-

Naslovna Mesečna izdanja Pažljivo slušaj Pažljivo slušaj (jun/jul 2019)

Pažljivo slušaj (jun/jul 2019)

Posle kraće pauze “Pažljivo slušaj” je ponovo na Balkanrock meniju i odiše šarenilom  žanrova i vrtlogom pomešanih emocija. Čitajte koji su nam to albumi ispunili ovo muzičko leto.

Ride – This Is Not a Safe Place (Wichita Recordings, 16. Avgust 2019)

Drugi povratnički album šugejz velikana Ride, predstavlja konkretnijeg naslednika “Weather Diaries” iz 2017.godine. “This Is Not a Safe Place” predstavlja stilsku mešavinu raznih emocija i muzičkih žanrova. Ride se konačno opustio i pobegao od neo šugejz pokreta i malo se zaigrao i sa ostalim, nazovimo, alternativnijim žanrovima muzike. I ako su. Možda je stvarno dosadno objavljivati reciklažne gitarske himne tipa “Leave them all behind” ili “Vapour Trail” i upravo to najbolje objašnjavaju u pesmi “Repetition”. Pored definitivno najvećeg ekranizovanog letnjeg hita i prvog singla “Future Love” na albumu se izdvaja “Clouds Of Saint Marie” i definitivno kruna ploče, poslednja osmominutna kosmička numera “In this Room”. “This Is Not a Safe Place” predstavlja rasterećen i raskalašan album koji vas možda neće kupiti na prvu, ali će vas svakako naterati da mu se posvetite.

Nemanja Đorđević

Various Artists – Tiny Changes: A Celebration of Frightened Rabbit’s “The Midnight Organ Fight” ( Atlantic Records UK, 12. jul 2019)

Neki se možda sećaju da smo se prošle godine ovde na portalu bavili preranom smrću Scotta Hutchisona, frontmena benda Frightened Rabbit. Nakon toga, kako to već ide, ostatak benda je osnovao fondaciju za borbu protiv depresije pod nazivom “Tiny Changes”, što je fraza istrgnuta iz stiha: “And while I’m alive, I’ll make tiny changes to earth” iz pesme “Head Rolls Off”. Sada je pred nama i album pod istim nazivom koji ustvari predstavlja (kako mu i samo ime kaže) neku vrstu omaža legendarnom drugom albumu ovog škotskog benda. Ekipa koja defiluje izdanjem je, slobodno možemo reći, jako interesantna. Neka imena su očekivana, poput sunarodnika Biffy Clyro ili pak najboljih pajtosa iz Twilight Sad. Ne čudi ni pojavljivanje Aarona Dessnera (The National) koji je sa bendom sarađivao kao producent. Sa druge strane, moram priznati da sam bio poprilično iznenađen obradama Bena Gibbarda (Death Cab For Cutie), Julien Baker pa čak i gostovanjem Sare Silverman. Same verzije su onakve ili ovakve, u suštini nije puno ni bitno. Refren originalne “The Modern Leper” ih baca u vodu na keca. Bitnije je to da je ovaj album dokaz da je Scott ostavio dubok muzički i ljudski trag, i da slobodno možemo reći da postoji konsenzus oko toga da je bio jedan od najjačih pesnika svoje generacije. Fanovi “Zečeva” će uživati u ovom izdanju, a neki će ih možda tek otkriti preko neke od obrada. Što je najgore, sve pesme su snimljene dok je Scott još uvek bio živ. To je trebao da bude običan album da se obeleži godišnjica. Ali pretvorio se u opelo…

Aleksandar Nikolić

Thom Yorke – Anima (XL, 27. jun 2019)

Kada ne radi sa Radioheadom, radi sa Atoms For Peacom, kada ne radi ni sa jednima ni sa drugima niti snima saundtrekove za filmove, Tom Jork štanca solo albume. “Anima”, njegov treći po redu solo album, ovog juna nam donosi Jorka koji se bavi temama distopije i anskioznosti. Prostim rečima rečeno, donosi nam Toma Jorka. Bez malicioznosti, zaista, ovaj album je sve što očekujete od frontmena najcenjenijeg živog benda na planeti. Tu su elektronski nervozni pulsevi, blage ali nekako intenzivne melodije i Jorkov glas koji možda više nego ikad samo služi svrsi. Zanimljivo je čuti Toma Jorka koji se prepušta sudbini elementa pesme i tu je da glasom samo doprinese atmosferi informatičke distopije i nervoze. Naravno, ovakva filozofija Jorkovih dela nije novost, ali se čini da je doveo to do savršenstva. Čak mu gostuju bubnjari iz Radioheada i Atoms for Peace, obojica na po pesmi. Uglavnom neopterećen komplikovanim aranžmanima, Jork na “Animi” kao od šale poentira radeći ono što je radio ceo život – nervozno lamentira o anksioznosti sadašnjeg trenutka u životu sa daškom nostalgije i buke tu i tamo. No, najbolji momenat albuma po mišljenju autora teksta, “Dawn Chorus”, beži i od te anksiozne elektronike. U numeri u kojoj Jork beži i od standardne zone komfora (i dalje uzbudljive) elektronike i preko najsvedenije nežne klavirske melodije zavapi “Just let me now/When you’ve had enough” dolazi spoznaja da je ovaj lik zaista jedan od najvećih umetnika našeg doba. Iako nije in your face, “Anima” i njeni propratni umetnički komplementi dobar su podsetnik da Jorka i van svojih bendova ima šta da kaže. Preporuka.

Miloš Cvetković

Bas i stega – Negde daleko (samostalno izdanje, 07.07.2019)

Dab? Post rok? Dab/post rok? Ni dab, ni post rok? Sve to i ništa od toga je “Negde daleko“, novi album jednog od interesantnijih domaćih sastava – Bas i stega. Porediti ovaj album sa njegovim prethodnikom “Nova stvar” i nije baš zahvalno. Kada bi pričali u terminima tv serija, “Negde daleko” bi bio kao druga sezona koja je zadržala srž prve, ali je predstavljeno par novih glumaca, režisera i scenarista, koji su celu priču popeli na jedan viši nivo. Hipnotišuće dab linije na basu i psihodelične solaže na gitari utapaju se u neki koncept elektronske muzike i na taj način se slušaocu veoma lako uvlače pod kožu. Posebna preporuka: slušati uživo.

Uroš Matović

The Drums – Brutalism (Anti/Epitaph Records, 05.05.2019)

Osvedočeni heroji minimalnog i lepršavog indie pop-rocka, sa treš estetikom direkt sa trending Tumblr bloga iz 2012, vraćaju se na scenu novim ostvarenjem. “Brutalism” otvara “Pretty Cloud” koji predvodi elektronski zvuk što čini početak albuma blago nepredvidivim. Odmah nakon toga ulazimo u numeru “Body Chemistry” čime se vraćamo direkt u pevljivo i minimalno, baš kao što smo i očekivali. Deluje kao da bend prati trendove, tako da ovo sve više vuče na “Bedroom pop”, iako ima upečatljivost koju Dramsi nose sa svojom muzikom. Ovo albumu daje jednu vanvremensku notu, bez obzira što se može povezati direktno sa trenutnom američkom indie scenom. Numere “626 Bedford Avenue” i “I Wanna Go Back” ostavljaju utisak kao da su “evergreen” hitovi, a ne indie pesme iz 2019, ali nas psihodelični, isprekidani delovi matrice, koji prožimaju ceo album, podsećaju da je ovo ipak moderna muzika. Iako bi se za svih 9 pesama moglo reći da su odlične, i da imaju potencijala da budu hitovi, nema ni jedne pesme koja vam iste sekunde ulazi u glavu i neće odatle da ode danima, kao što su to radile “Money” i “Let’s go Surfing”. Uprkos tome, “Brutalism” za sve ljubitelje melanholije, predstavlja pravu poslasticu koju je najbolje služiti uz jesenju kišu, kafu i debeli džemper.

Damjan Jovanović

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe