-

Naslovna Mesečna izdanja Pažljivo slušaj Pažljivo slušaj (septembar 2019)

Pažljivo slušaj (septembar 2019)

Iako izgleda kao da leto, ove godine, nikada neće prestati, nova izdanja nam svojim zvukom donose potpuno anti-letnji vajb. Stoga se ispred vas nalazi, možda do sada, najmračnije izdanje rubrike “Pažljivo slušaj” preplavljeno blek metal rifovima, nihilizmom, mešavinom tamnije strane elektronike i tvrdih gitara, kao i velikom količinom melanholije i razočaranja. Pa ko voli, nek izvoli. Kvaliteta i oštrice ovde svakako ne manjka.

Blut Aus Nord – Hallucinogen (Debemur Morti Productions, 20. septembar 2019)

Francuski avangardni blek metalci iz Mondvilja iznenadili su ranijim pojavljivanjem albuma od onog koje je zakazano, ali i zvukom svog 13. albuma. Kao da su poprimili nekoliko osobina blackgazea, Vindsval i kompanija ovog puta ne zvuče apokalitpično kao na svim prethodnim izdanjima. Da li je to loše? Ma kakvi! Blut je i dalje Blut i crn je metal, al’ Blut je crnji. No, kako krene uvodna “Nomos Nebuleam” i kada sintovi zazvuče gotovo rajski, dok gitare mešaju sirovu agresiju bleka i lepote post roka, pogledaćete u naziv albuma, pogledaćete u album art i sve će biti jasno. “Hallucinogen” je blek metal album u svemiru, na pečurkama, sa mnogo muzičkih slojeva, sa kvalitetnom produkcijom, vokalima od kojih se ledi krv u venama. Iako sudeći po prethodnim izdanjima nikako ne biste nalepili etiketu “pristupačno” ovom bendu, ovde to može da bude slučaj očas posla. To nikako ne čini “Hallucinogen” lošim, štaviše, onaj karakteristični “zid jezivog zvuka” je i dalje tu, samo lepše upakovan i sa više melodije. Triput ura za Blut!

Miloš Cvetković

Elbow – Giants of All Sizes (Polydor Records, 11.oktobar 2019.)

Jedan od trenutno najcenjenijih mančesterskih bendova na svom osmom studijskom izdanju ponovo je ljut! To izuzetno raduje autora ovog teksta, a verovatno i sve ostale fanove kojima su prethodnih nekoliko albuma bili lepi ali jednolični u svom tugaljivom tempu. Naravno, oni koji prate rad benda znaju da to ne podrazumeva tvrde gitare (ili nešto slično) ali je izuzetno uočljivo u dinamici samog albuma koju nismo mogli da čujemo još od “The Seldom Seen Kid”. Guy Garveyeva osećajnost i interpretacija nikada se nisu dovodili u pitanje. Čovek prosipa dušu na mikrofon kao retko ko. Ali na “Giants of All Sizes” ponovo vidimo ono zbog čega su se ljudi zaljubili u ovaj bend, a to je njegovo umeće da jednim jedinim stihom izdigne celu pesmu tri sprata iznad “opštih mesta”. I kao što smo na debiju iz 2001. na prvoj pesmi imali “Don’t play Coltrane / You’ll sleep at the wheel” sada album otvara “Dexter & Sinister” koja se završava rečima “And everybody stares with Eastwood eyes at the horizon”. Tematika deluje kombinovano. Sa jedne strane tu su porodične tragedije članova benda (Garveyu je u toku snimanja preminuo otac) a sa druge strane naravno Brexit, koji je u svoj svojoj gluposti makar postao neiscrpan izvor inspiracije za ostrvske umetnike. Ustvari, lajtmotiv se možda može ukratko predstaviti jednom rečju: razočaranje. Jer prvo što čujemo na albumu je: “And I don’t know Jesus anymore”. Isto tebra…isto!

Aleksandar Nikolić

GosT – Valediction (Century Media Records, 4. okrobar 2019.)

Kada je 4. oktobra Nick Cave objavio novi album veliki broj slušalaca verovatno i nije obratio pažnju na druga nova izdanja koja su tog petka ugleda svetlost interneta. Međutim, američki producent i osobenjak ,GosT je na albumu ponudio mnogo više od puke činjenice da je neko poznato ime izbacilo LP. Problem sa “Valediction” je definisati ovo “mnogo više”. Naime, prva numera “Relentless Passing” svom snagom udara na vaša čula i predstavlja intenzivnu mešavinu EDM-a i black metala, te ako je pregurate u nastavku izdanja otvara Pandorinu kutiju u kojoj vas čeka odbačeno čedo Mayhem-a, Justice-a i Marilyn-a Manson-a. Najadekvatniji opis šarenila žanrova koji sledi možda bi bio “metal na rejvu”, zapravo je ovakav zvuk nešto što bi se moglo puštati na nekom dancy stage-u festivala u Tolminu. Uz spomenute black trenutke, slušajući susrešćete se i sa industrial, synthwave, pa i goth-pop dominantno agresivno obojenim izrazom. Prelazi koji bi, ako bi se uspeli detaljnije opisati, zvučali kao gomila besmisla, ipak čine celinu koja veoma uspešno, svih 38 minuta, drži pažnju i predstavlja zbunjujući, ali i svež iskorak u daljem razvoju muzike, koji je jedan od retkih primera dobrog slaganja metala i synthwave-a.

