fbpx

-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Marko Tomaš

Šta umetnici slušaju: Marko Tomaš

Marko Tomaš
foto: Milena Goševski

Marko Tomaš (1978) je pesnik, kolumnista, politički i sportski komentator koji trenutno živi na relaciji Mostar‒Zagreb‒Ljubljana‒Beograd. Do sada je objavio desetak samostalnih pesničkih knjiga, te četiri publicističke i knjige eseja. Prošle godine objavio je i svoj prvi roman “Nemoj me buditi“. Pesme i tekstovi Marka Tomaša prevođeni su na: italijanski, poljski, nemački, slovenački, albanski jezik. Markovu poeziju možete čuti 25. januara u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu u okviru ciklusa Poezija uživo!, koji organizuje Radio Beograd 2, a na našem sajtu pročitajte kako je muzika uticala na njegovo stvaralaštvo, ali i koliko je i na koji način bila integralni deo njegovog života.

BR: Da li ste ikada svirali neki instrument ili bili član benda?

Marko Tomaš: Uvijek sam brzo odustajao od stvari koje mi odmah ne polaze za rukom. Tako nisam nikada imao strpljenja posvetiti se učenju sviranja bilo kojeg instrumenta. Svejedno, imao sam neke zajebantske bendove u srednjoj školi i poslije nje. Više je to bilo druženje. Uglavnom sam, obzirom ne sviram ništa, revao u mikrofon ili u nešto nalik mikrofonu. Kada sam odrastao, još uvijek je bilo puno te punk etike oko nas. Ne trebaš znati svirati. Uradi sam i te fore. Zato smo i bestidno tandrkali. Ali to je ostajalo u vrlo privatnom krugu.

BR: Koliko je muzika prisutna u vašoj svakodnevici?

Marko: Obzirom sam odrastao na radiju, stekao sam naviku pratiti što se događa na glazbenoj sceni, što je novog. Tu naviku nisam izgubio ni danas. Slušam sve na što naiđem a što mi se zbog nečega učini zanimljivim. Danas više nema nekog filtra, ali ja sam gas am našao preko par radijskih stanica i par ljudi koji su puno veći fanatici nego što sam sam. Potkraj devedesetih i početkom dvijutisućitih radio sam i kao koncertni promotor, pa sam se počeo i družiti s ljudima s regionalne scene. Stvari tako još uvijek same dođu do mene. Ima tu puno dobrih stvari. Na trenutke dobijam dojam i da je scena živnula.

BR: Koja je to pesma koja Vas uvek motiviše da napredujete?

Marko: A ne znam, ne mogu izdvojiti nijednu pjesmu posebno. Guraju me i danas stvari koje sam volio kao klinac, Obojeni program npr.

Marko Tomaš

BR: Koji je poslednji album skorašnjeg datuma koji je ostavio utisak na Vas?

Marko: Jedan album za koji još niste čuli, a i ja sam ga čuo u nekoj gruboj verziji. Obratite pažnju na taj bend kada dođe do vas. Iz Mostara su klinci. Zovu se KRISTOFOR. Sve je tu, ako mene pitate. Suvremena produkcija, ali i krik mladenačke dosade, smorenosti i ujedno i pobuna protiv letargije. Na tragu su onog najbuntovnijeg s naše scene. Tek su tri pjesme izbacili na “youtubeu”. Dojma sam da su malo preoprezni u izlasku u javnost, ali to je njihova stvar.

BR: Koju muziku volite da slušate dok stvarate?

Marko: Kada pišem, uglavnom sam potpuno isključen, pa je u pozadini ili neki ambijentalni jazz ili neka rubno patetična klasična glazba.

BR: Da li vam je neka muzička numera direktno poslužila kao inspiracija za stvaranje?

Marko: Puno je referentnih točki u onome što pišem. Tako ima i stvari koje moj tekst žele povezati s određenom glazbom. Raštrkane su razne stvari kroz moje zbirke. Puno utjecaja od klasika jazza do garažnog rocka i punk i post punka itd. Ima i utjecaja šlagera, jer se volim igrati tom poetikom, kao i bardovštinom kantautorske glazbe. Za mene su pisanje, glazba i život toliko isprepleteni da se gotovo zbunim kada trebam napraviti neku diferencijaciju.