-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Viktor Savić

Šta umetnici slušaju: Viktor Savić

Foto: Strahinja Ristić

Glumac, reper i osnivač Beat pokreta, Viktor Savić poznatiji je po ulogama koje je odigrao u filmovima „Šišanje” i „Montevideo, Bog te video” nego po ulozi koju igra na muzičkoj rep sceni. Zbog toga smo odlučili da saznamo šta sin Jovana Savića zvanog Lole, osnivača bluz rok benda Zone B, misli o alternativnoj muzičkoj sceni, u kakvoj se situaciji nalazi rep scena i o njegovom angažmanu kao Njezz. Međutim, razgovor smo počeli govoreći o tome kako su ga roditelji upoznali sa svetom muzike, kako je od te muzike došao do hip-hop i rep sveta, u kome je ostavio svoj trag. Prijatan i otvoren razgovor smo završili razgovarajući o njegovim angažmanom u Beat pokretu i budućim planovima.

Balkanrock: Kojom Vas je muzikom otac zatrpavao dok ste bili mali, da li Vam je nešto ostalo u sećanju iz tog perioda?

Viktor Savić: Jeste, apsolutno. Kad sam u vrtić išao, dok su ostali klinci slušali razne gluposti, kad me pitaju šta slušam, obično sam odgovarao da slušam The Cure na prvom mestu, Sisters of Mercy, Yello, Shriekback, to mi je jedan od omiljenih bendova. U to vreme sam nešto manje slušao Cult i Talking Heads. To je uticaj majke i oca.

BR: Da li biste mogli da izdvojite neki album od pomenutih bendova?

VS: Mogu uvek, „Seventeen Seconds”, „Three Imaginary Boys”, „One Second” od sastava Yello.

BR: Da li Vas je otac vodio na koncerte muzike koju je on slušao?

VS: The Cure sam video tek sad na Exitu. Išao sam s tatom na Violent Femmes u SKC-u.

BR: Utisci sa koncerta The Cure?

VS: Fenomenalno! Neverovatno, onaj Smith, on peva fenomenalno. Bend usviran… Stvarno nisam očekivao da će to biti na takvom nivou. Neviđena svirka.

BR: Da li ste svirali neki instrument kao klinac?

VS: Nisam. Znam kao akorde na gitari, ali nikad nisam svirao. Kao klinac sam se ložio na bubanj, ali jako brzo sam počeo rep da slušam i onda me više nije zanimalo to.

BR: Iako je gluma na prvom mestu, Vi pišete pesme, repujete, stvarate. Kako ste došli od bluza i muzike osamdesetih godina koja se slušala u Vašoj kući do hip-hopa i rep muzike?

VS: Hip-hop i rep vuku korene negde iz bluza. Ja sam deo mlađe generacije, pa je bilo logično da imam neki svoj pravac. U to vreme kada sam počinjao da slušam rep dosta je lajv bio uključen i to je bila mnogo kvalitetnija muzika nego ovo što se sada zove repom. Gitare, bas, lajv instrumenti… To je dži-fank, pravac koji su sa zapadne obale pokrenuli Warren G, Too Short i ekipa. To vuče korene iz fanka, od Gaye Marvina, pa da ne nabrajam sad sve…

BR: A Vi ste počeli da se bavite repom 2015. godine…

VS: Tako je. Kada je izašla prva stvar tada sam i krenuo da se bavim time i to iz očaja.

BR: Nije iz inata? Tako vam se zove „jutjub” kanal.

