Dejan Cukić jedan je od domaćih muzičara koje nije potrebno predstavljati. Od ranih dana sa grupom Bulevar, preko mnogobrojnih saradnji sa velikanima domaće scene i solo karijere, pa sve do danas on je iza sebe ostavio veliki broj hitova od kojih je svaki obeležio poseban period.

Za Balkanrock Dejan Cukić otkriva koji su to albumi značajno uticali na njega kao muzičara uz obrazloženje:

„Pokušaću da izbegnem zamku matorih muzikanata koji glume da su moderni pa se razbacuju imenima mladih alternativnih izvođača. Na takve stvari mi skreću pažnju sin i ćerka… ali ovde bolje da se posvetim nekim stvarima koje su odlučujuće uticale na mene i kojima se stalno vraćam, pa možda nekoga nadahnem da ispretura stare kolekcije ploča svojih roditelja. Elem…“

The Beatles –  Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band (1967)

Prvi album koji sam ikada posedovao. Dobio sam ga za svoj 8. rođendan, a i danas ga ponekad pustim. To je jedna od najuticajnijih ploča svih vremena, pa ne bih trošio reči, ali volim da naglasim da se radi o verovatno poslednjem albumu na kome su Lenon i Makartni pesme zaista radili u tandemu, a ne sasvim odvojeno. Najbolji primer njihove hemije je „Getting Better“ gde Pol u refrenu peva: „Moram da priznam da je stalno sve bolje…“, a Lenonov prateći glas odgovara: „Gore nije ni moglo…“

The Rolling Stones – Sticky Fingers (1971)

Meni omiljena ploča „onih drugih“. Gledao sam ih ponovo na poslednjoj turneji, u Dizeldorfu gde su svirali „Bitch“ sa ovog albuma. Uživancija! Većina ljudi kupila je karte verujući kako je ovo poslednja prilika  da se Stounsi gledaju u živo. Međutim koncert se završava jasno ispisanom parolom: „Vidimo se uskoro!“

Frank Zappa – Yellow Shark (1993)

Zapa je uvek bio pre svega kompozitor savremene „ozbiljne“ muzike. Ponekad se činilo da svira gitaru i radi druge „neozbiljne“ stvari kako bi skupio lovu za simfonijske orkestre koji bi izvodili njegova dela. Večito nezadovoljan rezultatima u radu sa nemotivisanim „profesionalcima“ iz akademskog sveta, tek pred kraj života pronašao je internacionalnu grupu mladih muzičara pod imenom Ensemble Modern sa kojima je radio uz posvećenost sličnu njegovim rok postavama. Rezultat, album „Yellow Shark“ fascinantan je dokaz velikog znanja i talenta.

Joni Mitchell – Hejira (1976)

Kanadsko – američka kantautorka Džouni Mičel bila je simbol hipi sna. Plavokosa folk diva okrenula se na vrhuncu svoje karijere složenijim muzičkim formama. Njeni tekstovi ostali su i dalje primeri najogoljenijih ličnih ispovesti zbog kojih su je, kao božanstvo, uzdizali mnogi pop – rok autori, od Led Zeppelin, preko Prinsa do današnjih zvezda. Ali, zaokret u svet džeza doneo joj je poštovanje nekih „viših“ umetničkih slojeva. Album „Hejira“ je neverovatna kolekcija „on the road“ pesama, svedenog zvuka, bogatih harmonija, sa neponovljivom svirkom nikada prežaljenog bas – inovatora, Džeka Pastorijusa.

Nick Drake – Five Leaves Left (1969)

Neshvaćeni genije svoje generacije ostavio je za sobom oskudan opus, ali emotivna snaga njegovih pesama učinila je da se decenijama posle tragične smrti (samoubistvo) Drejkov glas čuje mnogo češće nego za života. Obavezna literatura za tmurne dane… mada se naslov albuma („Ostalo je pet listova“) ne odnosi na jesenju golotinju drveća, već na proizvode kompanije „Rizla“.

Herbie Hancock – Man-Child (1975)

Volim ljude koji odbijaju da budu zaključani u skučene muzičke okvire. Džez maestro Herbi Henkok, snimio je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka seriju uzbudljivih fank albuma. Predlažem ovaj iz dijagnostičkih razloga. Ako ne zaigraš uz rifove uvodne „Hang Up Your Hung Ups“… to znači da si mrtav.

Stevie Wonder – Innervisions (1973)

Današnjim generacijama možda nije sasvim jasno koliko je revolucionarna bila muzika Stivija Vondera na seriji albuma od „Talking Book“ do „Songs in the Key of Life“. Stivi je konačno srušio zidove između „crne“ i „bele“ muzike, zaraznim fankom neodoljivih pesama. Najbolji i tehnički najsavršeniji pevač svih vremena.

Mogao bih ovako do… zauvek. Ali, bolje da ostavimo nešto i za drugi put… Često su na mom gramofonu i: Talking Heads, David Bowie, Peter Gabriel, The Clash…
Predlog za web: Ako već niste otkrili, potražite muzički web program „Live From Daryl’s House“ gde nekada velika zvezda američke pop muzike Deril Hol (iz dueta Hall & Oates) uz svoj nestvarno dobar bend, zove u goste najrazličitije izvođače, od Smokija Robinsona, preko Džoa Volša ili Bilija Gibonsa, do Si Lo Grina, Vajklif Žana i galerije novih izvođača… pravi instrumenti i vrhunska živa svirka… ako se bavite muzikom, obavezno pogledajte, bez obzira na ukus… izuzetan obrazovni program.