fbpx

-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Bane Jevtić

Šta umetnici slušaju: Bane Jevtić

Bane Jevtić

Glumac i scenarista Bane Jevtić izdvojio je malo vremena za čitaoce Bakanrocka i podelio s nama deo svog muzičkog sveta za rubriku “Šta umetnici slušaju”.

Bane je istraživač dramske pažnje, glumac, scenarista i slikar i kako kaže zaglavljen emotivno u procepu između petokrake s kraja 20. veka i postapokaliptične slike sveta danas. Muzika je njegova podloga za stvaranje svega ostalog. Nju ne stvara, ali dozvoljava sebi da mu bude desna ruka pri izmišljanju novih svetova:

Koliko je prisutna u mom životu govori činjenica da spavam uz muziku. Inače je, ne znam zašto, doživljavam je vrlo intimno, ne delim je mnogo sa ostatkom sveta, čak ni na društvenim mrežama. 

Budući da je odrastao, samim tim i sazrevao muzički i filmski, početkom osamdesetih, kao izvođače koji su prvobitno najviše uticali na njega ističe kompletnu pop synth scenu koja je stvarala od ‘79 do ‘84. Od domaćih tu su Beograd, Jakarta, Max & intro, Videosex, Borghesia, Buldožer, Bebi Dol, EKV i Bajaga, a od stranih Art of noise, David Bowie, George Michael, Prince, Erasure, Pet Shop Boys, Nick Cave i Depeche Mode.

Bane Jevtić

Ipak, kad stvara odgovara mu samo jedan izvođač:

Pošto sam elegantno odstranjen iz beogradskih pozorišta, mogu da kažem šta slušam dok pišem i slikam, a to je isključivo Philip Glass. Dramatika njegovih kompozicija mi pravi i najveći mir i najjače bure. sve ostalo me zbunjuje i ne prijanja uz Baneta stvaraoca.

Pored svih navedenih, kreativno ga pokreću i ulivaju mu optimizam i još neki izvođači, a jednu vrstu muzičara iz specifičnog razloga posebno izdvaja:

Priznajem da najveće simpatije i divljenje imam prema kantautorima. Jer, ako su pokrenuli sebe, što je najteže, onda će ponukati i mene na imaginaciju i kreaciju. Od drugačijih izvođača tu su recimo bendovi Ljubičice, LP Duo, New Order, Interpol, Darkwood Dubi moj omiljeni bend sa najboljim spotovima Sigur Rós.

Bane je svirao klavir, ali nikada nije bio ni u jednom bendu, čak ni u srednjoškolskom, jer je svoje adolescentske dane većinski posvetio muzici i Industriji. Kao najupečatljivije nastupe koji će mu zauvek ostati u njegovom sećanju izdvaja od domaćih Autopark, a od svetskih koncert RHCP-a. Mada, teško mu je da se seti poslednjeg na kom je bio:

Ne mogu da se setim. Kao što ne mogu da se setim kad sam koji grad ili zemlju posetio, kada i gde sam nekoga upoznao, kojih godina su snimljeni moji omiljeni filmovi, tako verovatno ne mogu ni ovoga da se setim.

Na pitanje šta je ono što ga prvo kupi kod neke pesme ovaj glumac i scenarista odgovara:

Prva tri takta. Ako me zaustavi neki fanki gruv ili rastalasani klavir, sasvim je nebitno, kupi me ono što me podseća na sreću ili tugu. Emocija, dakle.