-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Rastko Vujisić

Šta umetnici slušaju: Rastko Vujisić

Foto: Marina Umihanić

Rastko Vujisić je mladi glumac iz Beograda. Poznat je po ulozi u predstavi ”Muškarčine” Reflektor teatra, ali i u filmu ”Pored mene”. Igrao je u brojnim pozorištima (Puž, JDP, Boško Buha, BITEF…), ali u njegovom životu važnu ulogu igra i muzika, o kojoj smo s njim pričali.

BR: Zdravo, Rastko. Hvala što si pristao na intervju za Balkanrock. Za početak, kako si počeo da se baviš muzikom?

Rastko: Prvi kontakt s muzikom je bilo pevanje, jer sam sa četiri godine krenuo u pozorište ”Puž”, gde postoji hor Branka Kockice i gomila dece koja u isto vreme i pevaju i glume. Posle toga je bilo pevanje u rok bendu tokom srednje škole, a završio sam i nižu muzičku školu za kontrabas. Rekreativno sviram nekoliko instrumenata: klavir, bubnjeve, a učim i akustičnu gitaru. Sada želim više da naučim o muzičkoj produkciji i da se bavim di-džejingom.

BR: Bio si deo mjuzikla ’’Pored mene’’, koji je deo obrazovnog programa za decu i omladinu. Šta misliš koliko muzika doprinosi boljem shvatanju nekih ozbiljnih tema, pogotovo kod mladih?

Rastko: Sve što je suvoparno često može i odrasle da odvrati od razmišljanja o bitnim temama, a kamoli decu. S decom uvek treba da bude šareno, interaktivno i veselo. Imaće više zadovoljstva i da čuju i da vide ako ih ponese vibracija priče koja je dobro muzički ukomponovana.

BR: A kakav je bio tvoj odnos prema muzici dok si bio klinac? Koje je bilo tvoje prvo žanrovsko usmerenje?

Rastko: Imao sam dobar uzor uz koji sam odrastao, a to je moj otac. Slušao je stvarno dobar rokenrol i to sam mogao da čujem od njega: Guns ’n’ Roses, Billy Idol, AC/DC… Često sam slušao ploče i to je neka moja početna faza druženja s muzikom.

BR: Kada si upisao muzičku školu i zašto nisi nastavljao dalje školovanje u toj oblasti?

Rastko: Upisao sam je uporedo sa srednjom školom. Završio sam nižu muzičku, a onda je počela moja priprema za akademiju. Studirao sam u Bijeljini prve dve godine i nije bilo načina da fizički postignem da završavam te dve stvari tada. Mada, uvek bih se tome rado vratio.

BR: S obzirom na to da je gluma tvoje primarno zanimanje, šta je to što je presudilo da tako odlučiš između nje i muzike?

Rastko: U mom životu je uvek bilo pomalo i od glume i od muzike, a često i zajedno. Nisam se odrekao niti opredelio, samo sam shvatio da muzički mogu da se izrazim i na neki drugi način, tj. kroz glumu.

BR: Kako bi uporedio muzičke nastupe s glumačkim? Scena je tu, ti si na njoj, ali da li su osećanja drugačija?

Rastko: Treme će uvek biti na bini, ali je osećaj drugačiji. Kada si u bendu, a naročito ako si pevač, možeš više svoje slobode da uneseš u to što radiš. A gluma je, nekako, uvek režirana i striktna, ali isto nosi divne emocije.

BR: Da li sada nastupaš s bendom?

Rastko: Trenutno ne, nažalost. Ali radim na tome da naštelujem svoje ruke za trens di-džejing. Učim kako se koriste miksete, plejeri…

BR: Da li si samouk ili ti neko pomaže prilikom učenja?

Rastko: Malo jedno malo drugo. Neko mi pokaže, a onda ja sam vežbam, pokušavajući da dodam neki svoj fazon. Mnogo mi je lakše kada je interaktivno i kada me neko vodi kroz to. Mnogo mi pomaže drugar Goran Grubić, koji me sad upućuje u di-džejing, produkciju i sve što ima veze s tim.

BR: Šta privatno voliš da slušaš i koji izvođači su imali uticaj na izgradnju tvoje ličnosti i daljeg muzičkog ukusa?

Rastko: U suštini, jako volim da slušam specifične ženske vokale: Elsiane, Coco Rosie, Daughter, Highasakite… Kao klinac sam voleo System of a down, Slipknot, Korn, Alice in Chains, Pearl Jam itd. Ta romansa je trajala celu jednu srednju školu i evo dan-danas se povremeno viđamo. Posle je došla i ostala neizmerna ljubav prema trens muzici: Artifact 303, Vibrasphere, Green nuns of the revolution, Atmos, Man with no name, Dreaming Cooper, John OO Fleming, Ofori, AKD…

BR: Možeš li da izdvojiš jedan album koji ti najviše znači?

Rastko: Album koji bih izdvojio i kome se dan-danas vraćam bez razmišljanja, definitivno je “Lungs” od Florence and the machine, jer je za sve prilike i stanja, a ona je žena magija.

BR: Da li pratiš domaću muzičku scenu i koga rado slušaš?

Rastko: Domaću muzičku scenu, ukoliko nije u pitanju RETRO trojac najbolji na svetu (Filip Nikolaević, Marko Panić, Velimir Mićović) ili Vertex ili Imba, slabo pratim. Prestao sam, nažalost, da idem na svirke, a i blago sam neobavešten o tome šta je sada u trendu.

BR: Na koji način su u tvom životu povezani muzika i gluma? Da li imaš neke posebne rituale, poput puštanja određene pesme pred izlazak na scenu ili slično?

Rastko: Igrao sam u nekoliko mjuzikala i u nekoliko dečjih predstava koje su od mene iziskivale pevačko umeće… Po mom skromnom mišljenju, bolje da su našli drugog glumca (smeh).

Pred predstavu volim da stavim slušalice i izolujem se od svake buke. Pustim ili Carbon based lifeforms ili Shpongle, kako bih se koncentrisao, ili neki težak industrial, ako sam bez energije.

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe