kolekciji ploča.

Chetvorka (gost Bane Jelić) – Svila

Koža, svila, sintetika, patetika, muzika koja je na izdisaju bar 30 godina, ukradeni riff iz “I Want It All”, pokušaj jednog mačora da nađe svoju divlju mačku, i mnogi drugi elementi pesme benda Chetvorka mogu nas samo izbaciti iz takta i naterati na misao da bolje da je umro rokenrol nego da i dan danas imamo ovakve pojave na sceni. Da stvar bude još tragičnija, ovaj bend sebe smatra ljudima koji nam ,bogati, vraćaju rokenrol, pa su svoj video označili sa #RockAintDead. Prava tragikomedija. Osim same pesme, pojava Baneta Jelića u ovoj pesme i spotu je totalni šok. Koliko ovog čoveka nigde nije bilo, adekvatniji hashtag bi bio #BaneJelićAintDead. Ali evo ga sad tu među nama, kao potpuna kopija Stiva Vaja i u stajlingu i u pokretima, a bogami i ovoj solaži koja je, verovatno, jedini njegov doprinos ovoj pesmi. Ipak, vidimo da ima starih bajkera i rokera koji su jedva dočekali da se ovako nešto pojavi pa da sruče tonu generičkih komentara i samo čekamo kad će da ih zovu na neki moto skup. Mada, ovakva muzika više nije aktuelna ni na tim događajima , tamo već odavno nema nijednog harlija, već se voze sportski motori, a umesto masnog rokenrol, publika bi mnogo rađe videla Cecu. Ne kažem da je to dobro, (mada bi najbolje bilo da su oba žanra davno nestala) ali je definitivno znak da je ovakav rokenrol izgubio svoje malo uporište i davno zakopan duboko, duboko ispod zemlje.

Autori: Mladen Milošević, Miloš Cvetković, Uroš Matović i Đorđe Reljić