fbpx

-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Jovana Krstić

Šta umetnici slušaju: Jovana Krstić

Foto: Majda Begoli

Talentovana mlada umetnica Jovana Krstić profesionalno se bavi i glumom i režijom (klasa Egona Savina). Njena predstava „Pelikan” nalazi se na repertoaru UK Vuk, a nedavno je i oduševila Kruševac s predstavom „Sile u vazduhu”. Pored toga, dugo je školovala svoj karakteristični prepoznatljivi glas i vrlo kompetentno govori o muzici. Jedan takav razgovor vodila je i s nama…

Balkanrock: Koliko pratite savremenu muzičku scenu kod nas i u regionu?

Jovana Krstić: Poslednjih godina se oseća osveženje na savremenoj muzickoj sceni, prvo u regionu, a polako se taj talas prenosi i na nas. Mislim da je urušavanje sistema svih kulturnih vrednosti koje smo preživeli devedesetih ostavilo traga i na muziku naše generacije.

BR: Idete li na rok koncerte?

JK: Trudim se da kad god me nešto zainteresuje i bude dostupno u Beogradu, posetim. Imamo i u regionu bendove i autore vredne slušanja i pažnje koji održavaju „male” koncerte, svirke. Volela bih da odem na koncert Stivija Vondera, na primer. Naravno, jedva čekam ponovo priliku da čujemo bend „Depeche mode” u Beogradu. Rado bih otišla na koncert svog omiljenog benda iz detinjstva „Guns’n’roses” i „Rammstein”, kada je tvrđi zvuk u pitanju. Žao mi je što nisam uživo slušala Leonarda Koena. Inace, češce idem na koncerte klasične muzike tokom zimskih dana.

BR: Koji je bio najbolji koncert koji ste posetili?

JK: Najviše sam uživala u Sibelijusu u izvođenju Beogradske filharmonije. Da sam prisustvovala, verovatno bi to bio The Wall 2013.

BR: Jeste li ikada pomislili da neki izvođač mnogo bolje peva uživo nego na snimku?

JK: Ne sećam se takvog utiska. Predpostavljam da Širli Basi i Tina Tarner doprinose takvom utisku kod publike da zvuci od nemoguće dobrog još bolje. I sugurna sam da su sve velike džez pevačice Ela Ficdžerald, Nina Simon, Bili zvučale uzbudljivije uživo nego na ploči.

BR: Koliko je muzika važan deo predstava koje ste režirali?

JK: Muzika je važna u stilskom i emotivnom smislu vrlo. „Sile u vazduhu”, predstava koju sam radila u Kruševačkom pozorištu, u muzičkom smislu ima i imanentnu i trancedentu muziku. Likovi su svesni imanentne muzike kroz radnju. Koristile smo hitove osamdesetih Zdravka Čolića, jer smatramo da je on simbol i prošlog i sadašnjeg vremena i sentimentalne Jugoslavije. A autorski deo muzike je radila naša velika filmska i televizijska kompozitorka Janja Lončar.

BR: Koji su Vaši kriterijumi pri odabiru numera koje ćete koristiti?

JK: Ukoliko je muzika deo radnje u dokumentaristickom stilu, onda svakako nešto iz vremena, epohe i socijalnog miljea kome likovi pripadaju. Ukoliko muzika pocrtava emociju i atmosferu koju želimo da postignemo, onda je nešto što mi izazove emociju svakako.

Foto: Stefan Tatalović

BR: Da li glumci mogu biti dobri pevači?

JK: Glumci, kao i kuvari, pekari, doktori, mogu dobro da pevaju, a da se ne bave pevanjem. Mi na akademiji imamo časove tehnike glasa i pevanja, pa su i studenti bez sluha „osposobljeni” da otpevaju, na primer, song. Znam mnogo odličnih pevača glumaca. Divim se talentu i glasu makedonske glumice Zakline Stevkovske, koju sam imala prilike da čujem i kako peva.

BR: Koja nova pesma/čiji skorašnji nastup Vas je zadivio?

JK: Oduševio me je poslednji album mladog benda iz Pančeva, a sada slobodno možemo reci iz regiona, pošto imaju nastupe i koncerte i van granica. U pitanju je bend „Buč kesidi”. „Tiho”, „Subota”, „Euforija”… Pohvalila bih i spotove ovih momaka i ceo autorski tim. Svim srcem navijam za njih utoliko više što je moj kolega s klase pevač i bubnjar Zoran Zarubica Buca. Takođe, vrlo mi se dopao hit Lene Kovačević „Kafe, kafe”, naročito francuska verzija. Oduševio me je ceo „Svemirkov” album, a već treću godinu ne odustajem od benda „Nipplepeople”. Odličan je kantautorski rad Jane Vuković, mlade muzičarke iz Beograda koja mi je bila i muzička saradnica na predstavi „Pelikan”, koja se igra u Ustanovi kulture Vuk. Kada je strana scena u pitanju, uživam u sada već starom albumu Bet Hart i Džoa Bonamase, kao i u čudnom džez glasu Bernadet Sikrest. Vrlo mi je emotivan poslednji album Dejvida Bouvija, kog sam obožavala. Raduje me da „Pink Floyd” izbacuje nove albume i remikse. Verno pratim „Depeche mode”. Inače, česće slušam „stare stvari” nego popularnu muziku.

BR: Koji muzičari, prema Vašem mišljenju, odlično glume?

JK: Cane Partibrejkers. Ne bih izostavila ni Gileta iz Orgazma, s kojim sam i snimala scenu u klubu za pesmu Vlade Divljana „Ona to zna” („Nebeska tema”). I naravno, najbolji glumac među muzičarima ‒ Gagi Jovanović (smeh).

BR: Kakvo je Vaše muzičko iskustvo na sceni?

JK: Školovala sam glas kao srednjoškolka u nižoj muzičkoj školi i, možda tim povodom, svojim drugarima iz gimnazije sam učestvovala u kvizu „Zdravo, Evropo”, u kom smo i pobedili u finalu. To mi je bilo prvo i jako uzbudljivo iskustvo, s obzirom na to da je zadatak bio da se peva uživo, ni manje ni više, uz gitaru i bend Saleta Sedlara. Kao glumica, vrlo često sam pevala na svojim ispitima, kao sto je i slučaj s predstavom „Play Strindberg”, koja je naša glumačka diplomska predstava u kojoj igram s klasićima Strahinjom Bičaninom i Milanom Popovićem. Predstava je na brojnim gostovanjima putovala s bendom koji je na premijeri brojao devetoro ljudi, sada je smanjen broj muzičara, ali se i dalje sva muzika uživo izvodi. Jako bih volela da u budućnosti uradim neki kabare s glumicama različitih životnih dobi.

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe