-

Naslovna Autorski članci "The Show Must Go On" - pesma sa kojom je Freddie Mercury pobedio smrt

“The Show Must Go On” – pesma sa kojom je Freddie Mercury pobedio smrt

 

Inside my heart is breaking
My makeup may be flaking
But my smile, still, stays on

Pre 28 godina, Farrokh Bulsara aka Freddie Mercury, jedan od najboljih muzičara koji je ikada krasio scenu, pošao je u svojoj 45. godini života put večnosti. Ovo je priča o njemu i vanvremenskom hitu “The Show Must Go On” grupe Queen, čiji je bio frontmen (1969–1991).

Legendarni Freddie preminuo je nakon duge i iscrpljujuće borbe sa sidom. Bolest nije bila blaga prema njemu. Ostavila je pustoš na njegovom licu i telu. Ali on se nije predavao nijednog trena. Nije hteo da prestane da nastupa i da stvara. Šou se morao nastaviti. Poslednji hita koji je snimio sa ostalim članovima Queena: Brianom Mayom, Rogerom Taylorom i Johnom Deaconom bio je “The Show Must Go On”. Osnovu za njega napisao je Brayan May, a inpiracija mu je bila Freddieva neustrašivost i istrajnost u borbi sa sidom.

Bio je kraj 1990. i početak 1991. Talas pozitivne energije preplavio je svet, koji je i dalje bio zaokupljen slavljem zbog pada Gvozdene zavese i rušenja Berlinskog zida. Slavne rock grupe 80-ih godina objavljivale su svoje najveće albume. Sve je izgledalo moguće, ali jedan čovek je mogao samo da uz pomoć drugog muškarca uđe u zgradu studija u Londonu. Bio je to Freddie Mercury, oduvek markantan, oduvek sjajno obučen u odela koja su mu savršeno pristajala; oduvek zvezda, koja je svojom pojavom osvetljavala prostoriju u kojoj bi se našao.

Unutra se čuo zvuk nasnimljenih bubnjeva kako tuku, gitare koja reži i samo se čekalo na njega da dođe i svojim neverovatnim vokalom ostavi još jednom svoj pečat. Kada je ušao sve je stalo. Pred ostatkom benda u tom trenutku je stajala senka jednog čoveka. I to ne velika senka. Pogrbljen, osušen, mršav i sa gomilom šminke da pokrije rane na lice i telu, kao i gomile pudera da da njegovom licu neku boju. Gledali sa tugom u očima. Pokušali su da pričaju sa njim, ali njegov glas nije bio tu. Pustili su mu pesmu koju je insistirao da snime. Slušao ju je zatvorenih očiju i upijao svaku notu. Kada je muzika prestala, pokušao je da ustane, ali je posrnuo. Svi su skočili da ga uhvate pre nego što padne.

“Druže, možda bi trebalo da ideš kući. Možda je ovo malo previše, čak i za tebe”, sa brigom u glasu je gitarista Brian May rekao Freddieu, dok je ostatak benda sa producentima stajao iza i klimao glavom.

Iskra ljutnje je zasijala u Freddiejevim očima. Ugledao je flašu votke na stolu pored.

“Samo me gledaj, dragi Ima da je j**eno otpevam!”, prokomentarisao je dok je potezao flašu “na eks”.

Otišao je iza mikrofona i u jednom “tejku” je snimio svoju vokalnu deonicu.
Bend je ostao bez teksta. Neki su i zaplakali. Bolje izvođenje u životu nisu čuli. Pesmi je dao pečat i dušu da postane vanvremenski hit.

 “The Show Must Go On” je priča o životu (šou) koji se mora nastaviti bez obzira na sve, o tome kako najbolje tek dolazi i da bez straha treba da gledamo napred. Kroz jednu gitarsku Freddie je rekao da odlazi, ali da ne treba da tugujemo. Rekao je da ne plaši. Rekao je kako mu je srce puno odlučnosti, kako ima tu besnu želju da živi, uprkos snazi koja kopni.

Umro je nedugo potom, ostavivši u amanet svima nama filozofiju života koji treba živeti punim plućim. Iako vas možda nešto razdire iznutra, ne mora svako videti vaš bol – osmehom se svaka bol može odagnati.

 

3 KOMENTARA

  1. Obozavam Fredija ! Uvek sam ga voleo … Prvi put kada sam ga cuo kako peva osetio sam neku magiju koja mi je dala krila da pokusam da proizvedem nesto slicno. Evo godinama kasnije svoj hleb zaradjujem u ulozi pevaca. Nikada nisam pevao pesme Fredija Merkjurija iz postovanja prema njegovoj pevackoj velicini. Procitao sam nekoliko knjiga o zivotu i delu gospodina koji je jedini sa punim pravom nosio majicu na kojoj je pisalo “Everybody Loves Freddy” …
    Elem, pricica je lepa, i nije prvi put da sam je cuo. Cak se u knjizi gosn. Pitera Fristona (Fredijev Personal Assistent) pominje neeeeeka pricica slicna ovoj … Necu ulaziti u to ko je ispricao pricu i koliko je toga u njoj tacno. Da li je u jednom tejku otpevao i pratece vokale ??? Ili mu je bio potreban jedan tejk za lead vocal, a drugi za pratece ? Ima jos jedna prica o ovoj kompoziciji … Ide ovako. Tekst je 1983 godine napisao tekstopisac Eltona Johna – gosn. Bernie Taupin (nisam siguran da se ovako pise). Elton John tada nije snimio pesmu i ona je camila, i cekala svoj trenutak u fascikli u studiju. Igrom srece, 1989. godine u vreme snimanja albuma Innuendo, clanovi glupe Queen su se nalazili u studiju u Svajcarskoj. Brajan Mej je iz “privatnih razloga” otisao u London, i svratio do studija da pokupi jedno od svojih pojacala. Sedeo je sa producenom, otvorili su fasciklu sa tekstovima, i nasli su tekst koji je Meju odmah prirastao za srce. Pozvali su gosn. Taupina koji se nasmejao, rekao da bi mu bilo drago da da svoj doprinos stvaralastvu grupe Queen i da mogu sasvim slobodno da uzmu tekst i promene ga po svojoj volji. Koliko je Brajan Mej izmenio tekst ostace misterija za nas koji nismo imali prilike da vidimo originalni tekst.Onda je usledilo ovo sto je napisano u ovom clanku ( necemo se baviti verodostojnoscu clanka), a Fredi je glasom umiruceg slavuja dotakao svoj pevacki maksimu u trenutku kada je fizicki bio jako blizu svom minimumu. “Nepravda” prema gospodinu Taupinu ispravljena je na albumu Greatest Hits III gde je pesmu otpevao Elton John koji je tokom cele svoje karijere pevao tekstove doticnog gospodina.
    Pozdrav za ljude sa dobrim muzickim ukusom.

  2. Freddi je bio legenda. Nikada nije umro, jer će zauvek živeti kroz muziku koju nam je ostavio iza sebe, a večnost treba da ga se plaši jer će postojati i posle nje.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe