Šta umetnici slušaju – Katarina Borisavljević

O muzici se može mnogo govoriti, te hajde da ono malo vremena što ponekad ukrademo iskoristimo za kvalitetan razgovor. Dramaturg Katarina Borisavljević je, kao dete kompozitora, okružena muzikom od detinjstva, te je potpuno prirodno da se njen talenat i profesija izukršta i sa ovom vrstom umetnosti. Uhvatili smo je pre premijere nove predstave „Tarzan” i popričali o zaista raznovrsnim i koloričnim notama koje upotpunjuju njen život.

Koliko je muzika prisutna u vašem svakodnevnom životu?

Muzika je sveprisutna u mom životu. Odrasla sam u muzičkom pozorištu kao dete kompozitora i bez nje ne mogu da zamislim dan. S njom se budim, uz tačno određene pesme, prihvatljive za pospanost, koje slušam dok obavezno igram Slagalicu da razmrdam mozak. S njom ležem da spavam, što je odličan lek za nas sa hroničnom nesanicom. Nigde ne idem bez slušalica, jer mislim da ne bih umela da hodam bez muzike u ušima.

Koliko pratite savremenu muzičku scenu kod nas i u regionu?

Što se muzičke scene kod nas i u regionu tiče, ona, nažalost, nije u zavidnoj poziciji. Različitih žanrova je sve manje. Zatrpavaju ih instant hitovi određene vrste koje izvode pevači sa ne baš razumljivom dikcijom. Na sreću, pojedini kvalitetni izvođači uspevaju da isplivaju. Moja plejlista tih izvođača je prilično čudna, jer sam tu okupila raznoliko „društvo”. Tu se nalaze Hladno pivo, S.A.R.S, Bajaga, Silente, Flamingosi (moja tinejdžerska opsesija), Vampiri (vintage romantika), Frajle, Marko Tolja, pojedini hitovi devedesetih i ranih dvehiljaditih (nostalgija i guilty pleasure), kao i Petar Grašo, Džiboni i neprevaziđeni Oliver Dragojević za uvek potrebnu dozu Dalmacije.

Koji je poslednji album, skorašnjeg datuma, koji je ostavio utisak na Vas i preporučili biste ga?

Albumi su kao i kvalitetna muzika postali izumiruća vrsta, jer su ih zamenili instant sezonski singlovi koji izlaze kao na traci. Poslednji albumi novijeg datuma koji su mi ostavili utisak su „Malo magle, malo mjesečine” – Silente, jer sam oduševljena njihovim tekstovima. Ovde moram da navedem i Bajagin „U sali lom”, jer ničija muzika ne miriše na Beograd kao njegova, što meni, kao izrazitom lokalpatrioti, jako prija, a i znamo da niko ne izgovara reč voz kao on. U poslednje vreme opsesivno slušam i soundtrack filmova „The Greatest Showman” i „A Star Is Born”.

Koji je poslednji koncert koji ste posetili?

Poslednji koncert koji sam posetila je Bajage i instruktora u Areni, a moram da izdvojim i koncert Hladnog piva na Kalemegdanu kao najlepši primer fantastične moći muzike da pomeri granice i spoji ljude.

Da li ste i sa kojim muzičarima sarađivali?

S obzirom da se pretežno bavim muzičkim pozorištem, imala sam tu privilegiju da stalno sarađujem sa raznim kvalitetnim muzičarima. Od svih saradnji najponosnija sam na onu sa svojim ocem ‒ Vojkanom Borisavljevićem. Za potrebe mog novog mjuzikla „Lajanje na zvezde”, čiji je autor Mihajlo Vitezović, prvi put sam pisala tekst na njegovu muziku. To je dugogodišnja želja koja mi se napokon ostvarila.

Koja pesma Vas uvek motiviše da napredujete?

Muzika je najbolja motivacija za sve što radite. Mnoge pesme me motivišu. Tu se izdvajaju „We Will Rock You” i „The Show Must Go On” grupe Queen, kao i numera „Razzle Dazzle” iz mjuzikla „Čikago”. Dešava mi se da me, pogotovo za početak dana, motivišu i „Internacionala” i „Katjuša”, što je, s obzirom na moj šarenoliki muzički ukus, skroz ok i nazvaćemo to umetničkom slobodom.

Da li vam je neka muzička numera direktno poslužila kao inspiracija za stvaranje?

Mnogo je numera koje me inspirišu na stvaranje, jer muzika ima jak uticaj na mene. Za prvi mjuzikl ‒ „Sjaj kabarea”, koji sam radila sa koleginicom i jednom od mojih najboljih prijateljica Anjom Ninković, inspiracija su bile numere iz poznatih svetskih mjuzikala. Tada smo ustoličile naš tandem i kasnije nas je mnogo pesama inspirisalo na razne projekte. Ne mogu da izostavim ni soundtrack filma „Blues Brothers” pri stvaranju mjuzikla „Braća (B)luzeri”. U skorije vreme, inspiracija mi je bio predivni „Krcko Oraščić” Čajkovskog, zbog kog je nastao tekst za dečju predstavu „Miina novogodišnja avantura”, koja je izašla u decembru.

Imate li iskustva u, konkretno, stvaranju numera i kakvog?

Srećna sam i ponosna što imam iskustva u stvaranju numera. To je jedan prelep i prekreativan proces. Rad s kompozitorom koji stvara muziku na vaš tekst je nešto fantastično. Od svih saradnji te vrste izdvajam saradnju sa Milošem Markovićem (kompozitorom, dirigentom i vokalnim pedagogom) na predstavama „Poslednja šansa” i „Ajde bre”. Nadam se da ću do kraja karijere raditi ovakve vrste muzičkih projekata i kao jedan od krajnjih ciljeva mi je, pored autorskog mjuzikla, libreto za balet, koji je, pored mjuzikla, jedna od mojih najvećih ljubavi.