fbpx

-

Naslovna Autorski članci Album po album Album po album: Nick Cave & The Bad Seeds – Novi zavet i boje Brazila (1990 ...

Album po album: Nick Cave & The Bad Seeds – Novi zavet i boje Brazila (1990 – 1994)

Nick Cave & The Bad Seeds INmusic festival Zagreb

Izašavši iz klinike za odvikavanje i konačno objavivši svoj dugo pisani roman “And the Ass Saw the Angel“, čini se kao da je Nick Cave, barem na kratko, raščistio sa svojim demonima. Nakon dugogodišnje fascinacije Starim zavetom i okrutnim, osvetoljubivim Bogom u njemu, konačno je kročio u Novi zavet, pronašavši lepotu u milostivom Bogu, započevši novu epohu u svom stvaralaštvu.

The Good Son Nick CaveThe Good Son (1990)

Za vreme turneje Cave je u Sao Paulu upoznao Viviane Carneiro. Zbog nje, a pod izgovorom da bi snimanje albuma bilo mnogo jeftinije u Brazilu, on je uspeo da nagovori bend da sledeću ploču snime upravo tu. Brazilska muzika nije uticala na zvuk albuma, ali Brazil, odnosno raspoloženje koje je on stvarao kod članova benda, i te kako jeste. Prelaskom iz mračnog, hladnog Berlina u sunčani, obojeni Brazil, to sunce je, izgleda, granulo i u samoj muzici, pa je ona postala toplija, svetlija. Njegov uticaj čuje se odmah u prvoj pesmi, “Foi Na Cruz” gde članovi benda horski pevaju refren na portugalskom koji u prevodu znači: “Na krstu / Na krstu / Jednog dana / Isus je bio kažnjen za naše grehe”. Ovo je ujedno i savršen početak Novog zaveta u Caveovom radu.

Ceo album je dosta uravnoteženiji, pesme na njemu su uređenije u odnosu na prethodni rad benda. Dosta numera je bazirano na klaviru, a razlog tome je to što se i sam Cave dosta više posvetio komponovanju provodeći više vremena za klavirom. To je dovelo do redukovanja mraka u muzici, međutim, ne može se reći da je on potpuno izostao. Samo je poprimio neku čudnu nežnost, napustivši apokaliptični oblik koji ga je odlikovao na prethodnim albumima. Osim toga, tekstovi pesama na ovom albumu su dosta manje kompleksni, a razlog tome je činjenica da se Cave umorio od pisanja nakon višegodišnjeg opsesivnog rada na svom prvom romanu.

Nekim slušaocima se ove promene nisu nimalo dopale, nekima je bilo potrebno vreme da se na njih naviknu, ali upravo one su privukle i one kojima su prethodni albumi bili previše tamni. Svakako, teško je poreći značaj ovog dela, jer je ono donelo devet zaista sjajnih numera uključujući i “The Weeping Song” i “The Ship Song“, koje su još uvek neizostavne na setlistama koncerata.

Henry's Dream Nick CaveHenry’s Dream (1992)

Inspiracija za naziv ovog albuma, a i za pesmu koja ga otvara, bilo je to što je Cave postao otac, a Henry je jedno od imena koja je razmatrao za sina. U refrenu prve numere, “Papa Won’t Leave You, Henry“, narator se obraća svom sinu, govoreći mu kako ga neće ostaviti iako je put na koji je krenuo dugačak i težak i mnogi posustaju. Ipak, u pesmi su izložene razne surove scene, te ovo nije baš najsrećniji izbor pesme za decu. A posebno ne onaj stih o homoseksualcu u korsetu koji je ogrnuo pripovedačev obraz svojim penisom.

Za razliku od njegovog prethodnika sa jasnom strukturom, na kom dominira klavir, ovaj album je siroviji i pesmama vlada akustična gitara. Cave je imao manju kontrolu i odlučio je da bendu da više slobode da se poigra sa zvukom. Što se tekstova tiče, Nick je na ovom albumu kreirao svet nasilja, tužnih pijanica, surovosti, zla, smrada ljudskog greha, ali i ljubavi, u svom najogoljenijem i najiskrenijem obliku.

Let Love In Nick CaveLet Love In (1994)

Na jarko obojenom omotu ploče prikazan je Cave bez majice, sa pogledom uprtim ka gore i jasnom porukom ispisanom na grudima: pusti ljubav unutra. U skladu sa njom, odnosno sa nazivom albuma, on počinje i završava se pesmama koje nose isti naziv, “Do You Love Me?” Međutim, nijedna od njih dve nije klasična ljubavna pesma. Ona koja otvara album prikazuje komplikovanu vezu između protagoniste i žene, dok je završna pesma sporija i mračnija i inspirisana je pričom Petera Strauba “The Juniper Tree“, a govori o dečaku koji je pretrpeo seksualno nasilje. Ono što ove dve pesme povezuje je to čežnjivo i beskrajno iskreno pitanje koje se ponavlja iznova i iznova u refrenu obe pesme, u prvom delu zvučeći čak pomalo nasilno, a u drugom tužno i pomirljivo: voliš li me?

Ono što je karakteristično za ovaj album je to što se na njemu mogu naći pesme koje se potpuno razlikuju jedne od drugih, i muzički i tekstualno. “Nobody’s Baby Now” je nežna ljubavna balada koju je Cave inače prvobitno napisao za Johnnyja Casha, ali mu se toliko dopala da je odlučio da je zadrži, divlja “Loverman” govori o požudi očajnog čoveka nezadovoljnog svojim životom, “Let Love In” predstavlja ljubav kao lukavog mučitelja. Bez obzira na naziv albuma, na njemu ima i numera koje uopšte ne govore o ljubavi. Među njima su “Red Right Hand“, koja zvuči kao špica za horor film, pa je u te svrhe i korišćena i “Jangling Jack“, pank pesma u kojoj Cave u svom stilu prilazi ozbiljnoj temi, kao što je ubistvo, na veoma neozbiljan i humorističan način.

Ovaj album mnogi slušaoci ističu kao bendov najbolji, a to nimalo ne čudi. Na njemu je Cave pokazao svoju sposobnost da se skakuće iz jednog žanra u drugi, s jedne teme na drugu. Maltene svako može naći nešto za sebe na ovom albumu. Ako , pak, u tome ne uspete, žalim slučaj, ali Cave možda ipak nije za vas.