fbpx

-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Aleksandar Radojičić

Šta umetnici slušaju: Aleksandar Radojičić

Foto: Strahinja Ristić

Mlad i dopadljiv glumac Aleksandar Radojičić u žižu javnosti je došao poznatiji kao Milorad Arsenijević Balerina, lik koji je tumačio u filmu Dragana Bjelogrlića “Montevideo, Bog te video”. Pored ovog ostvarenja, odigrao je zapažene uloge u veoma popularoj seriji “Žigosani u reketu”, kao i prošlogodišnjem srpsko-ruskom akcionom filmu “Balkanska međa”. Pored praznične gužve, euforije i dešavanja na svakom koraku, Balerina je našem portalu izašao u susret i otkrio šta voli da sluša, uz šta da pleše i na koji filmski saundtrek treba da obratimo pažnju.

Balkanrock: Arnold Švarceneger Vam je glumački uzor, uticao na Vas da se počnete baviti glumom. Da li biste voleli da se pojavite u nekom muzičkom spotu kao što je on to uradio s bendom Guns ’n’ Roses za film “Terminator”?

Aleksandar Radojičić: (smeh) Jeste, on mi je bio uzor sa šest godina. Široko je to polje. Toliko pesama volim, za toliko njih sam vezan i s toliko bendova bi mi bila čast da sarađujem. Do sada sam se pojavio kod Viktora (Njezz prim. aut) u spotu, kao i u spotu za pesmu “Your wish” (Phill and Dansmore, Calavera & Manya prim. aut). Nemam određeni stav po pitanju igranja u spotovima, ali kada je domaća scena u pitanju, mnogo je realnije da se pojavim kod nekih drugara iz zadovoljstva nego da to radim isključivo za pare za nekoga čiju muziku privatno ne slušam. Bitno je dobro zezanje, energija i poruka koju pesma i sam spot nose.

BR: Šta volite slušati u slobodno vreme; koja muzika okupira Vaše uši najčešće?

AR: Ne ograničavam se s par žanrova ili autora jer skoro u svakom žanru možete pronaći kvalitetne muzike. Najčešće muziku slušam u kolima i ta muzika uglavnom prati moje trenutno raspoloženje. Oko Nove godine, tokom prazničnih gužvi u saobraćaju terapija su  mi božićne pesme Franka Sinatre i Deana Martina, čiji glasovi mi momentalno vrate dobro raspoloženje. Inače, kad se uhvatim za neku pesmu, u stanju sam da je ponavljam bezbroj puta, pa mi se desi da jednu pesmu, na primer 2Paca, Bugzy Malonea, odslušam i po 10 puta dnevno. U mojoj “jutjub” pretrazi u poslednje vreme od domaćih autora je muzika Smoke Mardeljana, Who Seeja, Bad Copyja, Prti Bee Gee, nezaobilazni Bajaga i mnogi drugi. Ima tu i elektronske muzike Le Burridgea i Roya Rosenfelda. Kao preporuku bih još izdvojio i londonskog umetnika pod pseudonimom Burial. Ne znam koliko je ljudima u Srbiji poznat, ali fenomenalna mu je muzika. On spaja nespojive zvukove u predivnu harmoniju.

BR: Da li se Vaš muzički ukus menjao s godinama?

AR: Šetao je (ukus prim. aut), naravno. Znamo šta smo sve mogli da slušamo devedesetih, ali imao sam tu sreću da sam pored roditelja slušao kvalitetnu muziku i tada. Vezan sam za mnogo stvari tih godina, mislim da je muzika i tad imala šta da ponudi. Neke stvari iz tog perioda su vanvremenske i vezuju me za detinjstvo. Skoro smo napravili privatnu maskenbal žurku gde se puštala muzika devedesetih i podsetio sam se svih mogućih izvođača. Tu su Snap!, C-Block, Dr Alban, a od domaćih Gru, Funky G, Đogani, Duck. Sve se to slušalo. Moj otac je imao jako puno ploča. Slušao sam Deep Purple i Led Zeppelin kao klinac. Sve moguće žanrove sam prošao. Sada nemam toliko vremena da istražujem, zato kada ukačim pesmu koja mi se svidi, slušam je ukrug. Znam da cenim kada čujem dobru stvar. Trenutno smo bombardovani muzikom koja, prema mom mišljenju, neće biti upamćena. Pop muzika je sve na isti kalup, i domaća i strana. Naravno, čast izuzecima. Možda zvučim kao matorac (smeh), ali čini mi se da su ranije stvari rađene s dušom. Naravno, i dalje ima bendova koji to rade na pravi način.

BR: Možete li izdvojiti neki od tih bendova za čiju muziku mislite da nije prolazna?

AR: Skoro sam imao prilke da čujem bend Marka Lousia. Zaista sam prijatno iznenađen. Nažalost, nisam imao prilike da čujem te stvari ranije. On ima moju punu podršku i jedva čekam da izbaci sledeću stvar. Pored njega, Mortal Kombat ima odlične stvari, Viktor me je zarazio njima. Oni ne samo što prave dobru muziku, uz neverovatnu energiju, nego su im i tekstovi odlični. Tu je i Smoke Mardeljano, koji je oldskul rep vratio na domaću scenu, ljudi to kapiraju. Nažalost, svi oni nisu na naslovnim stranama, ne iskaču kao preporuka, ali kada se malo zagrebe, ima scena šta da ponudi.

BR: Najgori i najbolji koncert na kom ste bili? Koji ćete pamtiti, a koji želite da zaboravite?

AR: Sećam se da sam kao klinac bio na koncertu sastava Snap! i 2 Unlimited u Sava centru. Bio sam oduševljen, to je jedan od mojih prvih koncerata. Koncert koji bih želeo da zaboravim sam verovatno već zaboravio, a i kada bih se setio, možda bi mi bilo neprijatno da kažem.

BR: Koliko u svojoj profesiji obraćate pažnju na muziku u filmovima i serijama u kojima ste igrali i koliko je bitna muzika za film, seriju?

AR: Mislim da je muzika od velikog značaja. Ukoliko ne primetite muziku u filmu, seriji, to može da bude jako dobro ako je u službi radnje, atmosfere. Ukoliko vam bode uši, to nikako nije dobro. U domaćoj kinematografiji imamo dobar primer da kada je muzika tačna, ona bude slušana na radiju i u klubovima. Magnifico je napravio revolucionarni saundtrek za “Montevideo”. “Pukni zoro” je ostala dobro upamćena, ljudi se i dalje pitaju da li je to stara narodna pesma, a pesma je bila u službi filma. Svaki Tarantinov film ima fenomenalan saundtrek. Iako mnoge pesme nisu pravljene za filmove, on ima odličan izbor pesama. Skoro sam odgledao film “Irishman”, prosto vas muzika u filmu vrati u to vreme, ne razmišljate o pesmama pojedinačno, ali vam one pomažu za celokupnu atmosferu.

BR: Kada kažem filmski saundtrek, koji Vam prvo padne na pamet?

AR: “Kum”, mada to je malo passé, ali je prosto tako. Izdvojio bih nemačkog producenta i di-džeja Paul Kalkbrennera i njegov album “Berlin Calling“, koji je radio za istoimeni film. Ta muzika je fenomenalna. Svaki dobar film mora da ima dobar saundtrek.

Foto: Strahinja Ristić

BR: Kada se spremate za neku ulogu i ulazite u lik, da li imate posebnu plejlistu uz koju vežbate ili možda slušate muziku iz filma za koji se spremate?

AR: Nemam plejlistu za vežbanje. Muzika za film se uvek čeka, na kraju se pravi, što je nekako i logično jer se muzika pravi po scenama, a ne scene po muzici, ali zbog toga se dešava da snimamo scene žurki, scene iz klubova uz neku random muziku koja nije slična muzici koja se na kraju izabere i iskoristi za tu scenu. Prema mom mišljenju, često se to ne uklapa, ne znam da li publika to primeti. Vežbanje uz muziku zavisi od raspoloženja i toga kada snimamo i šta snimamo. Desilo mi se da sam pred snimanje scene za film “Balkanska međa” na Krimu radi koncentracije pred dolazak na set slušao plejlistu koja je bila u potpunosti sačinjena od progresiv muzike.

BR: Da li ste svirali neki instrument ili bili član nekog benda?

AR: Moj pokušaj da sviram insturment i da budem deo bilo kakvog benda se završio tako što sam nakon nekoliko časova gitare pozajmio od komšije instrument kako bih vežbao, a isti instrument je polomljen u tri dela posle proslave mog rođendana. Tako se neslavno završila moja muzička karijera (smeh). Imam miksetu kod kuće i igram se ponekad s njom za svoju dušu, ali nikad nisam nastupao, ako se to desi, pričaćemo o tome. Ne želim to da forsiram, puštam ljude koji znaju to da rade. Ne umem da pevam, nisam toliko muzikalan, a opet volim ritam, imam osećam za ritam i više volim da uživam u tuđoj muzici nego da ja drugima ispiram mozak.

BR: Glumac, odnosno glumica s najviše muzičkog talenta među mlađom generacijom?

AR: Dosta glumaca dobro peva, ali nisu otišli u te vode. Moram da pomenem Nikolu Jovanovića, mog kolegu sa klase. Njega bih izdvojio kao neverovatnog muzičkog i glumačkog talenta. On živi i radi u Nemačkoj i, nažalost, publika ne može da uživa u njegovom talentu. Čovek svira gitaru, klavir, usnu harmoniku, uz to dobro peva. Uvek sam na fakultetu od njega tražio da peva moje omiljene pesme.

BR: Vodili ste “X Faktor”. Kako je voditi jedno muzičko takmičenje, da li je voditelju potrebno muzičko znanje ili ste to izneli kao jednu od svojih uloga?

AR: To je bila jedna od mojih uloga. Isprva sam odbio poziv da vodim jer sam mislio da se neću dobro snaći, ali na kraju mi je bilo drago što sam učestvovao u tome. Bio sam tu kao podrška takmičarima, trebalo je njih opustiti kako bi smanjili tremu i mogli da daju sve od sebe. Uživao sam u njihovim glasovima i izvedbama. Divim se ljudima koju umeju pevati.

BR: Osim što ste se pojavili u spotu Viktora Savića, da li ste možda razmišljali da se oprobate u muzici, repu, onako kako je to Viktor uradio?

AR: Možemo Viktor i ja zajedno nešto napraviti kada on bude hteo da ga ukanalim (smeh). Šalim se. Nisam razmišljao u tom pravcu. Ako se ukaže prilika da to uradim, a da se ne izblamiram, onda zašto da ne. Imam kočnicu zbog pevanja jer znam da to ne radim dobro. Danas imamo prilike da vidimo mnoge zvezde bez nekih posebnih glasovnih mogućnosti, a pune velike sale. Ne bih se ja upustio u priču da zarađujem pare, a prodajem maglu. Možda bih mogao repovati, ali opet, toliko ima momaka i devojaka koji to dobro rade i drago mi je što imam šta da čujem. Viktor je na dobrom putu. Ceo život sluša rep, bolje ga poznaje i oseća tu muziku. Ja sam tu da ga podržim.

BR: Obožavate fudbal i navijač ste Crvene Zvezde, koja Vam je omiljena navijačka pesma?

AR: “Snaga”, definitivno “Snaga”.