VS: Jeste. Iz inata je bilo zato što su svi oni koje sam slušao ili nestali sa scene ili počeli da se prilagođavaju. Jasno mi je to, ljudi žive od toga, zarađuju. Međutim, izgubili smo pravu rep scenu. I onda sam iz inata krenuo, ne da napravim haos, nego da se možda neko ugleda na mene i ceo taj fazon. Došlo je sad vreme, hvala Bogu, kad se opet vraća old skul. Najsvetliji predstavnik je Smoke Mardeljano, skoro sam bio na promociji albuma. On je čovek s pitanjima, temama, muzički u old skul fazonu. Baš mi je drago što on ima toliko fanova. Naravno, tu su i ovi iz stare škole, Juice sa Hiphopium albumima. Okej, on izbacuje sve i svašta po malo. Evo sad se čeka Hiphopium 4. Hiphopium 1 je najbolji, ali i Hihopium 3 je ozbiljno zreo album, ozbiljan rep, ali to sad ne može da prođe kod nas. Nema ko to da promoviše.

BR: Vi ste ne neki način uočili prazninu, vakum i hteli da je popunite svojim stvarima.

VS: Da. Ne samo što sam uočio prazninu nego sam se zabrinuo da od toga više nema ništa i da je to kraj. Nisam imao šta da slušam. Prestao sam da slušam američki rep, prešao sam na britansku scenu. Oni imaju grajm (grime prim. aut), pravac koji vuče korene iz UK garaža (UK garage prim. aut), što je meni fenomenalno. Tako sam se navukao na grajm, jer imaju sve ono što je nekada rep podrazumevao za razliku od američke scene, koja je otišla u neki self promoušn – ja imam pare, a ti nemaš pare.

BR: Vaše umetničko, rep ime je Njezz, kako Njezz pozicionira sebe na današnjoj rep sceni?

VS: Ne doživljavam sebe na sceni niti tako posmatram stvari. Nemam ni album, izbacujem samo singlove sa spotom. To radim manje-više za svoju dušu. Uskoro mi izlazi nova pesma sa spotom. Zove se „Btown”. Ona predstavlja pregled situacije, sliku onoga što me je mučilo u tom trenutku kada sam je pisao i, umesto da dam neki glup intervju i da to prenesu loše, lepo sam napisao tekst, snimio pesmu i imaju sve crno na belo.

BR: Njezz je spremio novu bombu.

VS: Tako je, brate. Mi ne pravimo hitove mi pravimo bombe (smeh).

BR: Vi ste osnivač Beat pokreta, koji se bavi promocijom di-džejeva. Koliko je pokret aktivan i dalje?

VS: Pokret nije neaktivan, ali nije ni aktivan koliko je bio u početku. Ušli smo u to ne mogu dakažem inata, s godinama sam promenio stav prema toj reči, inat nije dobra stvar, ali iz tog pozitivnog inata, ako mogu tako mogu reći, krenuli smo da radimo žurke, da radimo s klincima di-džejevima kako bismo njima pomogli sa svojim kontaktima, što svetskim što domaćim. Međutim, di-džejevi su u devedeset odsto slučajeva ljudi koji bi se prodali za pedeset evra. To je trajalo neko duže vreme i umorilo nas. Nisu prepoznali stvar, nisu skontali čega smo se odricali da bismo ih gurali (di-džejeve prim. aut). Razmaženi su. U trentuku kada je to krenulo, pored vremena, i novca da mi oduzima i živce, onda smo batalili taj način rada. Sada pravimo žurke zatvorenog tipa.

BR: Sve informacije o Vašim di-džej nastupima su pogrešno prenete, čak i ona da ste na Exitu nastupili 2016. godine?

VS: Apsolutno. Nemaju ljudi pojma. Ja sam Njezz, izbacim pesmu „Kašalj”, a mediji prenesu „Viktor Savić ima pesudonim Njezz Kašalj”. Za Exit lupetaju. Imali smo mi (Beat pokret prim. aut) naš stejdž na Exitu, sarađivali smo sa festivalom, pravili žurke, ali da ja puštam muziku… Sarađujemo s festivalom Dev9t, deo smo tog festivala kao što su oni deo Beat pokreta. Planiramo na zimu da pravimo dve-tri žurke zatvorenog tipa sa skulpturama, bilo bi to nešto između izložbe i žurke. Pravimo za probranu ekipu i uživamo u tome. Velike produkcije sa svetskim imenima koje bespotrebno preplaćujemo ‒ to nam više ne pada na pamet.

BR: Ten Wallsa ste preplatili?

VS: U tom trenutku ne. Bio je povoljan u tom trenutku. Izašao nas je oko 5.000‒6.000, što je kao okej. Zapravo pričamo o dva sata puštanja muzike… To je sve preplaćeno, da ne pričamo o drugima. Ti kod nas ne možeš da isplatiš to, nema šanse. Svi očekuju da su na spisku, piće je jeftino, ti bukvalno nemaš šanse da isplatiš. Svi su na spisku, pa se bune što čekaju red. Svuda preko onaj ko ide preko spiska čeka red, ko hoće da kupi kartu ide preko reda, to je namerno tako i tamo se niko ne buni…

BR: Koliko pratite alternativnu rok scenu u regionu?

VS: Ne znam šta spada pod rok. Ako svrstavate i Mortal Kombat, onda pratim. Volim pank. Pank je jedno celo poglavlje u mom životu. Kada se pojavio Mortal Kombat, to je za mene bilo potpuno osveženje. Oni momci se bore, imaju društveno angažovane tekstove koji postavljaju pitanja, ukazuju na probleme. Kada su me pozvali da im igram u spotu, odlepio sam od sreće. Inače ne igram u spotovima uopšte. Gomila prijatelja s muzičke scene me je zvala da im budem u spotu, ali zahvalio sam se svima i izvinio s obzirom na to da ja radim i svoju muziku, pojavljujem se u svojim spotovima. Ali kada me je pozvao Mortal Kombat… To je borba koju ja vodim.

BR: Da biste voleli da sarađujete s još nekim muzičarima, ne kao glumac već kao Njezz?

VS: Voleo bih s reperima jer je to u okviru onoga čime se bavim. Skoro sam bio u podcastu s drugarima iz THC-a. Oni su skrenuli malo u komerc fazon, iako nemam ništa protiv toga, rekao sam im da moraju osetiti trenutak kada će to svoje komercijalno preokrenuti u nešto pokretački. Zbog toga su oni sami došli na ideju da uradimo nešto zajedno što bi bilo i komercijalno i pokretački. Tupac je to radio. Napravi pesmu kojom privuče pažnju, a sledećom zapita sve, zamisli, zabrine.

BR: Koncerte koje ste skoro posetili?

VS: Idem non-stop na koncerte. Prošle godine sam bio zaredom Bryan Ferry, Šaban Šaulić u Areni. Hvala Bogu da sam bio na tom koncertu. Išao sam i na Brenu, iako nisam neki fan. Nemam nikakav problem da čujem i vidim sve što privlači ljude. I klincima kada pričam, kažem im da nije problem da slušaju lošu muziku, samo moraju znati da je loša. Nije problem da se tebi svidi neka pesma i da je pevaš da bi se proveo, samo budi svakog trenutka svestan da to nije kvalitetno. Aktivan sam. Bio sam na Rambu u KST-u, Eyesburn, Goblini u Hali sportova. Gledam da idem na sve.

BR: Šta bi Njezz poručio sceni?

VS: Poručio bih svima da je ono čime se bave ipak umetnost i da iziskuje talenat koji nije njihov već su ga dobili i jednog dana će morati da ga vrate. Najbolje bi bilo da je bar udvostručen. Da bi postigli to, moraju da rade i da se bave konkretnim i suštinskim stvarima, a ne da razmišljaju o zarađivanju para. Sve što je umetnost mora da pokreće ljude. Ko je počeo da se bavi umetnošću da bi zaradio pare, možda će uspeti u tome, ali je taj pogrešio, izgubiće se u tome i zakopaće svoj talenat.

 

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe