-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Uroš Jovčić

Šta umetnici slušaju: Uroš Jovčić

Foto: Strahinja Ristić

Iza sebe ima dva upisana fakulteta, deset godina glumačke karijere i „fudbalsku karijeru” otpočetu u filmu „Montevideo, Bog te video”. Pored sebe ima prelepu devojku koja je zbog njega došla u Srbiju čak s Tenerifa. Ujutru i uveče zasmejava male i velike gledaoce u pozorištu Boško Buha. Nije neuobičajeno videti ga ni na malim ekranima. A u poslednje vreme oprobava se i u ulozi voditelja. Neposredno pre jednog od mnogobrojnih izvođenja predstave „Gospođa ministarka”, ekipa naše redakcije se susrela s glumcem Urošem Jovčićem, baš u foajeu pozorišta Boško Buha, i pre nego što je uskočio u kostim Dare, popričali smo o uključenosti muzike u njegov život.

BR: Rok, hiphop…

UJ: Ja obožavam hiphop, a on je nastao malo i od roka, ako možemo tako reći. Ali moderne bendove ne pratim i ne znam, neka mi stvarno oproste. Što se tiče ex-yu rok fazona, to volim i to slušam ‒ Zabranjeno pušenje, Riblja Čorba, Bajaga i instruktori… Bio sam na koncertu Zabranjenog pušenja pre, recimo, pet ili šest godina. Tu se moje posećivanje koncerata, nažalost, završava. Ako ima nešto novo što je vredno slušanja, reci mi, molim te. Što se tiče te materije, aut sam (smeh).

BR: Šta slušaš od hiphopa?

UJ: Obično stari hiphop. N.W.A, Ice Cube i ta čitava ekipa. Volim Dr Drea, Xzibita, Snoop Doga, Tupaca, Biggija… Taj stara škola. Što se tiče ovih modernih, ima dosta zanimljivih. U srednjoj sam baš voleo Eminema, kao i svi, Basta Rhymes, naravno. Tu se provuklo i to da kreću treperi da rade, pa povremeno ispratim šta i kako, ali uvek se vraćam na staru školu i taj zvuk.

Foto: Ivana Marjanović

BR: Jednom si mi pomenuo da si u srednjoj imao svoj bend…

UJ: Da, to je baš bio hiphop bend ‒ Bed sektor, sa mojim drugarima Ilijom i Filipom. Bili smo srednjoškolci, krenuli da snimamo pesme kod drugara u kući, gde smo imali improvizovan mikrofon i studio. Naravno, krali smo matrice s interneta i onda snimali neke naše stvari, repovali. Pravili za nas kao dobre stvari. Imali smo i par nastupa. U Lazarevcu, recimo. Čak smo imali, mislim, i jedan ili dva nastupa u Beodradu. Tad je bio još uvek klub Akademija i tamo smo par puta nastupali. Posle smo odrasli, upisali fakultete, zaposlili se…

BR: Koliko je to trajalo?

UJ: Zrno detinjstva. Nekoliko godina. Upisao sam ja fakultet, trajalo je još možda godinu dana i posle svako na svoju stranu.

BR: Koji od svojih fakulteta?

UJ: Upisao sam glumu tad (smeh). To je bilo pre ovog drugog. Mislim 2007/2008.

BR: Jesi li izvodio nekad nešto za potrebe predstave i šta?

UJ: U suštini, pošto sam glumac pozorišta za decu, pre svega, u njima ima dosta songova i koreografija. I u svakoj takvoj predstavi koja je mali mjuzikl imao sam i imam neki song. Ali sve je to bilo iz lika. Nisam neki pevač, ali za svrhu uloge mogu da se spremim da to deluje iole pristojno i da ja budem zadovoljan.

BR: A jesi li ikada svirao?

UJ: Kad sam bio mali, išao sam na časove harmonike. Imao sam profesora koji je dolazio gajbi, pošto mi se mnogo to svidelo kad sam išao kod dede. Godinu do dve sam tako imao tog profesora i bio sam okej kao klinac. Žao mi je što sam sve to pozaboravljao, ali šta ću. Ostalo je na tome.

Foto: Ivana Marjanović

BR: Sarađivao si s muzičarima za potrebe predstave…

UJ: Najviše što sam sarađivao s muzičarima je sa Sašom Loknerom iz benda Bajaga i instruktori. Takođe, on je i suprug Ivane Lokner, glumice i moje koleginice iz pozorišta Boško Buha. Pošto je čovek predobar u svom poslu i pravi jako dobru muziku za predstave, on je nama radio teme skoro svake druge predstave, i večernje i dečje. Moja prva predstava je bila „Carev zatočnik” i songove smo snimali kod Saleta u studiju u Zemunu. Radio je i songove za „Florentinski šešir” itd. Sarađivao sam i s Irenom Popović, Srkijem Markovićem…

BR: S kim bi voleo da sarađuješ?

UJ: Voleo bih da dođem da radim neku predstavu i da se iznenadim koji će pevač da radi sa nama, ali nemam posebno neku želju. Radio bih sa svakim ko je kvalitetan i fin za saradnju. Ko god da hoće da radi predstavu, neka se javi (smeh).

BR: Šta se od rok ili hiphop numera nalazi trenutno na tvojoj plejlisti?

UJ: N.W.A, Ice Cube, Tupac, Dr Dre, pokoja pesma Eminema, Gente de zona, J Balvin i Daddy Yankee od latino zvuka, tu su uvek „Pišonja i žuga”, „Bos ili hadžija”, „Guzonjin sin”, neke vanvremenske stvari, od Bore „Amsterdam”, „Nemoj da ideš mojom ulicom”, od Bajage „Muzika na struju”, „Ti se ljubiš”…

BR: I za kraj mi reci kako komentarišeš rad svog kolege Viktora Savića?

UJ: Slušao sam nekoliko njegovih pesama i sviđaju mi se. Vića je stvarno multitalentovana osoba. On je i dobar glumac i dobar lik i, evo, dobar je i reper. Drago mi je što on to snima više za svoju dušu i što ima taj „stara škola” zvuk repa, koji i ja slušam i volim. Mi se viđamo u pozorištu, kolege smo iz pozorišta „Boško Buha”. Sve je super i neka samo nastavi da radi.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe