fbpx

-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Ana Vučković Denčić

Šta umetnici slušaju: Ana Vučković Denčić

Ana Vučković Denčić

Ana Vučković, udato Vučković Denčić, je književnica i novinarka, majka jednog Filipa, ljubiteljka popularne kulture, veliki šetač, koji ponekad džogira, gurman, premeštač građevina u snovima, osoba za koju kažu da je zabavna i duhovita, što joj možda i najviše znači. Ana je izdvojila malo vremena za čitaoce Bakanrocka i podelila s nama deo svog muzičkog sveta za rubriku “Šta umetnici slušaju”.

Svoj muzički ukus smatra veoma eklektičnim i za nju ne postoji muzika koja samo svira u pozadini, jer obraća uvek pažnju na nju, čak i dok sedi u kafićima i restoranima obavezno “šazamuje” ono što ne zna. Ipak, dok piše pušta ono što je nosi kroz tekst, ono što je muzički korelat sa tim što hoće da napiše. U njenom životu nikad nema tišine i uvek je prisutna neka muzika, jer joj ona znači više od bilo koje druge umetnosti:

Ništa ne može tako brzo da nas vrati u neko vreme ili vrati neki osećaj kao muzika. Muzika je moja velika strast, ne mogu da zamislim svet bez muzike. Zapravo, upravo sam smislila (i verovatno nisam prva) ideju za film, gde nestaje sva muzika na svetu i ostaje samo ona u našim glavama, ono što smo zapamtili. 

Ana Vučković Denčić

Prve pesme koje je naučila su bile numere Eltona Johna i Queena koje je su njeni roditelji često puštali u kolima. Ipak, najveća opsesija, dugo i na sve načine, joj je bio Jim Morrison:

Kao tinejdžerka sam naravno čitala njegove stihove, mislila da je najlepši čovek na svetu, išla u hodočašće na Per Lašez. U tom smislu, prvi albumi koje sam baš obožavala su bili Doorsi, posebno dupli live album sa bukletom koji sam izmolila na nekom putovanju. Posle Doors faze došla je glam-rock faza, Bowie, Bolan, Roxy Music, pa nju-vejv i sint pop, pa pop – vojvođanski i britanski, pa The Smiths i Joy Division.

Išla je u muzičku školu, svirala klavir, ali je mrzelo da vežbam, pa nije nastavila. Nije nesrećna zbog toga, ali sada, sa ove tačke gledišta, pošto ima apsolutni sluh, žao joj je što nije školovala glas. Smatra da možda ne bi bila baš operska, ali bi bila super džez pevačica. I sad po kući često peva Peggy Lee ili Ellu Fitzgerald.

Poslednja svirka na kojoj je Ana bila bio je nastup Moussake na Balkanrock i Oblakoder žurci “Nebeska šema” u prostoru Kvaka 22. Od nastupa domaćih bendova koje će dugo pamtiti izdvaja Evu Braun u Bečeju i Obojeni Program na Exitu. Oba benda jako voli da sluša zato što je vesele. Spisak stranih bendova je, pak, dosta duži:

Pamtim The Cure u Segedinu, gde sam išla sa mamom, koja ih obožava, gde sam upoznala jednu od najbližih drugarica, kada su svirali više od tri sata i prošli kroz sve svoje faze. Takođe, mnogo mi je drag koncert Stereophonicsa u Madridu, zbog toga što sam im dan ranije prišla na ulici, a niko drugi nije znao ko su oni. Pitali su me da li dolazim na koncert, rekla sam im da nisam Španjolka, da ni ne znam da imaju koncert, a oni su me onda stavili na spisak. Mnogo je nastupa kojih se sećam od onih većih kao što su Franz Ferdinand, LCD Soundsystem ili Morrissey na Exitu. Naravno, kako zaboraviti Iggy Pop & The Stooges, evo baš sam pre dva dana gledala film koji su Iggy i Josh Homme pravili o snimanju albuma. “American Valhalla” se zove. I da, Queens of the Stone Age, ali i Buzzcocks. Na tom koncertu nije bilo previše ljudi, tu je bio i moj muž koga tad nisam poznavala.

Ana Vučković Denčić
Ana i Kelly Jones iz benda Stereophonics

Kao što je već znate ona je veliki “svaštar” pa je i njena lista muzike koja je kreativno pokreće veoma, veoma šarenolika:

Erland Oye ili Jose Gonzales, April March, muzika iz špageti vesterna ili giallo filmova, dakle i sve ono što su Tarantinovi soundtrackovi, italijanska muzika – Ćelentano i Ornela Vanoni, meditativni Air i Zero 7, ali me na kreativno pokreću i Thin Lizzy, a džogiram uz AC/DC. Obožavam grebljavi vokal Roda Stewarta, sa detetom đuskam uz Buč Kesidi koje obožavamo. Upravo slušam muziku iz Sorentinovih filmova i serija i soundtrack uzbudljive španske serije Foody Love. Ne znam da li više volim Beatlese ili Stonese ili pesmu u kojoj se pominju i jedni i drugi “All the young dudes“, a imam dane kada je ono što slušam tzv. britanska invazija: Kinks, Zombies, Dave Clark Five. Obožavam Paula Wellera. I mogla bih ovako do sutra…

Na pitanje šta je prvo kupi kada čuje neku dobru pesmu Ana odgovara:

U prvi mah bih rekla – melodija. Ali ipak bass. Generalno, ja sam geštaltista, obožavam dobar aranžman, sve mi je važno. Ali moj soft spot je bass, da, da.