Milena Gojković

TDM – Ljubav je… (samostalni DIY, septembar 2019.)

Nešto staro, a novo dolazi na domaću scenu. Tri stara prijatelja (i jedan par) sa novim bendom, prvi u kome i zvanično sviraju zajedno. Kombinacija članova grupa S.U.S. (Miloš i Terza) i VIS Limunada (Duška) izrodila je jedan prilično pozitivan power pop/punk rock koncept sa đevojkom na vokalima, barem kako se da nagovestiti prema prvoj pesmi “Mi“, koju su objavili kao dvominutni photo/video kolaž. Ukoliko ste nekada krišom đuskali uz Oružjem protivu otmičara ili, možda, malo kasnije uz Super s karamelom, Tri debela miša će vas sigurno naterati da mrdnete guzićima. Album je trenutno dostupan u formatima CD-a i kasete, kao u stara dobra vremena, a malo kasnije će se pojaviti i na Bandcampu. Dok se to ne dogodi, uvek možete da ih kontaktirate putem Facebook stranice i sigurno ćete sebi obezbediti jedan povoljan primerak albuma i po koju turu piva.

Đorđe Reljić

Mgła – Age of Excuse (No Solace, septembar 2019)

Pravo iz poljske blek metal kuhinje, stiže nam četvrto studijsko izdanje sastava Mgla, “Age of Excuse“. Već sa prvom numerom ovaj bend vas postavlja u neku vrstu post-apokaliptičnog, nihilističkog i pre svega mračnog ambijenta. Od škrgutanja zuba gitariste na samom početku “Age of Excuse”, dok slušate na slušalicama, imaćete osećaj kao da vam neko otvara lobanju. Možda zvuči smešno, ali poslušajte sami! Mgla i na ovom albumu uspeva kombinacijom klasičnih blek metal melodija i struktura da napravi koherentnu celinu koja čak i sa prvim slušanjem ostavlja veoma upečatljiv utisak na slušaoca. Motiv nešto sporijeg početka, zlobne melodije koja postepeno ubrzava, do konačne kulminacije blast beat-ova i potpunog haosa će vam držati pažnju iako su pesme nešto duže. Verovatno najinteresantnija i svakako “najdisonantnija” pesma je “Age of Excuse III“, koja se poigrava sa temeljima black metala dok i dalje donosi osvežavajuć i jedinstven vajb. Omot albuma zajedno sa numerama upotpunjuje priču. Jahač poput jednog od četiri jahača apokalipse jednom rukom krije lice, dok u drugoj drži mač sa dve oštrice iznad mase koja iščekuje svoju neminovnu propast. “We cover our eyes in a call to arms and turn one edge toward ourselves”. U odnosu na prethodna studijska izdanja, perfektan balans prepoznatljivog i novog. Bilo da ste ih slušali ranije ili ne, definitivna preporuka.

Danilo Radić

Ana & The Changes – Differences (Pop Depresija, septembar 2019.)

Dok je debi album “Sketches of Belonging” (2016) objavljen pod imenom Ana Ćurčin, novi album, “Differences“, potpisuju Ana & The Changes. To nimalo ne čudi s obzirom na to da je uticaj benda veoma uočljiv, već pri prvom slušanju. Za razliku od debija, ovaj album nije tako akustičan, dosta je kompleksniji. Može se reći i da je veseliji, posebno naslovna numera koja, za razliku od Aninog uobičajenog rada, navodi na igranje. Ona, kako i sama Ana kaže, govori o različitostima između dvoje ljudi, ali i o različitostima uopšte, pa tako i između ljudi unutar samog benda. Oni su uspeli da slože te svoje razlike i da ih dobro uklope i pretoče u album “Differences”. Ipak, iako nešto drugačiji, album je i dalje vrlo prepoznatljiv. I dalje je tu Anin umirujuć, ali snažan vokal, iskrenost i čista emocija. A dobro je što te razlike postoje jer, ko bi želeo da sluša dva gotovo ista albuma?

Jovana Vučković

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe