Pažljivo slušaj (oktobar 2018)

Dugo nismo bili tu, ali vraćamo se sa rubrikom Pažljivo slušaj! Usled dogovora u redakciji ove tekstove više neće pisati više autora, nego samo jedan. Malo smo okasnili pa ćemo se u ovom i narednim brojevima potruditi da nadoknadimo sve što smo propustili, a vredno je slušanja, ali i da vas držimo obaveštenim o svim aktuelnim izdanjima.

All Them Witches – ATW (New West Records; 28. 9. 2018)

Psihodelični bluz stoner rock bend iz Kalifornije All Them Witches ima novi album koji kao naziv nosi skraćenicu imena benda. Album je preplavljen žanrovski različitim pesmama. Početak albuma ima pretežno bluz-rok zvuk pun fuzz efekata i korišćenja whammy pedale koji se takođe sreće u svirci benda Wolfmother i njemu srodnih. Album ipak postaje zanimljiviji i psihodeličniji kad se njegov tempo spusti s pesmom „Half Tongue“, iza koje ide najatmosferičnija i najmračnija pesma „Diamond“, koja zaista i jeste dragulj izdanja pored poslednjih pesama „HJTC“ i „Rob’s Dream“.  „HJTC“ doneće vam omamljujuću plemensku energiju, dok će vas sjajna poslastica za stonere „Rob’s Dream“ na jedan seksi način maestralno uljuljkati i opustiti, ali i oduvati svojim bučnijim rifovima i instrumentalnim završetkom.

Mudhoney – Digital Garbage (Sub Pop; 28. 9. 2018)

Uputstvo za pripremu: Umešati haotičnost Jona Spencera And The Blues Explosiona, dosta glasa i nametljivog pank stava Iggyja Popa i začiniti s malo narativnosti Nicka Cavea. Na sve to dodati najprljaviji ton električne gitare, stvoren pomalo neposlušnim rukama, jednostavan bas i svu sirovinu koju jedan bubanj može da ima, plus ekstra glasne činele i dobijate novi album Mudhoneya „Digital Garbage“.  Kao specifične pesme na albumu ističu se sumorna „Night and Fog“, gruvačka nihilistička pesma sa melodijskim uletima usne harmonike „Next Mass Extinction“ i intenzivna i beskompromisna „Prosperity Gospel“. Tekstualno ceo album obiluje veoma direktnim i otvorenim parolama nezadovoljstva prema društvu, politici i odnosima moći u svetu u kome danas živimo.

Suede – The Blue Hour (Warner Music UK; 21.9. 2018)

Dobrodošli na zapuštenu i prljavu stazu mračne šume kojom su vas plašili pričajući vam priče o svakojakim avetima koje tamo žive. Suede će vas na albumu „Blue Hour“ duboko uvući na tu stazu na kojoj se nalaze svi vaši strahovi, ne tako draga sećanja i stara i ponovna razočarenja. Ipak nakon sukoba sa svim tim slušalac se na kraju neće osećati depresivno, već će dobiti utehu i gomilu razloga da nastavi dalje. Što se tiče muzičkog aspekta gitare, na albumu su odrađene neverovatno maštovito i  precizno, često svojom atmosferom podsećajući na Block Out. U ovom pogledu najviše se ističu „Tides“ „Mistress“ i „Dont Be Afraid If Nobody Loves You“. Melodije pevanja su magične i često teatralne, a gotovo poetski tekstovi zajednički stvaraju koncept albuma koji bi se u potpunosti mogao iskoristiti kao muzika za film ili još bolje Diznijev crtani (biće vam jasno kad čujete „All The Wild Places“ i „As One“).

Voivod – The Wake (Century Media; 20. 9. 2018)

Ovakva brza, atonalna i disharmonična vožnja na 14. albumu (da dobro ste pročitali) kanadskog hevi metal benda VoivodThe Wake“ je nešto što se ne čuje baš često u današnje vreme. Ako se nešto može nazvati beskompromisnim i bez ikakvih ograničenja, to je baš ovaj album. Sve zvuči kao da će se svakog trena raspasti, dok se rifovi i ritmovi neprekidno smenjuju gradeći neprestanu tenziju i neočekivane preokrete. Ovo je album za koji definitivno treba imati želudac, jer je napucan koliko može i retko će vas pustiti da predahnete, a prosečno trajanje pesama je 7 minuta. Takođe nazivi pesama su više nego neobični: „Spherical Perspective“ i „Sonic Mycelium“ prednjače u tome.

Cypress Hill – Elephants On Acid (BMG; 28. 9. 2018)

Kada bass zvuči kao da ste prislonili mikrofon na bong koji kuva znate da slušate Cypress Hill u svom old skul fazonu, kom se upravo vraćaju na novom albumu „Elephants On Acid“. Na albumu se nalazi 21 jedna pesma, mada je među njima 7 traka koje su samo prelazi od jedne ka drugoj pesmi. Iako su se pretežno vratili na stare staze, na nekim pesmama gaze i na teritoriju modernog repa kao u „Put Em In The Ground“. Gitarski zvuk koji je bio pristan na njihovim skorašnjim radovima gotovo potpuno je izostao na ovom albumu, ali je baš zbog toga što se ne oslanja na težinu i muzička aranžmanska rešenja album postao dosta jasniji i teži u tekstualnom aspektu. Repčuga i po sve u svemu.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.